[sim] Intervju nedelje: prof. Dragoljub Mićunović

[ANTIC.org-SNN]

Sve smo napetiji i nervozniji, jer živimo u stalnoj neizvesnosti, kaže predsednik skupštinskog Odbora za inostrane poslove, ali najavljuje:

Srbija konačno stabilna posle Kosova i izbora

• Koštunici će se obiti o glavu ako ne podrži Tadića za predsednika
• Ljudima je dosadilo da se pridržavaju zakona
• Sve je manje poverenja u pravni poredak

Pred Srbijom su teški dani i neizvesna budućnost, kaže u intervjuu za NT prof. dr Dragoljub Mićunović, jedan od osnivača demokratskog pokreta i tvorac opozicije početkom 90-tih u našoj zemlji.

Iako je kao poslanik DS pre pola godine uzeo učešće u vladajućoj koaliciji, prof. Mićunović kaže da ne beži od kritika na račun vlasti, pa i sopstvene stranke, uz konstataciju da je "konstruktivna kritika gotovo nestala s javne, a posebno s medijske scene, što nije dobro za Srbiju".

Na pitanje da li je zadovoljan trenutnom situacijom u državi i društvu, predsednik Političkog saveta DS i skupštinskog Odbora za inostrane poslove odgovara:
- Naravno da nisam! Naše društvo ima ogromne probleme i pod velikim je pritiskom. Izgubilo je konsenzus oko mnogih stvari, raslojilo se i podelilo na mnoge načine, a posebno je veliki jaz između bogatih i siromašnih. Tu je i psihološki pritisak pred neizvesnom budućnošću - šta će to biti sa nama? Stvorena je velika nesigurnost, a to svako društvo čini napetim i nervoznim. Situaciju dodatno komplikuje to što neku jasnu strategiju izlaska iz kriza ne možemo da učinimo opšteprihvatljivom. Zato što prvo mora da se uspostavi bolji dijalog između različitih političkih grupa, socijalnih slojeva, ali i s međunarodnom zajednicom.

   Zašto tog dijaloga nema, šta se to trenutno dešava u državi?
- Srbiju, pre svega, iščekuje status Kosova. Svi se slažu da je to krucijalno pitanje. Ali, insistiranje da je to, i samo to, jedino važno pitanje, i da dok se ono ne reši sva ostala pitanja moraju da stoje, stvorilo je inerciju iščekivanja u društvu. Da ne govorim o podgrevanju određenih nada da ćemo mnogo povoljnije rešiti stvari nego što to možda već sada izgleda. Sve to stvara neku vrstu depresije u narodu, a u našoj političkoj sukobljenosti ponovo izaziva radikalnu retoriku i podelu na patriote i izdajnike.

   Za to vreme mnoge važne sistemske promene, koje bi suštinski trebalo da život u Srbiji učine boljim, stoje na mrtvoj tački?
- Tačno. Slažem se da se mnogi problemi ne rešavaju brzinom kojom bi trebalo. Reforme su stale, pre svega reforme institucija. Mnogi zakoni još nisu doneti, imamo velikih problema s pravosuđem, obrazovanjem, parlamentom... Naravno, u toj situaciji labave pravne discipline ljudi pokušavaju da se snađu na razne načine. Kao što kažu u jednom ruskom filmu - postaje im sve dosadnije da se pridržavaju zakona.

   I šta se događa kad ljudi izgube poverenje u zakone? Korupcija buja?
- Upravo tako, to je jedan od psiholoških izvora korupcije. Naravno, ona ima i druge korene i bez države i državnih organa gotovo da je nemoguća u krupnim razmerama. Ali, nepoverenje u pravni sistem i funkcionisanje pravnog i pravednog postupka sigurno kod ljudi stvara osećanje da treba drugačije da se snalaze. Svi mi, javne ličnosti, imamo neprekidan pritisak od raznih ljudi da im pomognemo i rešimo probleme privatnim intervencijama. To znači da ne veruju da će, ako imaju pravo na nešto, to i dobiti redovnim, regularnim putem, nego u startu računaju da moraju da završe na neki drugi način. Toliki pritisak nuđenja mita dolazi zbog nepoverenja u normalno funkcionisanje pravnog sistema. To stvara moralnu eroziju društva i izaziva dodatno nezadovoljstvo građana.

   Upravo je insistiranje na vladavini prava bilo jedna od najznačajnijih stavki političkog programa DSS i premijera Koštunice. Da li je njegova krivica što, kako kažete, pravni poredak nije uspostavljen? I kolika je u tome odgovornost DS, s obzirom da ste u vlasti?
- Ne možemo krivicu usko personalizovati i vezivati je isključivo za jednog čoveka. Naravno da je premijer odgovoran za funkcionisanje Vlade i svih Vladinih službi i organizacija. Ali, ne čini on sve te službe, postoje i drugi ljudi koji imaju svoje interese, i to je nešto što relativizuje ličnu odgovornost, ali ne potpuno kada dolazi do nepoštovanja prava. Moral i principijelnost su oslabili, to se vidi na svakom koraku. Ali, ipak, postoje određeni napori, mnogi ljudi su na udaru zakona bez obzira na moć ili funkciju. Ali, još ima moćnih pojedinaca koji pokušavaju da vrše pritisak čak i na one koji bi trebalo da donose važnije odluke u državi. U Srbiji su pomešane neformalne ekonomske moći s pravnim uređenjem.

   Stranka premijera, DSS, drži takozvane resore sile - policiju i BIA, a stranka predsednika, DS - Ministarstvo pravde. Zašto se ta pitanja ne pokreću?
- Ponekad problemi u društvu ne mogu da se reše isključivo političkim sredstvima. Postoje dublji, moralni, socijalni, ekonomski razlozi koji nagrizaju mnoge elemente vladavine prava. Drugo, naša država je dosta zapuštena. Pogledajte samo pravosuđe, koliko je tu ostalo problema. Jedno je usvojiti određeni propis, zakon, a sasvim drugo u praksi obezbediti njegovo sprovođenje. Sistem društvenog delovanja je veoma složen i teško ga je fokusirati samo na određene ličnosti. Naravno, politički rukovodioci, pogotovo ako su iz vlade i parlamenta, snose najveću odgovornost.

   Šta je sa odgovornošću Demokratske stranke? Većina građana je očekivala da upravo ona bude zamajac reformi za koje i sami kažete da ne teku zadovoljavajućom brzinom?
- Samim ulaskom u Vladu DS je preuzela deo odgovornosti. Koalicione vlade imaju taj problem međusobnog ucenjivanja i zato što ne možete uvek da sprovedete nešto kako želite bez pune saglasnosti unutar vladajuće koalicije. Ali, DS mora da bude svesna tog dela odgovornosti, i to je nešto što je vrlo bitno za stranku. U tom smislu, mnogo je lakše biti u opoziciji. Onda možete odmah da intervenišete za svaku sitnicu i ukazujete na moralne i pravne prekršaje, nefunkcionisanje institucija... To je i jedan od razloga što sam se svojevremeno protivio izlasku DS iz parlamenta. Upravo ta borba u opoziciji jača jednu stranku, promoviše nove lidere, kadrove koji su joj neophodni. Mislim da je DS pokazala da je spremna da bude odgovorna kad je preuzela određene resore koji nisu finansijski primamljivi, a imaju nagomilanih problema, kao što su Ministarstvo za socijalna pitanja, ministarstva kulture, pravosuđa, odbrane... Nijedan od tih resora, osim Ministarstva finansija, ne bi mogao da se pohvali atraktivnošću. Sve oči su uprte u nas, da vide da li ćemo nešto i da uradimo.

   Prošlo je šest meseci od formiranja Vlade, a taj reformatorski naboj, po kome je DS bila poznata od osnivanja, potpuno je splasao, njen angažman se gotovo nigde ne oseća?
- To jeste period u kome bi trebalo da se vide neki rezultati, i u pojedinim granama ih i ima. Mnoga ministarstva su pokazala uspehe, recimo ekologija, gde smo promptno reagovali i doneli važne propise i mere. Mnogi bitni potezi preduzeti su i u oblasti kulture, u pravosuđu i vojsci. Ali nije sve svuda jednako vidljivo. Sigurno je da treba podsećati sve, pa i DS, da je vlast pre svega odgovornost, pa tek onda nekakva privilegija.

   Da li su toga svesni oni koji vode DS?
- Pretpostavljam da jesu. U svakom slučaju, mislim da je to pozivanje na odgovornost glavna funkcija javnosti.

   Pitamo ovo zbog toga što funkcionera DS nema ni na jednom kritičkom frontu, pa se u javnosti stiče utisak da je celokupno delovanje stranke podređeno opstanku Tadića na vlasti? Ili se to samo tako čini?
- Ne bih rekao da se to može tako definisati. Sigurno da je DS veoma stalo da Boris Tadić dobije predsedničke izbore. I ja čvrsto verujem da će ih dobiti. Ali nije sve u tome. Imamo niz drugih problema zbog kojih ne možemo uvek do kraja da otvorimo sva društveno važna pitanja. Recimo, angažman za parafiranje i potpisivanje sporazuma o pridruživanju sa EU, diplomatska ofanziva i niz drugih kritičnih frontova, kako kažete. Ali, Kosovo se nametnulo kao opšti cilj koji nas odvaja od profilisanja nekih posebnih političkih ciljeva.

   Dokle će političari i stranke, i na vlasti i u opoziciji, da se kriju iza Kosova i koriste ga kao alibi za kašnjenje reformi?
- I to je tačno. Moramo da uradimo sve što možemo da sačuvamo teritorijalni integritet zemlje, ali ne treba to da nam bude alibi za zaostajanje u drugim stvarima. To je, čini mi se, glavna razlika između nas i nekih drugih, koji jednostavno sve žele da svedu na taj problem. Pa ako se to ne reši povoljno, onda je propast svega. Druga stvar je što stranka, kao što sam rekao, od pobede Borisa Tadića očekuje povećanje rejtinga i dobre rezultate na lokalnim, pokrajinskim i gradskim izborima, koji su i te kako značajni, jer je to onaj teren vlasti gde možete direktno da odlučujete. Mnoge stvari su na kocki. Verujem da DS ostaje privržena svojim demokratskim programima i ciljevima. I da ćemo nastaviti s tim kad ovo veliko iščekivanje prođe.

   Tomislav Nikolić je nedavno izjavio da je "iz izvora bliskih Tadiću saznao da će izbori biti na Jovandan". Da li je to tačno?
- Ne znam kako je nanišanio baš taj praznik. Koliko ja znam, o tome još nema definitivne odluke, iz prostog razloga što ne znamo da li će i kada biti doneti određeni zakoni, odnosno kada će predsednik Skupštine raspisati izbore.

   Kako ne znate, pa Oliver Dulić je član DS?
- Da, ali tu je presudno šta će se dogoditi posle 10. decembra. Da li će doći do produžavanja pregovora, ili će se nastaviti bitka u SB, ili će uslediti brzo i jednostrano rešenje, da li će u tom slučaju biti konflikata. Ali, pre svega, važno je da izglasamo neophodne zakone.

   Da li ste zaista ubeđeni da će Koštunica i DSS podržati Tadića na izborima?
- Ako ga ne podrži, to će biti mnogo gore po Koštunicu nego po Tadića. Boris Tadić ga je do sada podržavao u svim njegovim veoma značajnim elementima politike, pre svega oko Kosova. Nekada političari misle da će birači potrčati da glasaju kako im oni kažu. A s biračima stvari mogu da budu komplikovane. Ni sama stranka ponekad neće da sluša lidera i zvaničnu politiku, a kamoli oni van stranaka, a to je devet desetina biračkog tela.
- U svakom slučaju, verujem da će Srbija nakon izbora ući u stabilan period. A onda bi moralo da dođe i do intenziviranja reformskih procesa koji su zastali.

Danijela Milinković

Niko ovde nije spreman za rat

   Poslednjih nedelja je retorika i premijera i predsednika prilično radikalizovana kada je reč o eventualnoj reakciji Srbije ako Albanci jednostrano proglase nezavisnost. Šta je Srbija zaista spremna da učini u tom slučaju? Da li ćemo, kako upozorava Ričard Holbruk, biti na ivici novog rata na Balkanu?
- Mislim da niko, ne samo u Vladi, nego ni u političkim strankama, ne misli da treba da krenemo u rat. Niti imamo sa čim, niti to vodi bilo čemu. Što se tiče eventualnog nasilja, to se nikad ne može tačno predvideti. Predlagao sam u diplomatskim razgovorima da se pre 10. decembra napravi demarkaciona zona koja će štititi severni deo Kosova, pretežno naseljen Srbima, da na tim graničnim delovima ne bi došlo do sukoba. Mislim da je i Zapad to vrlo ozbiljno shvatio, pogotovo Evropa, koja je jako zabrinuta zbog mogućih lančanih reakcija.

 

I dalje sam protiv feudalizacije Srbije

   Da li biste se složili sa optužbama koje se čuju poslednjih nedelja - da je čitava zemlja ogrezla u korupciji?
- Građani su uvek malo sumnjičavi prema vlastima, i tako treba da bude. Ali izgleda da je u javnom mnjenju mnogo više korupcije nego što je stvarno ima. Međutim, očigledno je da je ipak ima i da se proširuje na kapilarnom, lokalnom nivou. Tu je ključno pitanje kako se odnositi prema centrima ekonomske moći. Nije dobro da ih ugušite, ali opasno je i dopustiti da utiču na određene političke odluke.

   Da li se to dešava?
- Sigurno. Mnoge stvari su u interesu nekih kompanija, a ne moraju da budu u interesu građana. Očigledno je da sve zemlje u tranziciji imaju veliki problem s korupcijom, jer imate državu bačenu kao ribu na švedski sto, pa odvaljuje koliko ko može. Bez obzira kakve propise napravite, ostaje opasnost da ne može sve da bude pod kontrolom i da postoje različiti uticaji, posrednici, konsultanti...

   Bili ste jedan od najžešćih kritičara feudalizacije Srbije, a upravo je DS učestvovala u tom stranačkom šopingu, kada su s jedne strane stola sedeli ministar pravde iz DS, s druge ministar policije iz DSS, i delili javna preduzeća. I Vi ste bili za tim stolom?
- Bio sam protiv te feudalizacije, i onda i sada. Međutim, naši koalicioni partneri su rekli "ovo je naše, hoćemo tu da ostanemo, a vi uzmite odgovornost za druge stvari". Ako se i javna preduzeća tretiraju kao pitanje odgovornosti, onda nema ničeg lošeg u tome što određene stranke kažu: "Evo, za ovo mi odgovaramo". Predložio sam da se raspišu javni konkursi za preduzeća, da bi tamo došli najkvalitetniji ljudi, a ne po partijskoj pripadnosti, ali to nije prošlo.

   Gde - u stranci ili u Vladi?
- U Vladi, u celini. I u stranci je bilo dosta diskusije. To ne bi bilo toliko loše ukoliko bi stranke vodile računa i na određena mesta postavila najbolje ljude. Ako se to ne dešava, onda loš efekat feudalizacije izlazi na videlo.

   I opet se vraćamo na to da DS ima veliku odgovornost prema biračima, koji su posle smrti Zorana Đinđića, glasajući za Tadića, dali podršku reformatorskom kursu?
- Neophodno je povećanje odgovornosti, i debate i kritike unutar samih stranaka. One moraju i same, kada uoče zloupotrebe, da ih otkriju, a ne da čekaju da to prvo učini opozicija. To bi povećalo i rejting stranaka.

 

Ima koškanja u DS

   Da li su tačne glasine da se u DS vode žestoke unutarstranačke borbe između dve struje, jedne okupljene oko ministra odbrane Šutanovca, druge oko ministra bez portfelja Đilasa. I da će snage odmeriti oko izbora kandidata DS za gradonačelnika, jer obojica pretenduju na to mesto?
- Mislim da je ova pretpostavka bez osnova. Ali, ja ne pripadam nijednoj struji. Drugo, normalno je da u strankama ima nekih struja, ali to još nije došlo ni do kakvog institucionalnog raspravljanja, recimo do podela na Glavnom odboru ili Predsedništvu. A što se tiče neslaganja, koškanja, pre svega oko personalnih rešenja, toga verovatno ima, ali me nije zanimalo i namerno ne želim da uđem u tu vrstu rasprave. Moje opredeljenje je DS, njen napredak i jedinstvo, a sve drugo prepuštam onima koji imaju drugačije ambicije.

http://www.nedeljnitelegraf.co.yu/text2.html