МИЛОШ КНЕЖЕВИЋ
Мекалистер је на матрици губљења контроле и кризног менаџмента у коме се увек на крају све заврши на оптужбама против Русије
Србија није дестабилизована, поготово не са руске стране. Ако се нешто тако каже, морало би да се поткрепи аргументима: како нас то дестабилизује једна Русија, која нам помаже економски и дипломатски у одбрани наших интереса? Како би то Русија могла да науди Србији, посебно у светлу промене околности у последњих 15 година, у време Путиновог мандата који је саобразан са јачањем Русије на светском, а онда и европском мултиполарном плану.
Значи, баш је потпуно обрнуто од Мекалистерове изјаве. Русија са својом концепцијом глобалне и европске политике, укључујући безбедносну, не само да не угрожава балканске земље укључујући Србију него се залаже за немешање великих сила у овдашња питања.
Да ли ће Мекалистеру ико рећи да лаже? Не може се рећи да он и други такви политичари лажу, јер су они једноставно на матрици политике древног ривалства. А сад су и у паници због промењених односа у трансатлантском савезништву, као и због јачања Кине и Русије које је ЕУ ставило пред проблем перспективе. Британија је већ изашла из тог састава. Они џина на истоку, као и претходних векова, доживљавају као такмаца. Са русофобичним премисама и страху од Русије који се персонализује у страх од Путина.
Мекалистер је на матрици губљења контроле и кризног менаџмента у коме се увек на крају све заврши на оптужбама против Русије. Није то било другачије ни у доба Бизмарка, октобарске револуције, Хладног рата... Русија самом чињеницом да постоји на истоку ЕУ изазива страх код бирократа у Бриселу, те им је лако да за све поремећаје које изазивају кругови моћи из ЕУ, оптужују страну која покушава те поремећаје да смири.
Догађаји у Македонији, Црној Гори, химеричној БиХ , Хрватској (где је на делу антисрпска хистерија) указују да антисрпски савез, србофобни блок и даље делује на (непаметној) матрици која сад већ постаје анахрона. Предлог Русије да се повежу четири неутралне земље је разуман. Зашто се оне као православне и угрожене великоалбанском идејом и мешањем западних земаља не би више повезале, спојиле? Не кажем да треба да се прави антиалбанска лига, али зашто једна нација у експанзији – подржана са Запада – не би могла да буде обуздана православном алијансом (специјалним односима) земаља које неће да дозволе комадање властите територије и стварање Велике Албаније?
Зато је Мекалистерова изјава трагикомична.
Аутор је уредник часописа Национални интерес