
Недеља, 28.01.2024. у 20:48
Помоћник директора Института за нуклеарне науке „Винча” доктор Славко Димовић, рекао је да је позив председника Србије Александра Вучића директору Међународне агенције за атомску енергију (ИАЕА) Рафаелу Гросију да посети Србију, историјски, визионарски и веома одважан, јер је нукеларна енергија стигматизована, а заправо представља мост између очувања животне средине и безбедности државе. „Доста је стигматизована и људи је не разумеју, а морају да схвате да је она мост између очувања животне средине и енергетске безбедности државе, државе која је независна од других земаља”, рекао је Димовић.
Он је оценио да ни људски ни природни ресурси у било којој држави нису неграничени, а да Србија тренутно зависи од фосилних горива. „Такође, Србија поседује лигнит јако лошег квалитета који емитује доста летећег пепела у ком се налазе загађујуће материје, тоскичне, и зато данас имамо ситуацију да људи болују од респираторних обољења. Нуклеарна енергија је најчистији вид енергије, који не производи ефекте стаклене баште и представља најефикаснији и најбезбедниији вид енергије”, објаснио је Димовић.
На питање да ли је Србији потребна нуклеарна енергија, Димовић је рекао да је рачуница јасна - коришћењем нуклеарне енергије, напуштају се фосилна горива, угаљ, нафта. „Нафта коју немате, не узимате више скупи гас који такође има емисију и ефекат стаклене баште. Са друге стране ви имате хидропотенцијал, хидропотенцијал у реверзибилном смислу Бистрице је добар јер омогућава Србији да извози струју и да она буде стратешка компоненета државе”, рекао је Димовић.
Ипак, додаје да хидропотенцијал у Србији може да задовољи до 30 одсто потреба за електричном енергијом, алтернативни извори енергије, зелени видови енергије такође, само до 30 одсто. „Дакле 30, плус 30, то је 60 одсто. Ви морате да напустите угаљ, значи остаје 40 до 50 одсто које може само нуклеарна енергија, ако идемо ка томе да се замене фосилна горива”, рекао је Димовић.
На питање да ли Србија има људске ресурсе односно стручњаке, Димовић је рекао да довољни људски ресурси у том смислу недостају у свим државама на свету, али да би Србија то могла да обезбеди. „Србија може да направи нуклеус развитка нуклеарних технологија, за три до четири године, с тим да би по мом дубоком уверењу `Винча` као највећи институ на Балкану могао да буде тај нуклеус знања. У споју са нашим стручњацима који раде у иностранству, оним у пензији и младим кадровима који су на школовању у иностранству, може да се направи један развојни стручни тим који би могао да изнесе сам тај пројекат”, рекао је Димовић.
Димовић је оценио да је мораторијум на изградњу нуклеарних електрана у дужем периоду у прошлости био „самоубиство” за Србију када је у питању образовање кадрова и не само за нуклеарну технологију, већ и за развој индустрије који она са собом доноси. Нуклеарна енергија има своје поборнике и противнике, указао је Димовић, али и оценио да се јавно мњење у Србији помера ка ставу да Србија треба да има нуклеарку.
„Код сваких прекретница друштвених, политичких, економских увек постојиотпор одређеног броја људи. Тачно је да нукеларна енерија има своје поборнике и противнике, противници су људи који нису довољно образовани, који се плаше али и они који своју политичку агенду граде на страху од непознатог. Са друге стране имате људе који сматрају да је то скупа технологија и да је инвестициони циклус дугачак. Баш зато приватни сектор не треба да буде власник нуклеарке, већ држава”, рекао је Димовић.
Улогу Института ''Винча'' Димовић види као његово постављање за нуклеус развитка, али не само нуклеарне технологије, већ уопште науке у функцији и сарадњи са привредом. „Положај науке и технолошког развоја, ако посматрате период 15 - 20 година је најбољи данас, као и положај научних радника'', рекао је Димовић, преноси Танјуг.