Фајненшел тајмс: Брисел није спреман ни за нове чланице ни за сопствене промене
ANTIC.org-SNN
Фајненшел тајмс: Брисел није спреман ни за нове чланице ни за сопствене промене
Владимир Вуковић
3–4 minutes
Европска унија планира да у уторак представи извештај о напретку у процесу проширења, али упркос декларацијама о „европској перспективи“ нових кандидата, конкретног напретка готово да нема. Према оцени више европских медија, међу којима је и Фајненшел тајмс, реч је више о симболичном документу него о реалном помаку ка чланству Украјине, Молдавије или било које друге земље кандидата.
Како пише Фајненшел тајмс, Европска комисија ће и ове године одложити објављивање кључног извештаја који би требало да дефинише унутрашње реформе саме Уније — неопходне како би се створили услови за пријем нових чланица. Анализа тих промена, наводи лист, биће сложена и дуготрајна.
„Развијање европске агенде за проширење није лак задатак“, констатује ФТ, додајући да би нови талас проширења могао додатно да успори процес доношења одлука у Унији и да погорша већ постојеће проблеме са владавином права.
Украјина и Молдавија само у реторичком „напредовању“
Иако ће европски званичници свој извештај представити као успех, наглашавајући да Украјина и Молдавија „напредују ка чланству“, већина аналитичара оцењује да је реч о пукој реторици. Проширење је, како примећује Политико, постало геополитички инструмент који Брисел користи како би демонстрирао „способност одговора на изазове“, а не реалан процес интеграције.
Истовремено, унутар Уније расте отпор због очекиваних финансијских и институционалних последица проширења. Нове чланице би значиле смањење фондова за постојеће и слабљење утицаја појединих држава, што многе престонице покушавају да избегну.
„Фазни улазак“ и „пробни период“ – нови услови за кандидате
Како би задржао процес „на папиру“, Брисел разматра увођење „фазног приступа“ за будуће чланице. То подразумева да би нове земље најпре ушле у институционалне оквире ЕУ без права гласа о кључним питањима. У суштини, то би био својеврсни „пробни период“, током којег би кандидати имали статус ограниченог чланства.
„Брисел жели да створи шаргарепу за земље кандидате“, цитира Политико једног европског дипломату. „С друге стране, земље чланице постају све строже и примају само оне који су заиста спремни.“
Србија и европски пут
Председник Србије Александар Вучић више пута је наглашавао да је европско чланство пре свега пут ка бољем животу грађана Србије. Ипак, док ЕУ трага за сопственим моделом опстанка и реформе, процес интеграције земаља Западног Балкана остаје у другом плану.
Упркос изјавама о „новом замаху проширења“, закључак европских медија остаје јасан - Унија се и даље више бави својим унутрашњим дилемама него стварним приближавањем нових чланица.