Izbori, Kurti i geopolitičke tenzije: Bez napretka u dijalogu i ove godine?

[miro...@antic.org]

kosovo-online.com

Izbori, Kurti i geopolitičke tenzije: Bez napretka u dijalogu i ove godine?

8–11 minutes

---

Tokom prošle godine došlo je do zastoja u dijalogu Beograda i Prištine prvenstveno zbog političke nestabilnosti i blokade institucija na Kosovu, a analitičari ocenjuju da ni ove godine neće doći do napretka ovog procesa. Pitanje drugog predsedničkog mandata Vjose Osmani može da dovede do novih izbora na Kosovu, dok se u Srbiji izbori očekuju krajem godine, a analitičari navode da Zapadni Balkan nije u fokusu međunarodne zajednice, koja se suočava sa povećanim tenzijama uzrokovanim američkom intervencijom u Venecueli i pretnjom Grenlandu.

Piše: Jelena Novakov

I Beograd i Priština imaju zahteve za Evropsku uniju, uključujući kosovski zahtev da Brisel izvrši pritisak na Srbiju zbog navodne umeštanosti u napad u Banjskoj i lobiranja protiv članstva Kosova u međunarodnim organizacijama, dok Srbija istovremeno zahteva insistiranje EU na formiranju Zajednice srpskih opština za šta, tvrde analitičari, Kurti nije pokazao interesovanje.

Dijalog sa Srbijom nije bio deo izbornog programa Samoopredeljenja, a politički analitičar Dorajet Imeri prethodno je ukazao na nevoljnost strana da izvrše svoje obaveze, ocenivši da Priština nije spremna na kompromis ni zarad dobrih odnosa sa Zapadom.

Američki stručnjak za spoljne poslove Čarls Kapčan iz Saveta za spoljne odnose u Vašingtonu ocenio je da premijer u tehničkom mandatu Aljbin Kurti neće uložiti napor u dijalog sa Srbijom i da će nastaviti sa pritiskom na srpsku zajednicu, zbog čega će takođe nastaviti nesuglasice sa SAD i EU, dok Danijel Server navodi da će SAD i EU vršiti pritisak na novu vladu u Prištini kako bi se ostvario napredak u primeni Ohridskog sporazuma i formiranju Zajednice srpskih opština.

Pritisak koji će SAD i EU vršiti na Beograd i Prištinu je ipak upitan, usled pojačanih geopolitičkih tenzija nakon hapšenja venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura i ponovljenih pretnji američkog predsednika Donalda Trampa o preuzimanju Grenlanda od Danske u martu, kada se takođe očekuje da Kosovo izabere novog predsednika sa rizikom novih izbora.

Uz izbornu godinu potencijalno i u Srbiji i na Kosovu, očekuje se da Evropska unija dodatno skrene fokus sa pitanja dijaloga usred navoda da sprema sankcije američkim tehnološkim gigantima, a razmatra i iseljavanje vojnih baza SAD na evropskoj teritoriji, dok borbe u Ukrajini i dalje traju. 

Istraživač studija bezbednosti Nikola Vujinović rekao je da postoje tri ključna razloga zbog kojih je došlo do zastoja u dijalogu Beograda i Prištine, uključujući nezainteresovanost Aljbina Kurtija, političku nestabilnost na Kosovu prošle godine i indiferentnost međunarodne zajednice koja, kako je ocenio, nije pokazala spremnost da izvrši pritisak na Kurtija.

Vujinović je rekao da ne očekuje napredak u pregovorima ove godine jer međunarodna zajednica ima druge prioritete, a na Kurtija nije izvršen pritisak da razmotri pitanje formiranja Zajednice srpskih opština.

„Ne očekujem da će napredovati dijalog. Navešću još tri prepreke, prva prepreka je sjajna pobeda gospodina Kurtija na parlamentarnim izborima, koja će dodatno da oteža mogućnost da se izvrši pritisak od strane međunarnodne zajednice. Sa druge strane, u EU, kao u posredniku, za predsedavajućeg dolazi Kipar, koji ne priznaje Kosovo kao nezavisnu državu, samim tim za njih je to deo Republike Srbije i nema potrebe da se bilo kakav dijalog nastavi. A treća stvar je nastavak političke nestabilnosti“, rekao  je on za Kosovo onlajn.

Vujinović je istakao da već postoje pokazatelji da Vjosa Osmani neće dobiti drugi predsednički mandat, a da će političke partije u Prištini ući u pregovore oko izbora novog predsednika u martu, ukazavši da postoji mogućnost da će Osmani biti nova šefica kosovske diplomatije.

„Zbog toga će se nastaviti politička nestabilnost na Kosovu i Metohiji uz ekonomske probleme. Sa druge strane, i Republika Srbija se nalazi u izbornoj godini, kako je najavljeno, samim tim, imajući u vidu da posebno opozicioni deo u Srbiji, bilo stranke, bilo studenti u blokadi, ne posmatraju Kosovo kao prioritet“, ocenjuje on.

Vujinović je takođe napomenuo da Kosovo nije prioritet na međunarodnom nivou, uzimajući u obzir veliki porast tenzija u svetu nakon hapšenja venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura i američkih pretnji Grenlandu.

„To nama ne odgovara, kao srpskoj zajednici, iz prostog razloga što će to samo omogućiti Kurtiju da dalje pritiska i vrši svoj teror“, kaže istraživač.

On je ocenio da bi pritisak na srpsku zajednicu bio manji da je na izborima na Kosovu pobedila opozicija, ali da svakako ne bi došlo do velikog napretka u dijalogu.

„Da je došlo do bilo kakve pobede opozicije, to bi bila baš slaba koaliciona vlada, ali opet bismo imali okolnosti kiparskog predsedavanja i izborne godine u Srbiji, tako da mislim da pritisak na srpsku zajednicu ne bi bio toliko veliki“, rekao je on, dodavši da u tom slučaju ne bi dolazilo do incidenata kao što je bilo uklanjanje božićnog transparenta u Severnoj Mitrovici.

Pobeda opozicije, zaključuje Vujinović, ipak ne bi doprinela nastavku dijaloga, jer on pre svega zavisi od međunarodne zajednice, koja većinski smatra da je Kosovo nezavisno i za njega ne pokazuje zainteresovanost, osim kada su u pitanju vanredne okolnosti.

„Za nastavak dijaloga (pobeda opozicije) apsolutno ne bi imala nikakvog značaja, jer dijalog zavisi od međunarodne zajednice, koja smatra u velikoj većini da je Kosovo nezavisna država i ne interesuje ih preterano, ako ne pada krv ili ne dolazi do nekih drugih vanrednih situacija, dok Sjedinjene Američke Države upravo hoće da zauzmu Grenland. To je EU sada mnogo bitnije nego Kosovo“, dodao je Vujinović.

Kosovo krivo za zastoj

Bivši glavni kosovski pregovarač u dijalogu, Avni Arifi, kaže za Kosova pres da se Sorensen i Kaja Kalas nisu pokazali kada je dijalog u pitanju, ali da je odgovornost ipak na Prištini.

„Kada nemate vladu, nema legitimiteta ni za koga da učestvuje u dijalogu, zato nije bilo dijaloga. Glavni problem koji imam je taj što je Kosovo krivo za nedostatak dijaloga. To jest, razlog zašto nije bilo dijaloga je taj što Kosovo nije bilo u stanju da stvori institucije. Ovi sastanci koji su bili, društveni sastanci, da bi se Sorensenov duh održao živim u njegovom mandatu, da se razgovara sa strankama o tome šta misle, kakva je njihova vizija. Da, potpuno, to jest, beznačajni sastanci. Sorensen i Kaja Kalas se nisu dokazali u dijalogu. To jest, ovo im je bilo onemogućeno zbog našeg unutrašnjeg razvoja događaja“, navodi Arifi.

Istraživačica GLPS-a Arbereše Lodža kaže da Evropska unija mora pažljivo analizirati ponašanje Srbije kako bi postigla napredak u dijalogu.

Ona navodi pristup Srbije i lobiranje protiv članstva Kosova u međunarodnim organizacijama, kao i napad u Banjskoj kao kršenje Ohridskog sporazuma.

„Ne vidimo nikakav napredak u smislu novih koraka u okviru dijaloga između Kosova i Srbije zbog činjenice da nismo imali vladu sa punim mandatom, ali smo imali vladu na vlasti. S druge strane, politička previranja u Srbiji su kontinuirana i nisu dozvolila srpskoj vladi da obrati pažnju na procese kao što je dijalog. Smatram da čak ni EU, iz ova dva glavna razloga, nije preduzela nikakve napore da se postigne nešto konkretno u smislu dijaloga... Ono što je važno učiniti u smislu dijaloga između Kosova i Srbije jeste da se postigne potpuna implementacija prošlih sporazuma. Takođe, da se postigne potpuno otkrivanje i izvođenje pred lice pravde svih onih koji su bili odgovorni za teroristički napad u Banjskoj. Ohridski sporazum je prvobitno prekršen lobiranjem Srbije protiv članstva Kosova u međunarodnim organizacijama, a zatim i terorističkim napadom u Banjskoj“, naglašava ona.

Premijer u tehničkom mandatu Aljbin Kurti poručuje da bi se nastavio dijalog, sporazumi moraju da se sprovedu.

„Da bismo nastavili dijalog, moramo da sprovedemo sporazume. Ali da bismo nastavili dijalog, naravno, potrebno je da Milan Radoičić, glavni terorista koji je ubio našeg policijskog narednika, heroja Kosova, Afrima Bunjakua, bude predat bezbednosnim organima na Kosovu, pošto postoji optužnica od 160 stranica Specijalnog tužilaštva, zajedno sa još 44 saučesnika, koji su želeli da započnu sukob velikih razmera u Banjskoj i Zvečanu. Nisu uspeli. Nisu uspele ni sa naknadnim dizanjem kanala Ibar-Lepenac u vazduh, za šta takođe postoji optužnica, i svaki put će propasti. Pored toga, sporazum o dobrosusedstvu, evropski, zasnovan na osnovnom Briselskom sporazumu i Ohridskom implementacionom aneksu, ne može da napreduje sve dok je Milan Radoičić, dok danas govorimo, bliži predsedniku Vučiću nego čak i njegova bliska zaštita“, navodi Kurti.