ИН4С
~3 minutes
Док се Хрватска суочава са властитим насљеђем нетолеранције, предсједник Аутохтоне хрватске странке права, Дражен Келеминец, поново је у жижи јавности због говора мржње усмјереног против Срба и професора Дејана Јовића.
На протесту испред Факултета политичких наука у Загребу, Келеминец је, пред неколико својих истомишљеника, затражио оставку универзитетског професора, оптужујући га да „промовише великосрпску идеологију“. У свом обраћању, Келеминец је поручио да ће „доћи дан слободе“ и да ће „они који не прихватају хрватску државу морати у Београд“.
„Доћи ће дан слободе, заједно ћемо их победити. Знамо ми да се они боје. Видели су на Томпсоновом концерту 400-500 хиљада младих. Они се боје да више неће моћи да промовишу комунизам и четништво у хрватској држави. Доћи ће свима крај. А коме не паше, правац Београд. Дејан Јовић, иди и живи у Београд, соли памет Србима а не Хрватима“, рекао је Келеминец на протесту који је иначе био пријављен полицији, јавили су хрватски портали, а пренео је Танјуг.
Према ријечима Келеминца, „они се боје да више неће моћи да промовишу комунизам и четништво у Хрватској“. Управо ова реченица најсликовитије показује дубину антисрпске реторике која се у дијелу хрватске јавности нормализује, често под плаштом „патриотизма“.
Јовић је, подсјетимо, на недавној трибини Српског привредног друштва „Привредник“ говорио о појму геноцида, напомињући да „постоји могућност да се постави питање геноцида над Србима у Хрватској“. Управо тај дио његовог излагања изазвао је бурну реакцију десничарских кругова, који га сада јавно прогоне.
Келеминец, познат по величању усташког поздрава и палиони српских новина испред Српског народног вијећа, овим наступом наставља свој континуитет провокација. Његова странка, као и дио јавности који је подржава, отворено релативизују злочине почињене у акцији „Олуја“, највећем етничком чишћењу послије Другог свјетског рата, у којем је протјерано више од 250.000 Срба, а више од 2.000 убијено или нестало.
Док загребачки универзитетски кругови изражавају подршку професору Јовићу, поруке мржње попут ове Келеминчеве остају опомена да су духови прошлости и даље живи у дијелу хрватске политике и друштва.