Дејан Спаловић
5-6 minutes
Некадашња заменица министра правде у привременим косовским институцијама Весна Микић каже да до сада није добила писмено решење о својој смени, иако је од тада прошло више од десет дана. У разговору са „Политику” наводи да јој, без обзира на то што је уредно долазила на посао, нико није рекао да је разрешена ни да је смењена, иако је премијер Рамуш Харадинај то написао на свом фејсбук профилу 25. марта.
„Као разлог за моју смену навео је да мој пост на ’Фејсбуку’ осликава говор мржње. Пазите, Харадинај, као ’велики поборник људских права’, не може да толерише што сам написала да је НАТО извршио геноцид над Србима пре 20 година. Циљ моје смене је да се из институција изопште легално изабрани представници Срба”, каже Весна Микић, која је по професији психолог.
Како сте сазнали да нисте више заменик министра правде?
Позвана сам од председника Зубин Потока Стевана Вуловића да 24. марта присуствујем обележавању почетка агресије НАТО-а. Негде око један после поноћи стигла ми је ес-ем-ес порука од једног српског новинара са Косова у којој је написано да је народна посланица у покрајинском парламенту Ганимета Муслију скинула са мог фејсбук профила моју објаву и да је проследила свим министрима у косовској влади и приштинским медијима, што ме изненадило. Дан касније, када сам била код куће у Ранилугу, стиже ми порука од пријатеља да сам разрешена функције, јер је Муслијуова то образложила речима „да Албанци својим крвавим парама неће плаћати некога ко ради против интереса Косова”.
Од када траје сукоб између вас и Ганимете Муслију?
То датира од када сам била народна посланица Јединствене српске листе од 2010. до 2014. године. Тада је народна посланица Ганимете Муслију из Демократске партије Косова стално скакала на нас и уносила нам се у лице, вређала и понижавала представнике српске заједнице у покрајинском парламенту. Ја сам пркосила и то аргументима, јер кад год је она називала српски народ геноцидним у Скупштини Косова, реплицирала сам рекавши да је узрок свих сукоба на КиМ резултат аспирације албанског народа према другим земљама. То није кренуло од деведесетих година прошлог века или сада, већ датира од 1878. и Призренске лиге.
Када сте именовани за заменицу министра правде?
Мене су на ову функцију именовали у септембру 2017. године, али сам због последица трагедије на ауто-путу на посао дошла 1. новембра. На овој функцији сам била годину и по и покушала сам да се борим за интересе Срба.
Да ли сте успели?
Мислим да јесам. Мој посао је био да заступам српску заједницу и да се борим за њихову имовину која је узурпирана од Албанаца. Трудила сам се да дам све од себе и помогнем Србима који су интерно расељени широм Србије. Процес повратка њихове имовине намерно се отеже десетинама година и дошли смо до тога да нико од њих нема права да посети своју кућу и земљу. У метохијском делу узурпирано је више од 90 одсто српске имовине.
Каква је била ваша сарадња са министром правосуђа Абелардом Тахиријем?
На почетку је наша сарадња била сјајна и за похвалу. Дао нам је најбоље просторије које су гледале на цркву. Међутим, после три месеца, када сам захтевала да конкретно знам шта је моја надлежност и чиме ћу се бавити, наишла сам на зид ћутње. Министар Тахири није директно рекао да не жели сарадњу са мном, али је увек успевао да саботира мој рад или да „заборави” да ме позове на састанке са страним делегацијама. Знао је да немам длаке на језику и да хоћу на легалан начин да заступам своју заједницу, па ме је због тога бојкотовао из страха шта ћу рећи.
Какав је положај српског народа на КиМ?
Наш циљ је да останемо тамо где живимо и да пркосимо законима који су на нашу штету. По мом мишљењу, реч бојкот не би требало да постоји у српском политичком речнику на Косову. Треба да користимо све погодности које нам косовски устав даје, јер за нас битни закони не могу да буду освојени без наше сагласности. Да смо били јединствени мислим да би америчка амбасада ставила вето на закон о формирању косовске војске, као више пута до сада у сличним случајевима.
Мислите ли да ће Приштина укинути таксе од сто одсто на српску робу?
Прича о таксама провлачи се дуго, а то да Харадинај пркоси Западу је прича за малу децу. Да Запад, који им је, како Албанци кажу, дао независност, заиста жели да се те таксе укину, политичке вође у Приштини истог дана би то урадиле. Некоме одговара што су оне уведене, јер они су, користећи таксе као штит, усвојили Платформу за преговоре. Покушавају да под тепих ставе што нису испунили своју обавезу, а то је формирање Заједнице српских општина.
Да ли ће Приштина испунити ову бриселску обавезу?
Неће. То стално минирају и никада се неће то урадити, јер уколико Заједница не буде у оквиру система са законским и извршним овлашћењима, биће на нивоу невладине организације, а тако нешто нама не треба.