Poruke iz Saveta bezbednosti UN - manje političkih tenzija, više stvarnog dijaloga
Miroslav Antic
Poruke iz Saveta bezbednosti UN - manje političkih tenzija, više stvarnog dijaloga
Piše za Kosovo onlajn: Albert Prenkaj
Sumirano sa poslednje sednice Saveta bezbednosti UN-a, izdvajaju se neki važni momenti koje treba naglasiti:
Predstavnica SAD zatražila je od obe strane da se vrate dijalogu koji obezbeđuje održiv put ka normalizaciji, umesto političkog „teatra“. Dakle, ovoga puta se ne naglašava međusobno priznanje (između Kosova i Srbije) kao što je to istaknuto u Zakonu o odobrenju nacionalne odbrane za fiskalnu 2026. godinu Kongresa SAD.
Stalni zahtev SAD već godinama jeste ukidanje postojanja Unmika, budući da Kosovo više nije u situaciji iz 1999. godine.
Prema njihovom stavu, Unmik nema nijednu značajnu ulogu u unapređenju normalizacije i bezbednosti na Kosovu. Postoje i funkcionišu druge agencije. Ovo je ponovila i predstavnica Velike Britanije, ali to nije prihvatio predstavnik Francuske, dok su Rusija i Kina čak ohrabrile nastavak delovanja Unmika.
Francuska, kao država koja priznaje Kosovo, za razliku od SAD i Velike Britanije, dala je značaj prisustvu Unmika do konačnog završetka pregovaračkog procesa.
Važno je pomenuti da je na sto Saveta bezbednosti iznet i stav Međunarodnog suda pravde o Deklaraciji nezavisnosti Kosova, kao važnog organa UN-a.
Zanimljive nijanse uočene su u izlaganjima Letonije i Grčke. Dok je predstavnik Letonije, kao i mnogi drugi govornici, tražio mere protiv paramilitarnih intervencija sa teritorije Srbije u Banjskoj (2023), upravljanje primenom Zakona o strancima, takođe je istaknuta važnost slobode izražavanja i slobode medija.
Grčka, kao jedna od pet zemalja koje ne priznaju Kosovo, u više navrata je u kontekstu podsticanja pregovora pominjala bilateralni i trilateralni nivo, što u kontekstu platforme (Savet bezbednosti UN-a) na kojoj su se izjašnjavali državni predstavnici dobija konotaciju pregovora između ravnopravnih strana, odnosno država.
Za razliku od ministra spoljnih poslova Srbije Marka Đurića, koji je ostao na već poznatoj liniji Srbije iznoseći izveštaje sa ciljem diskreditacije institucija i vlasti Kosova, koristeći polovične argumente ili namerne projekcije, izlaganje ministra Gljauka Konjufce može se sažeti u nekoliko ključnih tačaka: kritika „nedovoljnog“ izveštavanja novog šefa Unmika, posebno u vezi sa slučajem Banjska (2023); administrativno „čišćenje“ u tri opštine Preševske doline; četiri najnovija priznanja od strane Sudana, Kenije, Bahama i Sirije, uz korišćenje ove međunarodne platforme za traženje novih priznanja od članica UN-a, EU i Natoa.
Važna tema ove sednice Saveta bezbednosti bila je i argumentacija o pravnoj povezanosti Specijalizovanih veća sa Skupštinom Kosova, kao i prisustvo Euleksa kroz razmenu pisama između Kosova i EU. Smatram da je ovo izlaganje bilo potrebno za publiku za stolom Saveta bezbednosti.
Zahtev za ukidanje Unmika, koji bi trebalo da bude praćen stalnim zahtevom za novu rezoluciju koja bi zamenila Rezoluciju 1244, predstavlja koordinisan stav već dugi niz godina, uključujući i prethodne vlade Kosova.
Ono što, po mom mišljenju, nedostaje nastupima Kosova na sednicama jeste sveobuhvatno izveštavanje iz državne perspektive, institucionalni pregled mera u odnosu na nedostatke ili propuste kada je reč o pravima nevećinskih zajednica, kako bi se izbegao prostor za neusklađena tumačenja od strane spoljašnjih aktera.
Smatram da Kosovo treba ozbiljno da počne sa izradom periodičnih izveštaja koji bi se bavili pitanjima ljudskih prava i prava etničkih i drugih zajednica, funkcionisanjem demokratskih institucija, pravosuđa, slobode izražavanja i medija, kao i vladavinom prava.
Takvi izveštaji trebalo bi da budu dostavljani članovima Saveta bezbednosti i Generalne skupštine UN-a u Njujorku i Ženevi, Oebsu, kao i drugim multilateralnim, međunarodnim i međudržavnim platformama.