[sim] Veliko spremanje u Vinči

[ANTIC.org-SNN]

 

 

Veliko spremanje u Vinči

 

I.MIĆEVIĆ - A.ŠERER, 26. novembar 2007

 

EKOLOZI i fizičari neprekidno ukrštaju koplja je li nuklearni otpad u našoj zemlji opasan po okolinu ili ne, čuva li se valjano, ili nismo sasvim bezbedni... Trajno odlagalište nemamo, a iako privremeno, radioaktivni otpad, u Institutu za nuklearne nauke "Vinča" čuva se već gotovo pola veka. Najviše je domaćeg, vinčanskog radioaktivnog materijala, ali tu su smešteni i industrijski i medicinski opasni ostaci iz čitave zemlje.
U "Vinči" je uveliko počela realizacija program VIND, kojim je predviđeno da sav opasni materijal bude smešten u još bolje i bezbednije uslove. Ovaj program predviđa dekomisiju - rastavljanje, dekontaminaciju i čuvanje velikog vinčanskog nuklearnog reaktora koji ne radi još od osamdesetih godina. Upravo bezbedno smeštanje delova reaktora najveći je posao kojim se trenutno bave u "Vinči".
- Materijal je bezbedno smešten u dva hangara. Ali oba ova objekta su popunjena, pa je nedavno započela i gradnja trećeg - objašnjava dr Ilija Plećaš, iz Laboratorije za Zaštitu od zračenja Instituta "Vinča". - Zadatak VIND-a jeste da poboljša čuvanje radioaktivnog materijala. Predstoji prepakivanje i smeštanje u Hangar 3 koji se gradi, kao i njegova prerada.


Čekanje
REŠENjE na duže staze za svaku, pa i našu zemlju je trajno odlagalište za ove opasne materijale. Ona se zidaju ispod zemlje, a burad sa radioaktivnim materijalom, zalivena u beton ili staklo, bezbedna su ovde vekovima.
- Otpad će ostati u Vinči sve dok se ne odredi lokacija za trajno odlagalište negde u Srbiji - smatra dr Plećaš. - Ono nam je preko potrebno. Jer, ovako se radioaktivni otpad gomila 14 kilometara od Beograda. O trajnom skladištu treba da odluči Vlada Srbije. I novac je prepreka za izgradnju.
Stručnjaci kažu kako nam je u zemlji čije su granice sve uže teško naći lokaciju dovoljno udaljenu od naseljenog mesta. Niko ne želi otpad pod svojim prozorom.
Doktor Plećaš kaže kako je većina zemalja u okruženju bar započela gradnju trajnog odlagališta. Ovaj posao još nisu završile Bugarska i Mađarska. Odličan primer je, kaže, Slovačka, koja za šest nuklearnih elektrana ima trajni smeštaj za otpad. Slične objekte zidale su Francuska, Španija, Rusija...
Koliko nam manjka nuklearnih fizičara, još više nam nedostaje novca za brigu o opasnom otpadu. Čuvamo nisko i srednje radioaktivni otpad, ali imamo i neiskorišćeno gorivo koje čeka da bude izvezeno. Da bismo Rusiji, od koje smo ga i uvezli, vratili nuklearno gorivo moramo da potrošimo 30 miliona dolara. Od toga, čak 19 miliona cena je čuvanja goriva, a ostatak će biti potrošen na transport. Najopasniji deo ovog posla je prepakivanje. Kada je prvi kontingent goriva krenuo put Rusije, 2002. godine, pola zemlje bilo je blokirano. I najmanja nepravilnost u prevozu dovela bi do ekološke katastrofe.

Transport
NA transport ka ruskom podzemnom skladištu na Uralu čeka 8.000 gorivnih elemenata. Njihovo prebacivanje počeće naredne godine. Čitav posao oko slanja goriva, dekomisije reaktora i bezbednog skladištenja otpada podržava Međunarodna agencija za nuklearnu energiju iz Beča. Kako bi se gorivo izvezlo što pre, pomaže i američki nevladin sektor. Jer, Vinča i gorivo koje se u njoj još čuva, prema tvrdnjama pojedinih stručnjaka, mogli bi da budu zanimljivi teroristima.
U ovom institutu čuva se sve za šta se proceni da ima povišen nivo radioaktivnosti. Tako se u jednom od hangara i dalje skladište zalihe mleka u prahu, koje su zaplanjeno pre nekoliko godina, jer je utvrđen povišen stepen radioaktivnosti.

A, celokupni otpad koji se čuva u "Vinči" domaćeg je porekla(gorivo nije otpad). Nema tu ni ostataka iz bivših republika, kaže dr Plećaš. Uvoz radioaktivnog materijala strogo je zabranjen. I ono što proizvedemo moramo sami da skladištimo. Prema međunarodnim propisima, samo gorivo, istrošeno i neiskorišćeno, ne samo da možemo, nego moramo da vratimo zemlji iz koje smo ga uvezli. Proizvođači nuklearnog goriva dužni su da ga skladište.


SKLADIŠTA ZA IZDAVANjE
STRAH da će se sav nuklearni otpad iz Evrope useliti u Srbiju, delile su i ostale zemlje u tranziciji, smatrajući da je uvoz ovakvog otpada uslov priključenja Evropskoj uniji. Ipak, sa najvećom količinom nulklearnog otpada se trguje, i to u najrazvijenijim državama sveta. Tako su Amerikanci isplanirali skladište kapaciteta od sto hiljada tona u Nevadi. U Rusiji se intenzivno govori o mogućnosti uvoza nuklearnog otpada, na čemu bi ova zemlja mogla da zaradi oko 20 milijardi dolara.


RIZIČNO PREPAKIVANjE
U HANGARIMA u "Vinči" nalazi se osam hiljada buradi od po dvesta litara nisko i srednje radioaktivnog otpada skidanog sa radioaktivnih gromobrana, medicinskih aparata, industrijskih postrojenja... Ove supstance ostaju radioaktivne i po nekoliko stotina godina. Prema tvrdnji zaposlenih u Vinči, i ovako privremeno upakovane, ne ugrožavaju stanovništvo čak ni u slučaju požara ili zemljotresa, ali je problem u tome što ova burad imaju ograničeno trajanje, a njihovo prepakivanje je prilično rizično.


EPRUVETE SEJU OTROV

Srbija nema spalionice za odlaganje medicinskog otpada, niti postrojenja za njegovo pravilno skladištenje, a samo Klinički centar Srbije mesečno proizvede oko 150 tona, od čega sa infektivnog odeljenja potiče oko 127 tona.
Iako ne postoje precizni podaci, u najnovijem "Pregledu stanja životne sredine u Srbiji", koji je objavila Ekonomska komisija Ujedinjenih nacija za Evropu, procenjuje se da je godišnja količina opasnog industrijskog i medicinskog otpada 460.000 tona. Zabeleženo je i da nema fabrika za spaljivanje otpada, niti se on koristi kao alternativno gorivo. U istom izveštaju je zabeleženo da je, prema nacionalnoj strategiji zaštite životne sredine, godišnja šteta od neodgovarajućeg manipulisanja otpadom između 98 i 276 miliona evra (između 0,4 i 1,1 odsto bruto nacionalnog proizvoda).
- Klinike su najveći „proizvođači“ različitih vrsta medicinskog otpada, i u njima se najviše stvara infektivni, potencijalno infektivni, patoanatomski i radiološki otpad - kaže Radmila Šerović, šef odseka za upravljanje medicinskim, biološkim i ostalim vrstama otpada u Ministarstvu zaštite životne sredine. - Zbog nepostojanja postrojenja za tretman hemijskog i farmaceutskog otpada, kao i deponija, ove opasne vrste otpada se izvoze na odlaganje u zemlje EU, preko ovlašćenih preduzeća, uz dozvolu Ministarstva ekologije.
Da li naše zdravstvene ustanove pravilno upravljaju medicinskim otpadom ili građani, možda, imaju razloga za oprez?
- Dok se ne izgradi potrebna infrastruktura za tretman opasnog otpada, propisano zapakovan i obeležen materijal odlaže se na jasno označeno mesto namenjeno odlaganju opasnog otpada unutar samih medicinskih ustanova koje su ga proizvele - pojašnjava Radmila Šerović.
Naša sagovornica najavljuje da će najkasnije do 31. marta iduće godine Republičkoj agenciji za zaštitu životne sredine bolnice morati da prijave koliko su tačno otpada napravile u prethodnoj godini.

 

http://www.novosti.co.yu/code/navigate.php?Id=4&status=jedna&vest=111850&datum=2007-11-26