Šest godina od potpisivanja Briselskog sporazuma
ANTIC.org-SNN
Šest godina od potpisivanja Briselskog sporazuma
4 minutes
Maja Denić, RTK2
Prošlo je šest godina od kako su zvaničnici Kosova i Srbije potpisali sporazum o normalizaciji odnosa, koji i dalje nije u potpunosti sproveden. Šta očekuju građani, a šta kažu poznavaoci političkih prilika.
Briselski sporazum iz aprila 2013. godine sadrži 15 tačaka koje je trebalo implementirari, međutim, tek nekoliko je u potpunosti, ili delimično realizovano. Koliko je zapravo potpisivanje Briselskog sporazuma doprinelo kvalitetu života građana?
"Briselski spozum je samo jedan dokument, to će vam potrvditi svi predstavnici srpske zajednice, koji je doneo još manje slobode i koji je uskratio još više prava. Koji je doneo to da mi ne možemo da čitamo štampu na svom jeziku i koji je doveo do toga da ne možemo da čitamo knjige na svom jeziku, niti da ih prenesemo. Što manje prava, još više komplikacija kada prelazimo preko administrativnih prelaza, a narod nastavlja da živi po starom''.
"Ništa nije doneo ni srpskom, ni albanskom narodu. Nema dogovora, nema ništa, velike slie su tako odlučile'', rekli su građani.
Rezultati su izostali jer se mnogo pričalo, a malo radilo smatra analitičar Ljubomir Stanojković.
"Pre svega, kada je u pitanju sloboda kretanja, imamo situaciju sa donošenjem takse. Mislim da idemo unazad kada je u pitanju ta sloboda kretanja. Sa druge strane, ako govorimo o nekoj koristi za Kosovo, onda je to člansvo u nekim od međunarodnih organozacija, dok u je nekim članstvo izostalo, što je jedan veliki minus. Minus je i to što je, ponavljam, kada je u pitanju srpska zajednica, sloboda kretanja, pre svega robe, manje poštovana nego ranije'' , istakao je analitičar Ljubomir Stanojković.
Profesor Ustavnog prava Riza Smaka smatra da za sada nema izgleda da srpska i kosovska strana približe stavove u pogledu poštovanja dogovorenog.
"Imamo uzajamne žalbe da se ne primenjuje adekvatno, konzistentno, pošteno, korektno. Ima u tome dosta toga, uzimajući u obzir sve ovo, biće status kvo do 29. aprila. Ovde su u pitanju interesi velikih sila, kojima je ustupljeno poverenje, kao i ovlašćenja Francuske i Nemačke. Koliko sam informisan, postoji projekat ili nacrt, nešto slično Dejtonu - projekat uzmi ili ostavi, tako da nema izgleda da srpska i kosovska strana postignu dogovor, jer postoji jaka opozicija u Srbiji i na Kosovu. Očekuje se formula, koja ne mora da bude apsolutno prihvatljiva ni za jednu stranu, ali će biti nešto izbalansirano što bi moglo da se sprovede uz nadzor velikih sila'', izjavio je Riza Smaka, profesor Ustavnog prava.
Gostujući u emisiji Poglavlje na RTK2, profesor Aleksandar Ćorac istakao je da Briselski sporazum nije dao značajan doprinos srpskoj zajednici.
"Formirane su lokalne samouprave. Srbi su i pre toga imali neke loklane samouprave, čak mislim da je pre, u neku ruku, za Srbe bilo bolje, jer su mogli malo da vagaju, oko onoga što im odgovara i tamo i ovamo, sada toga više nema'', rekao je Aleksandar Ćorac, profesor na Prištinskom Univerzitetu u Severnoj Mitrovici.
Deo sporazuma koji je trebalo da sprovede srpska strana, a koji se tiče integracije policije i pravosuđa na severu u kosovski pravni sistem, organizacije opštinskih izbora na severu po kosovskim propisima, je ispunjen. Zajednica srpskih opština, čije je formiranje predviđeno prvom tačkom sporazuma, još nije zaživela, nije sproveden ni deo sporazuma koji se odnosi na energetiku.