Lažni narativi o pogromu i nakon dve decenije: Ko podstiče retoriku koja je zapalila Kosovo?
Miroslav Antic
Lažni narativi o pogromu i nakon dve decenije: Ko podstiče retoriku koja je zapalila Kosovo?
„Dva puta ponovljena laž postaje istina“, ali šta kada se netačne informacije ponavljaju više od dve decenije? Lažna vest u kojoj su Srbi optuženi za utapanje albanskih dečaka u Čabri dovela je do talasa nasilja 17. marta 2004. godine. Predstavnici novinarske zajednice za Kosovo onlajn ističu da su mediji koji izveštavaju na albanskom jeziku širenjem dezinformacija odigrali ključnu ulogu u pogromu koji je usledio, ali i da se neprofesionalno izveštavanje nastavlja i 22 godine kasnije, održavajući netačne narative koji sprečavaju pomirenje.
Piše: Milena Maksimović
Za tadašnju lažnu vest plasiranu na javnom servisu RTK niko nije odgovarao, a kasnije ni za njeno širenje.
Odgovornosti, čini se, neće biti ni za svaku narednu neistinu o tom događaju, ali ostaće jedna zajednica da pamti da je u talasu nasilja ubijeno osmoro Srba, povređeno najmanje 170 i proterano njih više od 4.000, dok je porušeno gotovo 900 srpskih kuća i zapaljeno 35 verskih objekata, uključujući 18 spomenika kulture.
I ovog 17. marta mediji na albanskom jeziku su za utapanje dečaka u Čabri optužili Srbe, i to bez osvrta na izveštaje međunarodnih misija i organizacija (Unmika, Oebsa, Hjuman rajts voča), koji jednoglasno potvrđuju da je upravo ta lažna vest puštena u albanskim medijima pokrenula talas nasilja u kom su poginule 23 osobe, upozorilo je Udruženje novinara Srbije.
Umereniji nisu bili ni albanski političari, pa je tako gradonačelnik Južne Mitrovice Faton Peci polažući venac na grobove dece naveo da su oni zaustavljeni na pola igre „od organizovane grupe Srba“.
Grupa nevladinih organizacija uputila je zajednički apel institucijama na Kosovu, medijima i međunarodnoj zajednici da poštuju utvrđene činjenice i pridržavaju se profesionalnih standarda kada je reč o martovskom nasilju 2004. godine, upozoravajući na štetnu retoriku političkih lidera i izveštavanja pojedinih medija.
Inicijalna kapisla
Sagovornici Kosovo onlajna ističu da je upravo lažna vest bila okidač za talas nasilja koji je usledio, ali da se i 22 godine nakon martovskog pogroma mediji i dalje na neprofesionalan način odnose prema tom događaju.
Predsednik Udruženja novinara Srbije (UNS) Živojin Rakočević kaže za Kosovo onlajn da je 17. mart 2004. bio jedan od datuma u kom je bilo važno da se u konačnom obračunu završi sa Srbima - sa njihovom kulturom, duhovnošću, državnošću, i sa svim njihovim posebnostima, a da su mediji koji su izveštavali na albanskom jeziku tada bili samo neka vrsta okidača i „inicijalne kapisle“ koja je zapalila na svim nivoima.
Rakočević smatra da je za katastrofu 17. marta odgovorno nedemokratsko i totalitarno okruženje, podsećajući da je okidač bila lažna vest o utapanju albanskih dečaka u reci Ibar, a da su za to okrivljeni Srbi.
„Tog trenutka ta kapisla je izazvala eksploziju jednog društva koje nije moglo da prihvati druge i drugačije. I taj medijski totalitarizam, koji je tog trenutka bio okrenut ka Srbima, bio je klasično navođenje na mete po gradovima, po selima, po crkvama, po onim mikrozajednicama i getima koji su pretrajali od 1999. do 2004. Dakle, vi imate medije koji su tog dana snimali, puštali snimke nekih kostiju i govorili da su Srbi pobili Albance 1999. i da su držali te kosti. Posle toga više nije bilo nijednog jedinog trenutka u kojem bi ta srpska sredina mogla da preživi, dakle, nije joj ostavljen ni minimum mogućnosti da preživi“, naveo je Rakočević.
On podseća da su mediji tada „vodili hajku“.
„Ima Oebs zabeleženo: iz Đakovice se javlja dopisnik javnog servisa RTK i kaže: ‘situacija u gradu je mirna’, dok srpska crkva gori. To je jedna apsolutna ravnodušnost. Tu nema druge strane. Tu je druga strana osuđena na nestanak“, ističe Rakočević.
Navodi da je 17. mart bio jedan od datuma u kojima je bilo važno da se u konačnom obračunu završi sa Srbima.
„Kada jedna zajednica, jedna grupa, jedan sistem, jedno društvo odluči da napravi konačni obračun sa nekim, onda istina apsolutno nije važna. Tu više nema nikakvih unutrašnjih mehanizama koji vas, u odnosu na druge i drugačije i na istinu, sprečavaju da širite mržnju i da obnavljate mogućnost sukoba. Jer ovde nije stvar u tome da vi širite lažne vesti zato što je to neka inercija ili zato što to odgovara opštem mišljenju, ovde je stvar u tome da se čitav jedan sistem trudi da nastavi psihologiju konačnog obračuna“, naveo je Rakočević.
Zločin bez kazne
Posledice takvog narativa su katastrofalne, ističe on, zato što nema nikakvog pomaka među onima koji su proširili lažnu vest i izvršiocima, a ni kazni.
„Izvršioce je trebalo kazniti i neka ruka pravde je trebalo da dođe do njih, a to je apsolutno minorno i zanemarljivo. S druge strane, mediji koji su označeni kao okidač - a to je na prvom mestu javni servis Radio-televizije Kosova i najliberalniji list kosovskih Albanaca ‘Koha ditore’ - predstavljaju paradoks u kome nisu problem bile koračnice i pozivi na juriš medija koji zastupaju ratne ciljeve, već je problem bio to što je većina poverovala. Bio je potreban javni servis da takva lažna vest o ubistvu dece ode u javnost, kao i ‘Koha ditore’, kao liberalna novina, koja je objavila tekst ‘Oprez, Srbi kolonizuju Kosovo’“, kazao je naš sagovornik.
Ističe da je tekst potpisao čovek po imenu Petar Rogel, za kog se nikada nije saznalo ko je, a koji je tvrdio da su Srbi iz beogradskog režima koji naseljavaju Kosovo legitimna meta.
„U tom trenutku se osećalo da može doći do povratka, i zato je jedan od ciljeva ostvaren - povratak Srba posle 17. marta u gradove na Kosovu i Metohiji. 236.000 proteranih je zaboravljeno, a posle toga je sve bila farsa, ništa nije moglo da se dogodi“, priča Rakočević.
Napominje da su narativi i ideje 17. marta ugrađeni u psihologiju i metodologiju konačnog obračuna, a da je ključno pitanje kako ih preživeti.
„Možemo ih preživeti ako u svojim zajednicama razvijemo pluralizam, normalnost i primere da nikada ne smemo razmišljati na totalitaran i isključiv način, niti u psihologiji konačnog obračuna, kada su u pitanju drugi i drugačiji. Nažalost, mi smo meta takvog razmišljanja, a mediji su okidač koji čeka da izvrši mračne želje sistema koji nije pronašao svoj smisao i nije svojim građanima doneo gotovo nikakvo dobro“, zaključio je Rakočević.
Glavni i odgovorni urednik portala „Pištaljka“ Vladimir Radomirović upozorava za Kosovo onlajn da se netačne informacije o onome što je dovelo do 17. marta 2004. godine i dalje pojavljuju u medijima na albanskom jeziku u Prištini, 22 godine nakon pogroma, podsećajući da je lažna vest bila „kapisla“ koja je pokrenula masivno nasilje nad Srbima.
Odgovornost međunarodne zajednice
Radomirović navodi da su za nasilje koje se dogodilo 2004. godine najodgovorniji oni koji su preuzeli brigu o bezbednosti na Kosovu po Rezoluciji 1244 - Kfor i misija UN.
„Kfor je trebalo da obezbedi potpunu bezbednost, pre svega Srbima i ostalim građanima koji su bili ugroženi zbog tog nasilja. Snage Kfora to nisu radile, niti je misija Ujedinjenih nacija tražila odgovornost zbog tih propusta. Znamo da su tek, pošto se nasilje rasplamsalo, američke snage izašle na teren, možda sprečivši još veću tragediju, ali isto tako znamo da su snage iz nekih evropskih zemalja, pre svega, mirno gledale na ono što se dešava i da su čak i pomogle da se izvrši etničko čišćenje Srba iz nekih delova Kosova i Metohije. Dakle, najodgovornije su međunarodne snage koje su preuzele mandat 1999. godine i koje nisu ispunile ono što je trebalo da ispune i koje danas opet, nažalost, prepuštaju brigu o bezbednosti snagama etničkih Albanaca koje nastavljaju ono što je započeto 1999. godine progonom srpskog stanovništva“, ističe Radomirović.
Upozorava da se netačne informacije i ono što je pokrenulo masovno nasilje nad Srbima i dalje pojavljuju, i to u medijima koje su, kako tvrdi, zapadne države podržavale obilnim donacijama i političkom podrškom.
„Reč je, na primer, o ‘Kohi ditore’, koja je upravo ovog marta ponovo lažno tvrdila da su Srbi sa psima jurili albansku decu i da su ta deca potražila spas u Ibru i da su se zato utopila. Dakle, posle 22 godine ponavlja se ta laž koja je, zahvaljujući tim takozvanim liberalnim medijima, opstala u albanskoj javnosti, a moramo da se podsetimo i na sramno izveštavanje RTK, koje je izazvalo, odnosno doprinelo da to nasilje bude još veće, kao i da RTK nikada nije pozvan na odgovornost zbog tog huškanja na zločin i da niko od novinara i urednika koji su puštali te lažne informacije nije odgovarao za sve ono što je proizvelo to njihovo huškanje“, naveo je Radomirović.
Posledice martovskog nasilja su, kako tvrdi, umesto da se poveća i poboljša bezbednost Srba na Kosovu, bile upravo suprotne.
„Zapadna diplomatija, zapadni mediji - svi su se oni upregli da kažu kako je to nasilje bilo posledica nerešenog statusa Kosova i Metohije i da bi trebalo što pre da se reši taj status, odnosno da kosovski Albanci dobiju nezavisnost. Dakle, umesto da se zaštite Srbi na Kosovu i Metohiji, to nasilje, u kojem su stradali Srbi, srpske svetinje i imovina na Kosovu i Metohiji, iskorišćeno je da se dodatno poveća pritisak na Srbe i dovelo je i do jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, nelegalnog pokušaja otcepljenja dela teritorije Republike Srbije i situacije koju živimo do danas“, ocenio je Radomirović.
Odgovornost je, kako tvrdi, ponovo na albanskim političarima, medijima koji izveštavaju na albanskom jeziku i međunarodnoj zajednici.
„Kada govorimo o međunarodnoj zajednici, moramo da znamo da je to samo deo međunarodne zajednice - onaj zapadni, koji je i podržao takozvanu nezavisnost Kosova i koji i dalje želi da opravda tu nelegalnu, potpuno nezakonitu odluku o priznanju te jednostrano proglašene nezavisnosti time što će podržavati svaki napad na Srbe, ili ćutati o njemu, ili ga otvoreno podržavati, kao što se dešavalo poslednjih godina. Čak i u slučaju napada na srpsku decu, videli smo da sa Zapada nisu dolazile nikakve osude, niti traženje odgovornosti, ni političke, ni moralne, kada su u pitanju Albanci i vlast u Prištini“, zaključio je on.
I danas nejasno ko je organizator
Predsednica Društva novinara Kosova i Metohije (DNKiM) Ivana Vanovac podseća za Kosovo onlajn navodi da još uvek nije otkriveno ko je organizator nasilja nad Srbima 17. i 18. marta, ali da se zna ko je u značajnoj meri doprineo tome da se javnost i građanstvo animiraju da učestvuju u tom nasilju, a to su, kako kaže, mediji koji su objavili lažnu vest. Ona napominje da se i 22 godine nakon martovskog pogroma mediji na neprofesionalan način odnose prema tom događaju.
Ističe da bi javnost volela da zna da je pokrenuta istraga u vezi sa dešavanjima 17. i 18. marta, te da je započet i sudski proces koji bi imao epilog, ali ističe da i danas ostaje nejasno ko je organizator dvodnevnog nasilja nad Srbima.
„Ono što sigurno znamo je ko je u značajnoj meri doprineo tome da se javnost i građanstvo animiraju da učestvuju u tom nasilju. To su bili mediji koji su objavljivanjem lažne vesti o tome da iza smrti albanskih dečaka u Čabri stoji grupa Srba izazvali agresiju u narodu, tako da su se tom nasilju odazvali i oni koji možda suštinski uopšte nisu to planirali, niti znali da će biti bilo šta organizovano - to je građanstvo“, navela je Vanovac.
Ona ističe da je laž koja je tada tako uporno plasirana u javnosti bila okidač za nasilje i da postoji apsolutna odgovornost medija za obim u kome se ono dogodilo.
„Ono što je strahovito jeste to da se već 22 godine nakon tih nemilih dešavanja svake godine suočavamo sa istim problemom, a to je podjednako neprofesionalan odnos albanskih medija prema tom danu i toj informaciji“, ističe Vanovac.
Podseća da niko ne sme da zaboravi da su istrage koje su sprovedene, a koje su sprovodili tada nezavisni međunarodni organi, pokazale da srpska zajednica nema nikakve veze sa utapanjem dečaka u Čabri.
„Što je vrlo važno istaći, jer ako neprestano reanimiramo taj narativ o nama kao krivcima, o tome da jedna zajednica nosi kolektivnu odgovornost za smrt nedužnih ljudi, onda zaista dolazimo u situaciju da svaki put, svake godine 17. marta, ponovo sve to eskalira“, rekla je Vanovac.
Uređivačke politike, i oni koji stoje iza njih, ističe Vanovac, odgovorni su za način na koji mediji i danas izveštavaju o događajima od 17. marta.
„Prosto, onaj koji je imao interes da se u martu dogodi nasilje, onako strahovito nasilje nad srpskim narodom i njegovom imovinom i kulturnom baštinom, taj isti i danas odlučuje o tome da još nije trenutak da se te dve zajednice u potpunosti izmire“, poručila je ona.
Vanovac napominje da će jedan od prvih signala da će doći do nekog izmirenja i priznavanja međusobnih odgovornosti za sveopšti politički kontekst biti način na koji mediji izveštavaju o nemilim dešavanjima iz suprotne zajednice.
„To će, negde, verovatno biti prvi pokazatelj da ima nade da se ovo područje stabilizuje. Za sada ne izgleda da će se to desiti, a 17. mart, kao najveća tragedija, biće verovatno prvi reper da se stvari polako normalizuju i da je jedna strana ipak spremna da prihvati odgovornost za dešavanja“, zaključila je ona.