[sim] Đinđić nije ubijen iz Gepratove

[ANTIC.org-SNN]

Đinđić nije ubijen iz Gepratove

Vrhovni sud Srbije suočiće se s ukazivanjem da bi na desnoj ili levoj strani ulaza broj pet u Vladi Srbije morao da ostane golim okom vidljiv trag metka da je na premijera pucano iz Gepratove ili Birčaninove. Advokati osuđenih se spremaju da ponovo traže detaljnu rekonstrukciju zločina i nova veštačenja

 

Mediji su upravo objavili da Nata Mesarović, predsednik sudećeg veća za atentat na dr Zorana Đinđića, ovoga leta još nije iskoristila ni dan godišnjeg odmora, jer užurbano piše presudu koju je usmeno izložila u beogradskom Specijalnom sudu krajem maja, u prisustvu Borisa Tadića i drugih zvaničnika. Prema našim izvorima, radi i kod kuće i u sudu. Ali, iako ona tek treba da obrazloži krivicu Milorada Ulemeka, Zvezdana Jovanovića i ostalima - kojima je izrekla po četiri decenije robije ili koju godinu manje - ni branioci osuđenih leto nisu proveli skrštenih ruku.

Ne samo da „krčkaju“ buduće žalbe na buduću presudu, već se - kako saznajemo, u ovom „advokatskom pulu“ - spremaju da dokazuju da prvi demokratski premijer Srbije nije ubijen ni iz Gepratove (na čemu su zasnovane optužnica i presuda), ni iz Birčaninove (na čemu su neki od njih tokom krivičnog postupka insistirali), već - sa sasvim drugog mesta.

„ČUDNO OKRENUT“

U Vrhovnom sudu, nema sumnje, delioci pravde moraće da se pozabave policijskim priznanjem Zvezdana Jovanovića, ne samo zato što ga je on u Specijalnom sudu okarakterisao kao iznuđeno.
Jedan od naših „insajdera“ ukazuje da će „vrhovne sudije“ morati da dešifruju zašto Jovanović u tom istorijskom priznanju, mada je profesionalni vojnik, opisujući položaj Đinđićevog tela u UBPOK-u rekao: „premijer je nekako čudno okrenut...“ Nemoguće je, ukazivala je usred sudnice na to i odbrana Jovanovića, da takav profesionalac ne koristi „vojnu terminologiju“ kada opisuje položaj tela svoje mete.

SPORNI DIPLOMATA

Među okolnostima na čijem dodatnom razjašnjavanju će, prema jednom od insajdera Glasa, insistirati neki branioci su: ubistvo Kuje Kriještorca, nastanak prvog fotorobota „atentatora“ i ubistva Dušana Spasojevića Duće i Mileta Lukovića Kuma u Meljaku.
Najvišem sudu u Srbiji možda će najviše „glavobolje“ ipak zadati insistiranje na utvrđivanju istine da li je davanju spornog iskaza Zvezdana Jovanovića u UBPOK-u prisustvovao i jedan strani diplomata, koju je on ulogu u tome imao, i da li je taj iskaz imao i „radne verzije“. Samim tim, šta je u njima pisalo...

Sa mesta koje će biti iznenađujuće i za širu javnost i za srpsko pravosuđe. Zbog toga će u žalbama Vrhovnom sudu Srbije (bar neki od njih) mnogo upornije i možda sa nuđenjem novih dokaza zahtevati da najviši sud ukine presudu i naredi veću Mesarovićeve da obavi temeljnu rekonstrukciju svih događaja vezanih za atentat od 12. marta 2003. na ulazu broj pet u Vladu Srbije.

Jedna puška - dva hica
Glas javnosti će u tri nastavka objaviti saznanja svojih „insajdera“, upućenih u aktuelne konsultacije unutar „tima“ odbrane osuđenih. Stoga, krenimo od njihovog mogućeg i verovatnog osporavanja Gepratove i Birčaninove, kao lokacija sa kojih je mogao biti ubijen Zoran Đinđić.

Prvo da podsetimo, prema optužnici i prvostepenoj još nenapisanoj presudi-pokojnog premijera je hicem ispaljenim sa prozora kancelarije 55, u Ulici admirala Geprata 14, smrtno ranio Zvezdan Jovanović, pripadnik Jedinice za specijalne operacije MUP-a Srbije. Sa rastojanja nešto većeg od 130 metara. Iz snajperske puške „hekler i koh G3“. U trenutku dok je ulazio u Vladu Srbije. Dok je leđima bio okrenut ulaznim vratima, a desnom stranom tela ka Gepratovoj. I u tom je položaju, oslonjen na štake, leđima „gurao“ vrata da bi ušao u zgradu. Prema verziji koju je osnažila prvostepena presuda, bila su samo dva hica, od kojih je prvi smrtno ranio Đinđića, a drugi naneo teške telesne povrede Milanu Veruoviću, šefu njegovog obezbeđenja. A oba hica su ne samo bila ispaljena iz Gepratove, nego i iz iste puške, i iz iste ruke.

Naši „insajderi“ otkrivaju da će Vrhovni sud po budućim žalbama, po svemu sudeći, morati da se - pored svega onoga što su advokati odbrane bez mnogo uspeha, iako uporno, tražili se proveri tokom suđenja, koje je trajalo od decembra 2003. do aprila 2007. godine, suoči i sa mnogo tvrđim i argumentovanijim insistiranjem na kompletnoj sudskoj rekonstrukciji momenta ubistva Đinđića i celom nizu ranije odbacivanih, ali i novih veštačenja.
Malo pojednostavljeno rečeno, „pul“ će, po svemu sudeći, učiniti sve da obrazloži i dokumentuje svoj osnovni zaključak da dosadašnji tok krivičnog postupka, od policijsko-sudskog uviđaja do prvostepene presude - uopšte nije doveo do istine o tome ko je i odakle ubio premijera, računajući i to gde je tačno stajao Đinđić, i u kom je položaju bilo njegovo telo, u kobnim milisekundama 12. marta 2003. godine, što važi i za Veruovića i ostale koji su se tada zatekli na licu mesta.

Prema jednom od „insajdera“, logika onoga što se sprema polazi od ovoga-ako je metak atentatora došao iz Gepratove i iz premijerovog tela izašao (i po nalazu eksperata iz Vizbadena) brzinom od 400 metara u sekundi, morao je ostaviti vidljiv trag približno u visini izlazne rane, na desnoj strani dovratka ulaza broj pet. A pošto takvog traga (materijalnog dokaza) nije bilo i nema (ni pod mikroskopom) - Đinđić nije ubijen iz Gepratove!

Bez tragova na dovratku
Ovo ne isključuje mogućnost o kojoj se u „pulu“ ne govori, a u delu javnosti i te kako da je odatle, takođe, pucano i da je „drugim metkom“, kako se i u sudnici čulo, davana podrška pravom atentatoru i sejana panika i time što je onesposobljen šef obezbeđenja- Veruović. Što znači, dopušta se mogućnost da je to možda bila „prava uloga“ snajperskog gnezda iz Gepratove...
Iako su tokom „procesa veka“ ukazivali da je Birčaninova verovatnija „adresa“ sa koje je pucano na premijera, nego Gepratova (jedan je to elaborirao i u završnoj reči), neki zainteresovani branioci osuđenih sada pomišljaju da identičnom argumentacijom odustanu i od ukazivanja na Birčaninovu. Ukazivanjem da bi samo na kontrastrani dovratka, metak koji je kroz telo žrtve prošao brzinom od 400 metara u sekundi morao (u približnoj visini izlazne rane) ostaviti nesumnjiv, golim okom vidljiv trag. A, takvog materijalnog dokaza ni na levoj strani ulaza broj pet - nema!

SUTRA: SENZACIONALNA ISTINA O OPUŠCIMA 

 

 

http://www.glas-javnosti.co.yu/