РАЂАНИ СРБИЈЕ ТУЖИТЕ НАТО ЗБОГ ОСИРОМАШЕНОГ УРАНИЈУМА
Miroslav Antic
ГРАЂАНИ СРБИЈЕ ТУЖИТЕ НАТО Италијански адвокат објашњава како можемо тражити ОДШТЕТУ ЗБОГ ОСИРОМАШЕНОГ УРАНИЈУМА
Београд је недавно посетио истакнути италијански адвокат Анђело Фиоре Тартаља, познат по томе што је пред италијанским судовима добио више од 500 пресуда у корист припадника италијанског контингента КФОР-а.
Реч је о војницима који су, након службе на Косову и Метохији, оболели од тешких малигних болести, а судови су у
пресудама као узрок наводили изложеност осиромашеном уранијуму током НАТО бомбардовања и каснијих војних операција.
Повод Тартаљине посете Београду, како истиче, био је да информише јавност, али и да охрабри породице грађана Србије који су након НАТО бомбардовања 1999. године оболели од рака да потраже правду пред судовима, уз правну помоћ и подршку.
Говорећи за Euronews Србија из Рима, Тартаља наводи да се у Италији и даље воде нови судски поступци.
"Наравно да водим и друге случајеве. У моју канцеларију и данас долазе војници који су, нажалост, оболели услед бомбардовања осиромашеним уранијумом“, рекао је Тартаља.
Први случајеви и реакција јавности у Италији
Он подсећа да се првим случајем почео бавити још 2000. године, када је италијански војник Андреј Антоначи, који се вратио са Косова, оболео од леукемије и убрзо преминуо.
"То је био јун или јул 2000. године. Његова смрт имала је снажан одјек у јавности, а случајем су се бавиле и националне телевизије. Тада се укључила и опозиција, а појавиле су се и информације да је италијански парламент знао за коришћење осиромашеног уранијума", наводи Тартаља.
Према његовим речима, у то време званичне институције тврдиле су да осиромашени уранијум није штетан, али су каснији судски процеси и медицински налази показали супротно. До данас је, како истиче, покренуто више од 500 предмета.
Тартаља сматра да и грађани Србије имају реалне шансе да добију одштету, ослањајући се управо на искуства из Италије.
"У светлу пресуда италијанских судова, верујем да и грађани Србије могу добити обештећење. На томе радим заједно са адвокатом Срђаном Алексићем", рекао је он.
Како објашњава, најпре су поднете тужбе против НАТО-а, али се Алијанса позвала на имунитет. Због тога су покренути и други правници - како због необавештености тадашњих власти о коришћењу осиромашеног уранијума, тако и због дугорочног загађења животне средине у Србији и на Балкану.
"Желели смо да тужимо и појединачне државе чланице ЕУ које су учествовале у овој, како је ја називам, озлоглашеној кампањи против Србије и Балкана", рекао је Тартаља.
Одговорност за санацију контаминираних подручја
Говорећи о санацији земљишта контаминираног осиромашеним уранијумом, Тартаља сматра да одговорност не лежи на Србији.
"То је обавеза европских држава које су бомбардовале Србију и Балкан, али и НАТО-а и Европске уније. ЕУ од Србије тражи високе стандарде, али истовремено мора да преузме одговорност за санацију територија након ратних дејстава", истиче он.
Према његовим речима, један од разлога због којих се санација до сада није спровела јесте то што су такви процеси изузетно скупи.
На питање да ли коришћење осиромашеног уранијума током бомбардовања Србије види као ратни злочин, Тартаља одговара:
"Апсолутно. Ради се о ратном злочину и као такав мора бити санкционисан, укључујући и питање обештећења".
Он наводи да су се судови у Србији за сада прогласили ненадлежним, због чега се правна борба наставља пред европским судовима.
"Грађани Србије могу се обратити европским судовима надлежним за одштету, чак и ако нису држављани ЕУ, уколико су државе чланице прекршиле Повељу о основним правима", објашњава Тартаља.
Додаје и да разлике у здравственим системима додатно отежавају положај оштећених грађана Србије.
"У Италији је здравствена заштита бесплатна, док у Србији то није случај. Зато тражимо одштету од оних који су загадили територију и проузроковали тешке болести", каже он.
Наставак правне борбе
Тартаља потврђује да планира да се обрати свим државама чланицама НАТО-а које су учествовале у бомбардовању, иако се оне и даље, како каже, бране тврдњама да осиромашени уранијум није штетан.
Говорећи о имунитету НАТО-а, истиче да се на првостепену пресуду већ жале и да се правна борба наставља.
"Ми се не слажемо са тумачењем да одговорност пада на Србију. Наставићемо поступке и у Србији и пред европским судовима", закључује Тартаља, додајући да пресуде добијене у Италији представљају важан преседан и олакшавају даљу борбу.