Beograd na vodi ili smrt
ANTIC.org-SNN
Beograd na vodi ili smrt
Kažu da bi se bio dobar i ostvaren arhitekta prvo mora da se dugo poživi. Arhitekta Mihajlo Mitrović je ovaj uslov ispunio. Pre dve godine je zakoračio u desetu deceniju života, a nedavno je objavio kapitalno delo "Arhitektura u svetu i kod nas". Najavio je tvorac Zapadne kapije Beograda da će se povući sa mesta predsednika Akademije arhitekture Srbije koju je s puno entuzijazma osnovao pre dvadeset godina, okupljajući najvrsnije srpske arhitekte. Ipak su to respektabilne godine.
[ANTIC.org-SNN] SRDJAN RAKICH
Vesti
Jelena Arsenovic
Sve bi moglo da bude potaman za uglednog stvaraoca: profesionalna ostvarenost, mirna i spokojna starost, zaslužena priznanja, poštovanje kolega... da nije jedne sitnice. U svojim poznim godinama dočekao je da gradske i republičke vlasti pošto-poto žele da realizuju megalomanski projekat poznat pod nazivom Beograd na vodi.
Decenijski san srpskih urbanista i arhitekata, ali i gradskih čelnika da se srpska prestonica spusti na svoju savsku obalu je stara priča. Ali, kud da realizacija dopadne jednom sujetnom pravniku koji u petoj deceniji života otkriva arapske investitore, predstavljajući ih kao svoje lične prijatelje.
U najmanju ruku kao da je sa šeikom Zajedom igrao krajcerice u novobeogradskom pesku. I jednom portfolio menadžeru sa diskutabilnim doktoratom. A upravo su Vučić i Mali zapeli iz petnih žila ne bi li ostvarili Beograd na vodi, i verovatno, ako već ne i materijalno ućarili, u svojoj uobrazilji sebe uvrstili u listu velikih srpskih graditelja- političara.
Znate ono - u vreme Krcuna izgrađen je Zvezdin stadion i tome slično.
Kako bi to godilo njihovoj sujeti. Jednog dana turistički vodič najavljuje srpsko čudo od betona i stakla: "U vreme Vučića i Malog i pored nemilosrdnog protivljenja struke i dobrog dela javnosti, ova dva dalekovida političara čvrstinom karaktera i vizijom ostvarila su hiljadugodišnji istorijski san Beograđana - spustili su grad na reku".
Pa ako su, recimo, već pomenutom Krcunu Srbi mogli oprostiti "ruke krvave do ramena" samo zato što je izgurao fudbalsku kuću jednog od četiri nacionalna stuba, šta se sve može otpisati autokratskom vladanju Aleksandra Vučića samo zbog promene fizionomije savskog priobalja.
E sad, što taj projekat, za sada sveden na maketu, bez da znamo ime autora, ne priliči starom delu prestonice, što će svi dosadašnji simboli, od Kalemegdana, preko Saborne crkve i Svetosavskog hrama biti "progutani" od stotinama metara visokih futurističkih zgrada, to nema veze.
Valjda pravnik i portfolio znaju bolje od najpoznatijih srpskih arhitekata kojima zbog poziva na hitnu obustavu Beograda na vodi, podmeću kako bi oni na Savskom amfiteatru da zadrže "udžerice, vagone i olupine brodova". Naravno da ne bi. Svi su za to da se ovaj deo priobalja Save sredi, ali ne sa ogromnim stambeno-poslovnim kompleksom u kojoj će ko zna koliko biti cena kvadrata i u kojoj prosečni Srbi neće moći ni da sanjaju.
Svi bi da se to sadašnje ruglo sredi, ali sa dominantno zelenim površinama i kulturnim sadržajima, a ne, kako je sada predviđeno, da svega dva objekta u sklopu Beograda na vodi budu namenjeno za kulturu!
I zašto je pozlilo arhitekti Mitroviću nakon razgovora sa gradonačelnikom? Pa zato što je portfolio menadžer održao bukvicu ostarelom arhitekti kako bi on morao da ima razumevanja za odijum javnosti na koji nailazi njihov čardak ni na nebu, ni na zemlji, jer je svojevremeno "na nož" dočekana i Zapadna kapija Beograda koju je Mitrović projektovao. I kada arhitekta izgovori: "tačno", to je dovoljno za spin majstore da poslušnim medijima izdiktiraju gde počinje a gde se završava citat. Nema ostatka rečenice u kojoj Mitrović objašnjava da kompleks na 90 hektara u srcu grada ne može da se poredi sa jednom zgradom na nekadašnjoj periferiji. Zagovornici - Beograd na vodi ili smrt - ne prezaju ni od čega, pa ni da svojim lažima i podmetanjima ugroze zdravlje uvaženom arhitekti Mihajlu Mitroviću.