Дејан Спаловић
9–12 minutes
Упорна и стрпљива политика какву је последњих десетак година водила Србија на својој територији која је у надлежности Уједињених нација, Косову и Метохији, дала је конкретне резултате. Америчка администрација, која је више пута поздравила спремност Београда за наставак дијалога, суспендовала је сваки стратешки дијалог са тзв. Косовом до даљег. То је значајна одлука која има импликације и на политичку сцену у јужној српској покрајини, чиме је екстремистичка политика Албина Куртија ударила о зид.
Политика председника Србије Александра Вучића на Космету се показала као једина реална. Због те политике од тзв. патриота Вучић је био на тапету, а сада се види да је то била вероватно једино могућа миротворна политика која је вођена и чији је циљ био сачувати мир и опстанак нашег народа на Космету. У тој дипломатској и политичкој борби, председник Вучић је често водио тешке разговоре трпећи озбиљне притиске дипломата из више западних центара моћи, али је успео да не само да сачува народ већ и да Србија добије дипломатску битку која траје више година.
Одлука Трампове администрације је веома важна јер би за собом могла да повуче и друге државе које су, попут Немачке и Велике Британије, отворено подржавале готово све Куртијеве шовинистичке поступке. То се може наслутити не само по објавама преко друштвених мрежа већ и у појединим интервјуима западних дипломата. На терену Курти већ годинама истискује српске институције, али оне и поред тога суштински не престају да раде.
(Фото: ЦЗДС)
„То што су САД одлучиле да суспендују сваки стратешки дијалог са Косовом до даљег је значајна одлука која има импликације и на политичку сцену на Косову. То је порука свим људима на Косову и Метохији да политика затирања српског присуства на Косову, политика против нормализације, политика једностраних потеза и ескалације нема подршку међународне заједнице”, каже за „Политику” шеф српске дипломатије Марко Ђурић. Додаје да је то звоно за узбуну Албанцима који ће ускратити подршку Куртијевом режиму.
Министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Демо Бериша каже да је очекивана реакција која стиже из Америке и за наш лист наводи да је спољна политика коју Србија води последњих десетак година на челу са председником државе Александром Вучићем једино могућа и да даје резултате. „Тај мирни тон на коме инсистира Београд је дао такав резултат, што је и очекивано, јер Србија ни у ком тренутку не жели и не изазива и не узнемирава да жели ратно решење проблема. Искључиво се бави миром, и жели да сва питања реши дијалогом. Показало се још једном да политика председника Александра Вучића има резултате”, каже Демо Бериша.
(Фото: ЦЗДС)
Додаје да ће ова одлука САД имати консеквенце пред локалне изборе на Косову и Метохији. Подсећа да је на косметским изборима који су одржани 9. фебруара Ричард Гренел упутио поруку коју Албин Курти и његови најближи политички сарадници нису разумели, а то је да морају да поштују сопствене законе и да не смеју да крше свој тзв. устав. „И у том случају ово је била нормална реакција Вашингтона. Курти упркос напорима не успева да оформи ни скупштину па ни саму владу. Уз то, он је кршио све законе тако што је, када је изабран за посланика, обављао функцију премијера иако по тзв. уставу Косова то није могуће. Дакле, мора да да оставку или на једну или на другу функцију, а то није урадио. Он покушава да премости хаос који је сам направио на тај начин што интензивира нападе на Србе који се малтретирају и хапсе по етничком принципу. То је погрешна политика коју води и која га је довела у садашњу позицију”, каже Бериша.
А каријерни дипломата Зоран Миливојевић каже да овај гест Америке – прекид разговора о стратешком дијалогу са властима у Приштини – јасно показује да ова америчка администрација нема разумевања за ту политику и оно што је у претходној администрацији било видљиво. За наш лист каже да САД недвосмислено наводе да не подржавају политику иза које стоје „Самоопредељење” и Курти. „То им не одговара ни политички ни идеолошки и то је сада сасвим јасно. Одлука САД је јасан сигнал да Курти не може убудуће да очекује никакву подршку САД тој политици. Друга ствар потврђује да за разлику од Бајденове администрације, у овом тренутку САД имају више разумевања и више респекта и за српске ставове, али и за српски корпус у целини. Инвестиције које је српска страна учинила у предизборној кампањи и током самих председничких избора и комуникација која је почела са овом администрацијом о стратешком дијалогу јасно показује промену САД према Србији и вољу и интерес Америке да са Србијом јаче и тешње сарађује у будућности него што је то до сада био случај укључујући и питање КиМ”, каже Миливојевић.
(Фото: ЦЗДС)
Додаје да се враћамо на методологију коју је исказала на крају првог Трамповог мандата, то је да ће у решавању косовског питања користити политичке, дипломатске, али и економске механизме и да имамо повратак на ту врсту приступа. „Конструктивност, прагматизам и реалполитика су три става која САД овим потезом исказује према Куртију. То је кључна ствар и порука и Куртију, албанском фактору на Косову и Метохији, али и нама, пред локалне изборе да је дошло до промена. То је порука и Европљанима да се не може очекивати континуитет политике која је три и по године давала ветар у леђа Куртијевој политици – репресије, истеривања Срба и обезвређивања, да је та политика функционисала уз прећутну сагласност претходне администрације у Вашингтону усаглашене са ЕУ”, наводи Миливојевић.
Одлука САД је интересантна последица зато што политички, безбедносно и дипломатски Приштина зависи од САД. Суспендовање њиховог стратешког дијалога показује да САД могу да преусмере или да више не посвећују довољно пажње Косову. И то онда доводи егзистенцију приштинске администрације у питање. Тога је свесна и Приштина као и чињенице да не постоји безусловна подршка САД и да ће се суспензија стратешког дијалога пре свега огледати на војне и дипломатске односе САД и тзв. Косова. Овакав развој ситуације може да допринесе изолацији Куртијевог покрета „Самоопредељење” од стране албанских опозиционих странака. Пред локалне изборе они ће бити охрабривани од стране САД да направе неки коалициони споразум и очекиваће да Вјоса Османи, ако планира да има следећи мандат, буде далеко сарадљивија у односу на вашингтонску администрацију.
Срђан Граовац из Центра за друштвену стабилност каже да је одлука америчке администрације да прекине стратешки дијалог са Приштином узбуркала албанску јавност у јужној српској покрајини. За наш лист наводи да нема сумње да овим потезом званични Вашингтон шаље поруку Куртију да немају намеру да толеришу његове једностране одлуке које нису усаглашене са америчком страном.
„Курти је несумњиво био миљеник Бајденове администрације и уз то је имао снажну подршку на првом месту немачке, али и британске политике, тако да је те околности максимално користио како би спроводио своју репресивну политику на Космету са циљем да Србе протера или потчини својој власти. Нова, Трампова, администрација је овим потезом показала да неће бити настављач политике слепе толеранције, већ да ће инсистирати, као и у првом Трамповом мандату, на дијалогу између Београда и Приштине и Вашингтонском споразуму као досадашњем резултату у том дијалогу под Трамповим покровитељством. Узмемо ли у обзир тренутак у којем је та одлука Вашингтона донета, тек неколико недеља уочи локалних избора на Космету и у јеку политичке кризе изазване немогућношћу да се формира покрајинска влада након последњих избора на Косову и Метохији, ствари нам постају јасније. САД овим потезом дају ветар у леђа Куртијевим опонентима и слабе његову, како преговарачку позицију око формирања владе, тако и позицију његове странке уочи избора”, каже Граовац.
(Фото: ЦЗДС)
Албанска јавност је несумњиво прозападно расположена, а посебно се негује култ савезништва са САД и добро разуме да све што су постигли дугују Америци и да би њихова позиција без те подршке била и економски, али и политички неодржива. Управо зато сваки сукоб са САД доживљавају као озбиљан промашај албанске власти, без обзира на то ко предводи администрацију у Вашингтону, што се свакако може одразити на Куртијев изборни резултат. Такође, овим се слаби његова преговарачка позиција у процесу формирања покрајинске владе, а јача улога опозиције. Међутим, Курти је свестан да је своју популарност међу сународницима градио на непопустљивости према Србима и одбацивању дијалога, а посебно обавезе да формира ЗСО. Свако попуштање у овом тренутку тумачило би се као слабост и лоше би утицало на рејтинг његове партије. Самим тим, Курти би могао пре да изабере стратегију минимализације штете коју му прекид стратешког дијалога са САД доноси, него што ће радикално мењати своју досадашњу политику.
„На крају можемо закључити да САД овим потезом нису дигле руке од Куртија, већ су му, пре свега, послале упозорење. Пред њим су сада два пута, усклађивање са плановима нове америчке администрације или оно што је већ једном прошао 2020. за време првог Трамповог мандата, а то је одлучан притисак и збацивање са власти. Као што га тада Европљани нису могли заштитити од Гренела, тешко да би то успели и у тренутним међународним околностима, у којима је очигледно да постоји висок степен неразумевања између званичног Вашингтона и његових европских савезника. Делује и да се у појединим утицајним европским престоницама, пре свих у Берлину и Паризу, показује све мање разумевања за Куртијеву агресивну политику”, каже Граовац.