Јелена Вукоичић: За шта је касно Дачићу?!
ANTIC.org-SNN
Јелена Вукоичић: За шта је касно Дачићу?!
Видовдан
3-4 minutes
Ивица Дачић упорно инсистира на коначном ’разграничењу’ између Срба и Албанаца као најбољем решењу у циљу ’спречавања рата у будућности’. Наводно је ово последњи тренутак за тако нешто јер ће већ за пар година бити касно.
Касно за шта? Космет је окупиран 1999. године, на врхунцу америчке моћи. Србија никада није била толико слаба, исцрпљена, урушена и сама као тада. Запад је био најјачи у својој модерној историји.
У међувремену се много тога променило. Русија се подигла на ноге, Кина је постала светска сила. Моћ Истока расте, док моћ Запада опада. То је и највећи разлог што квази држава Косово већ готово десет година, упркос америчкој подршци, не може да заокружи своју ’државност’. Не може. Нема столице у Уједињеним нацијама, нема чланства у некима од најзначајнијих међународних организација. Нема без Србије, колико год слаба она била.
И нама власт сада каже да је ово последњи тренутак јер за десет година…Шта? Иако не можемо баш све да предвидимо, ево шта ће се сигурно десити у наредној деценији. Америка ће наставити да слаби. Кина ће постати најјача економија по свим параметрима и много озбиљнија војна сила него што је то данас. Русија ће бити јача, Индија такође. БРИКС и ШОС ће бити доминантни блокови у којима ће се сконцентрисати далеко већа моћ него што је то сада случај.
Неће Запад наравно пропасти, али ће бити далеко слабији него данас, као што је данас слабији него пре десет година. Чега се онда толико плашимо? Можда албанске војне силе? Па је л’ нас шиптарска војска победила 1999. године? Хоће ли та ’моћна армада’ толико да нарасте за деценију да угрози можда и Београд?
Једна од реченица која најбоље описује Србе јесте она коју је патентирао покојни Добрица Ћосић: Срби су народ који побеђује у рату, а губи у миру. Тачно тако. Превише се пута досад то и десило да набрајамо. Међутим, ако Србија овај пут препусти Косово за столом, ти ће преговори сасвим сигурно ући у анале историје као најапсурднији, најмизернији преговори икад. Дати потпис за цепање своје територије у тренутку када вам време, заправо, иде на руку, у тренутку у којем судбина Републике Српске још увек није одређена, у тренутку у којем је јасно да Шиптари и Американци не могу да дођу до столице у УН..и све то дати за обећање да ће Србија (једног дана) постати члан десетог круга Европске уније – односо део ЕУ депоније зване Западна Балканија?
Такав ‘deal’ вероватно не би направили ни Јужни Судан, ни Еритреја, ни Малави, земље у којима људи једу траву да би преживели и масовоно се даве у Средоземном мору у очајничком покушају да се докопају Европе..Ако званична Србија то уради, ако на то пристане, онда није само дотакла дно, већ ударила о дно и скроз се разбила, а све то – низашта, апсолутно низашта.
Извор Фејсбук