Трговци почели да уцењују произвођаче
ANTIC.org-SNN
Трговци почели да уцењују произвођаче
Јелица Антељ
4–5 minutes
Трговци су до сада остали уздржани од коментара на Уредбу којом се марже ограничавају на 20 одсто, али претходних дана сигурно нису равнодушно гледали како им зарада измиче из руку. Како „Политика” сазнаје од произвођача, јуче су многи од њих добили позиве од великих трговаца и предлоге будуће сарадње коју не могу да одбију уколико желе да им и даље требују робу.
– Држава је уредбом ограничила ванфактурне или офрабате на максимално 10 одсто, док је рабате за дистрибуцију и „вејст” (поврат) задржала на постојећем нивоу. Трговци сада притискају произвођаче да потпишу анекс уговора датиран на 27. август, дан пре усвајања уредбе, којим се услови за поврат и дистрибуцију повећавају за проценат изгубљених офрабата, – каже наш саговорник и домаћи произвођач који је јуче добио овакав позив.
То значи да трговци покушавају да рабате које су договарали до сада са произвођачима незванично и који су им ограничени на 10 одсто (а ишли су и до 25 процената) надоместе опет на рачун произвођача. И то тако што ће их пребацити на дозвољене рабате који износе по неколико процената, свакако су једноцифрени и за поврат и за дистрибуцију.
На питање чиме трговци уцењују своје добављаче, наш саговорник каже – наставком сарадње. Како објашњава многи ће управо због тога морати да пристану на нове услове, јер им је то једини начин да продају робу. Доношење ових мера је, да подсетимо, за произвођаче из домаће прехрамбене индустрије које смо контактирали било пријатно изненађење, пре свега због помињања ванфактурних рабата о којима се до сада углавном ћутало. Како су нам рекли, ако мере заживе без додатног притиска на произвођаче они ће бити задовољни, али су и упозорили да постоји могућност да се од њих у будућности траже акцијски рабати који се тешко откривају, па чак и да се од произвођача у новцу тражи надокнада тих губитака.
На питање колико траје таква пракса између њих и трговаца када је реч о офрабатима, наш саговорник је рекао да је присутна више од 20 година и да ти рабати могу бити месечни, квартални, полугодишњи, годишњи, маркетиншки и да служе за пребацивање терета на леђа произвођача и енормне зараде трговаца, што се види у њиховим годишњим билансима.
Рачуница на векни резаног хлеба
На цени резаног хлеба, који је приказан јавности као пример утицаја досадашњих маржи и офрабата, на кретање цене од произвођача до продавца, Удружење „Ефектива” је направило рачуницу која показује могући утицај ограничења маржи и потенцијалну нижу цену.
Пре уредбе рачуница је изгледала тако да је произвођач на почетну цену овог производа од 83,69 динара одобравао фактурни рабат од 20 одсто (66,95 динара). На ту основицу, трговац је додавао маржу од 42 процента и на то 10 одсто ПДВ-а. Укупна цена коју је плаћао потрошач је износила 104,58 динара. Међутим, произвођач није наплаћивао 66,95 динара колико је остало, јер је до сада морао да даје и 30 одсто офрабата, тако да је цена коју је он наплаћивао заправо 46,87 динара. По тој рачуници, трговац је укупно зарађивао бруто 48,2 динара (бруто маржа плус офрабат).
– Са ограничењем марже на 20 одсто и офрабата на 10 процената, рачуница изгледа тако што на почетну цену од 66,95 дин, трговац додаје 20 одсто марже и 10 процената ПДВ-а, што укупно изађе 88,37 динара, што је за 16,21 динар ниже у односу на обрачун пре уредбе. Произвођач сада даје 10 одсто офрабата (уместо 30 процената), па ће он уместо 46,87, сада приходовати 60,26 динара или 13,39 више него пре уредбе. Укупна зарада трговца се смањује на 20,08, уместо 48,2 динара. Међутим, пошто више не даје 30 одсто офрабата, произвођач сада може да понуди већи онрабат, од рецимо 25 уместо 20 процената.
Основна цена би тада износила 62,77 динара, а са маржом и ПДВ-ом би довело до продајне цене од 82,86 динара, наводе из „Ефективе”. Разлика у заради и ценама би после доношења уредбе била таква да је цена за потрошача по векни резаног хлеба нижа за 21,72, зарада произвођача већа за 9,62, а зарада трговца мања за 29,37 динара.