Gajić: Otvoreni Balkan ima budućnost, pokazalo se da bolje funkcioniše od Berlinskog procesa
ANTIC.org-SNN
Gajić: Otvoreni Balkan ima budućnost, pokazalo se da bolje funkcioniše od Berlinskog procesa - Kosovo Online
5–7 minutes
Ekonomista Mihailo Gajić ocenio je da bez obzira na zastoje koji se povremeno dešavaju, inicijativa Otvoreni Balkan ima budućnost, jer se pokazalo da ona funkcioniše daleko bolje od Berlinskog procesa iza koga stoji birokratija Evropske unije. On kaže i da se može očekivati da se u narednih godinu dana i Crna Gora pridruži ovoj inicijativi.
"Interesantno je to što Otvoreni Balkan nije neka institucija ili organizacija kao Evropska unija da se ima članstvo u njoj, nego je to niz bilateralnih ili multilateralnih sporazuma između zemalja koje su se odlučile na bližu saradnju. Dakle, ulazak ili izlazak iz Otvorenog Balkana ne postoji kao nekakav obavezujući ugovor, nego je pitanje samo da li će neka zemlja da prihvati zajedničke dogovore ili neće. Najveći trenutni benefiti koje mi vidimo su u domenu prelaska granica robe, u domenu međusobnog priznavanja fitosanitarnih isprava. Drugim rečima kamioni više ne moraju da čekaju satima na granici, brže prolaze kroz carinske procedure. Recimo, srpska carina prihvata dokumenta koja su izdale laboratorije iz Albanije i Severne Makedonije što ubrzava i smanjuje troškove trgovine i to je naročito pozitivna stvar pa i za nas potrošače koji tu robu kasnije kupujemo na rafovima", kaže Gajić za Kosovo onlajn.
On navodi da ništa manje važno nije ni to što je od jula zaživelo i regionalno tržište rada.
"Prijavom na sajtu možete da unesete ime i prezime i dobijete neku vrstu privremenog JMBG koji važi u sve tri zemlje, članice Otvorenog Balkana, drugim rečima ne morate da tražite kasnije radnu dozvolu ukoliko ste državljanin neke od ove tri zemlje da biste radili u njima. To za sada vidimo. Otvoreni Balkan jeste nastao kao neka vrsta odgovora na to što su takvi dogovori u okviru Berlinskog procesa bili zakočeni usled loših političkih odnosa nekih država, prvenstveno Crne Gore i Kosova, ako ga prihvatamo kao neku ekstra teritorijalnu jedinicu u odnosu na Srbiju. I onda, kada svih šest država i entiteta treba da se dogovore oko nečega, to ide mnogo sporije i teže nego kada su tu samo njih tri koje su spremnije da prodube međusobnu saradnju. I zato je Otvoreni Balkan imao više uspeha u inicijativama nego Berlinski proces", smatra Gajić.
Prema njegovim rečima postoji mogućnost da u roku od godinu Crna Gora postane članica Otvorenog Balkana, uzimajući u obzir političke promene u toj zemlji.
"Glavni politički elementi protiv članstva Crne Gore u inicijativi Otvoreni Balkan su ipak bili vezani za projekat crnogorske državnosti koji je negirao bilo kakvu mogućnost saradnje sa Srbijom zbog unutrašnjih odnosa, ali sa promenom vlasti i narativa postoji mogućnost da se te političke tenzije smanje, jer stanovništvo ovih država nema nikakvih otvorenih pitanja, za razliku od političkih elita. Što se tiče BiH postoje određeni pomaci u komunikaciji što se tiče Otvorenog Balkana. I tamo neki političari, poput recimo nekih ministara kao što je Elmedin Konaković daju prilično pomirljive izjave vezano za Otvoreni Balkan imajući u vidu da je zapravo glavni cilj trgovinsko-ekonomsko povezivanje i da nema puno veze sa politikom", navodi Gajić.
Međutim, ipak navodi da nije siguran zbog istorije devedesetih da postoji mogućnost skorog pridruživanja BiH ovoj inicijativi, ističući da to važi i za Kosovo.
"Mislim da će oni više gledati ka Berlinskom procesu kao nekoj vrsti načina za produbljivanje regionalne saradnje i regionalnog tržišta. Problem je što bez rešavanja nekih ključnih političkih pitanja na kojima recimo insistira Kosovo u ovom trenutku, a to je defakto priznanje od Srbije i njihovo dalje članstvo u međunarodnim institucijama, nema pomaka. Nisam siguran da oni imaju u ovom trenutku bilo kakvu političku volju za bilo kakvim drugim povezivanjima u regionu. Njima je to neka vrsta političkog čipa za međusobne dogovore i dobijanje nekih ustupaka", smatra Gajić.
Na pitanje kakva je budućnost Otvorenog Balkana, Gajić kaže da nje svakako ima.
"Ima je u smislu da se dogovori koji su potpisani primenjuju u praksi, imajući u vidu da to jeste malo sporije i traljavije nego što je na papiru zamišljeno. Ako pogledamo u odnosu na Berlinski proces iza koga stoji birokratija EU, vidimo da su njihovi rezultati gotovo minimalni ili da ih skoro nema u odnosu na situaciju sa Otvorenim Balkanom. Mislim da je prilično jasno koja od ovih regionalnih inicijativa za sada daje rezultate. Otvoreni Balkan može da posluži kao neka vrsta 'laboratorije' za dokazivanje toga šta i kako radi u ovom regionu", kaže Gajić.
Dodaje da su neki zapadni političari na početku formiranja inicijative kritikovali Otvoreni Balkan.
"Pominjali su ga isključivo u negativnom kontekstu, kao neku vrstu odgovora na EU od lokalnih političara koji imaju svoje lične interese na umu, a ne nužno interese cele regije kada prave takvu inicijativu van EU. Međutim, sada imaju mnogo pomirljivije i optimističnije izjave kada je reč o Otvorenom Balkanu, pre svega zato što su shvatili da iza toga ne stoji politička priča, već da se to završava na ekonomskoj saradnji i oni zapravo to mogu da koriste kao neku vrstu načina da vide šta radi a šta ne radi u regionu, da bi mogli to proguraju na nivou Berlinskog procesa" zaključuje Gajić.