Моралне лекције никад нису зауставиле тенкове

[Miroslav Antic]

politika.rs

Моралне лекције никад нису зауставиле тенкове

Филип Гашпар*

5–7 minutes

---

Када се крајем новембра 2025. у јавност пробио детаљан мировни план новоизабране америчке администрације Доналда Трампа, мало ко је очекивао да ће тај документ изазвати толико пажње у европским престоницама. Још мање се очекивало да ће највеће изненађење бити чињеница да се већина кључних тачака тог плана готово дословно поклапа с иницијативом коју је Алтернатива за Немачку поднела Бундестагу још у фебруару 2023. године, у време кад је већина европских политичара такве идеје одбацивала као нереалне или чак опасне.

Две године касније, оно што је тада проглашавано „руском агендом” или „капитулацијом” постало је основа озбиљне америчке дипломатије. Два документа, настала без икаквог контакта, у потпуно различитим политичким контекстима и на супротним странама Атлантског океана, данас деле исту логику: рат се не може добити само оружјем, а безбедносна архитектура Источне Европе мора се темељно променити ако се жели трајни мир.

Трампов предлог у првој верзији имао је 28 тачака и био је делимично заснован и на руским предлозима из октобра. Након критика Кијева и европских партнера, америчка делегација је у Женеви текст скратила на 19 тачака. Документ предвиђа тренутни прекид ватре, директан састанак Путина и Зеленског под америчким покровитељством и међународни надзор над спровођењем споразума. Предлог инсистира да Украјина прихвати трајни неутрални статус, да одустане од уласка у НАТО и да нови систем безбедносних гаранција прати посебно тело под америчким надзором. У документу се наводе и следећи елементи: трајна забрана стационирања страних трупа у Украјини, дефинисано раздвајање снага дуж линије фронта, фазна имплементација примирја и у првој верзији предвиђени локални плебисцити у појединим областима, који су касније уклоњени током ревизије.

Udarne vesti

АфД је свој мировни оквир представио у фебруару 2023. године као званичан документ Бундестагу. У њему се јасно захтевало да се политичка, војна и финансијска подршка Украјини услови спремношћу Кијева на озбиљне преговоре и истовремено затражи отварање дипломатског канала према Москви. Немачка би, према том концепту, требало да преузме улогу посредника у међународној делегацији под вођством ОЕБС-а. АфД предлаже тренутни прекид ватре најмање 90 дана, раздвајање зараћених снага за најмање тридесет километара, надзор посматрача ОЕБС-а, хитан улазак хуманитарних организација у угрожена подручја и међународни мониторинг читавог процеса.

План предвиђа и следеће: стварање мандатских зона Уједињених нација или ОЕБС-а у областима Доњецка, Луганска, Запорожја и Херсона, постепено повлачење руских снага на линију пре 24. фебруара 2022. године уз истовремено постепено смањивање западне војне помоћи, фазно укидање санкција Русији и спровођење нових референдума под међународним надзором, након повратка расељених лица. АфД захтева и да Украјина добије привилеговано партнерство с Европском унијом, али без чланства у ЕУ и без приступа НАТО-у, уз забрану складиштења нуклеарног оружја, распоређивања ракетних система и стационирања страних трупа на њеној територији. Питање Крима остављено је за билатералне преговоре у року од петнаест година.

Кад се ове конкретне тачке ставе упоредо, постаје јасно да оба документа полазе од идентичне стратешке претпоставке. И Трамп и АфД тврде да рат у Украјини не може бити решен војним путем и да је нужна нова безбедносна архитектура источне Европе, заснована на трајној неутралности Украјине, спречавању даљег ширења НАТО-а и потпуној забрани стационирања страних трупа. Оба плана предвиђају међународне безбедносне гаранције, контролисано раздвајање снага, фазну имплементацију и шири међународни надзор као кључни механизам стабилизације.

У погледу територијалних питања логика је такође готово идентична. И амерички и немачки предлог заснивају се на процени да потпуна украјинска реинтеграција свих окупираних области није реалистична. Трампов документ наводи конкретне територијалне моделе, док АфД предлаже прелазне међународне мандате и касније билатералне преговоре, али оба приступа почивају на уверењу да стабилизација може бити постигнута искључиво кроз деескалацију, међународни мониторинг и фазно спровођење договорених мера. Питање Крима у оба плана издвојено је из главног оквира и остављено за посебне и дугорочне преговоре.

Истовремено, постоје и разлике које аналитичари истичу. Документ АфД-а је умеренији, писан европским дипломатским тоном и не позива на признање територија под руском контролом. Не намеће ограничења украјинској војсци, нити прописује унутрашња политичка решења, што су елементи који су присутни у Трамповој верзији. Ипак, и поред разлика у обиму и тону, смер оба плана остаје готово идентичан: неутралност Украјине, спречавање експанзије НАТО-а, смиривање линија фронта и међународна реконструкција након потписивања споразума.

Док се у европским престоницама и даље траже разлози да се предлог из фебруара 2023. проглашава „руском агендом”, реалност на терену и нова америчка администрација показују да је тај документ заправо био две године испред свог времена.
Ко пре две године није хтео да чује за озбиљне преговоре, данас више нема много аргумената – осим моралних лекција, за које историја показује да никад нису зауставиле тенкове.

*Политички саветник у Алтернативи за Немачку (АфД)

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа