„СВАЂА“ ПУТИНА И ЛАВРОВА
ДОК су руски и мађарски министри у петак чекали у Кремљу да у дворану за преговоре дођу председник Владимир Путин и премијер Виктор Орбан, један новинар је искористио прилику да пита Сергеја Лаврова где је нестао минулих дана. Алудирајући на писање западних
листова, Лавров је шаљиво одговорио: „Ја и даље нестајем до данашњег дана“. Због тога што чувеног дипломате није било десетак дана у јавности, један број западних медија се „забринуо“ за његову судбину, па су почели да пишу како је тобоже „изгубио поверење
Кремља“.
Прошлог четвртка на самиту у Бишкеку, главном граду Киргизије, где су се окупили лидери једног броја бивших совјетских република, новинари су питали Путина где је Лавров. Он је одговорио да министар ради по свом плану и заједно са својим тимом припрема предстојеће
преговоре са америчком делегацијом.
– Приче о томе како је Лавров тобоже у немилости су бесмислица. Он и његови најближи сарадници припремају сусрет са представницима САД који ће ускоро стићи у Москву да наставимо разговоре о тексту договора о престанку рата у Украјини – јасно је рекао Путин.
Лавров је деценијама један од његових најближих сарадника. Министарство спољних послова на чијем је челу од 2004. припрема све међународне сусрете и разговоре руског лидера. Наравно да то знамо и ми страни дописници који дуго пратимо активност Путина и руског
дипломатског руководства. Јасно је зашто повремено на Западу пишу и говоре о могућој смени Лаврова или о тобожњој болести председника Путина, мада сви виде колико је он активан. Само наивни и неупућени и даље мисле како су познати западни медији „образац објективности“
и да им је истина светиња. У жестокој конкуренцији модерних медија њима требају сензације и није им уопште битно је ли нешто истина или најобичнија лаж.
Постоји још један важан разлог због чега председника Русије и његове најближе сараднике на Западу демонизују. Они су свесни какав ауторитет у свету имају Путин и Лавров. Данас нема нити једног министра спољних послова којег се по угледу, искуству и знању може
упоредити са Лавровом коме је 75 година. Он је права дипломатска ходајућа енциклопедија. Врхунски дипломата са 53 године радног стажа и даље бистрог ума кога је Бог надарио брзом реакцијом и хумором.
Лавров брани аргументовано и интелигентно ставове своје земље. Због тога га они који дуго памте и знају дипломатску историју упоређују са Андрејом Громиком, некадашњим совјетским министром кога су због непопустљивости на Западу звали „мистер њет“. Наравно да
таквог колоса не воле дипломатски пигмеји и незналице који игром случаја долазе на важне функције. Нема данас у Европи министра спољних послова који би се по капацитету могао упоредити са Лавровом.
(Бранко Влаховић)