Tanjug izgubljen u žamoru
ANTIC.org-SNN
Tanjug izgubljen u žamoru - Gde investirati
Poslednjih dana povela se žučna rasprava o prestanku rada agencije Tanjug. Da li smo u opštem žamoru izgubili fokus?
Ko je kriv što Srbija ostaje bez novinske agencije? Po glasovima iz vlasti, medija, te istaknutih društvenih činilaca, čini se da nevinih nema. U beskrajnom prebacivanju odgovornosti, javnost se po običaju nije dotakla ključnih pitanja. Na žalost, ni vlast se nije dotakla suštine kada je usvajala Zakon o javnom informisanju i medijima. I kako to obično biva, tek na marginama društva ili među retkim pojedincima, sasvim daleko od medijske halabuke, može se čuti suvisao komentar.
Šta margina šapuće?
Ispada da smo usvojili Zakon koji odgovara Briselu, a da pre toga, po običaju, nismo razmislili kakav je Zakon adekvatan u našem slučaju. Nije pitanje da li će Tanjug opstati, već da li će Srbija imati novinsku agenciju sposobnu da izveštava objektivno-agenciju oslobođenu pritisaka partikularnih interesa stranog kapitala i centara moći.
Otuda, stoji tvrdnja koja kaže, da povlačenje države iz medija ima smisla, ali tek pošto iz medija izgura sve ostale uticaje, od stranaca, preko bezbednosnih i poslovnih centara moći, pa do mafije. Samo država ima obavezu i samo država može, da neutrališe sve druge uticaje pre nego se sama povuče (Ž.C.)
Ako navedeno nije moguće, sme li država izaći iz Tanjuga i ima li to ikakvog smisla? Njeno prisustvo, zasad, garantuje da ta Agencija ipak deluje kolko-tolko ozbiljno. Nema dileme da su mnoge javne ličnosti, udruženja, kao i nevladine organizacije, prizivale ovakav Zakon, te da je vršen pritisak na vlast da ga usvoji. Sasvim izvesno da mnogi, baš među zagovornicima briselskog „copy-paste“ Zakona, danas najviše žale za Tanjugom, ne razumevajući da javno izgovorena reč povlači odgovornost i posledice.
Bez odgovora šta dalje
Prosto govoreći, u rukama vlasti su “ i nož i pogača“. Ko je hteo da vlada, trebalo je da zna da vladavina ne donosi samo komfor.
Primedba pristigla iz opozicionog Dss je otuda sasvim na mestu:
„Predsednik Vlade je znao kakva sudbina čeka Tanjug od momenta kada je Vlada predložila, a Narodna skupština usvojila Zakon o javnom informisanju i medijima…Da zaista smatra da je prestanak rada Tanjuga štetan za državu, predsednik Vlade bi predložio hitnu izmenu Zakona o javnom informisanju i medijima i omogućio dalji rad Tanjuga“
novosti
Zaista, dužnost vlade je da iznalazi rešenja, jer ih samo vlada može implementirati.
Ostaje pitanje šta dalje, hoće li biti predložena izmena Zakona? Nije Tanjug svetinja, ruku na srce i danas u svom imenu nosi naziv države koje više nema, a kalitet izveštavanja (ma koliko bio bolji od drugih) nije onakav kakav bi mogao biti. Ipak, njen puki opstanak pod upravom nekog tajkuna ili stranog investitora, za naše već oslabljeno društvo teško da može imati pozitivan efekat. Zato su funkcija koju ta novinska agencija obavlja u društvu, te način na koji informiše javnost, pitanje prvog reda. Svaka rasprava koja ignoriše budući kvalitet rada ovako važne agencije, deluje bezmalo nesuvislo.
Gordana Marinković
Izvor: Gdeinvestirati, Standard, Dss
Advertisements