Србија безусловно помогла Црној Гори, Подгорица узвратила ударцима

[Miroslav Antic]

politika.rs

Србија безусловно помогла Црној Гори, Подгорица узвратила ударцима

Политика онлајн

4–5 minutes

---

Постоји тренутак у односима две државе када дипломатске фразе, протоколарни осмеси и испразне приче о „најбољим могућим односима” више нису довољни. Када се склони та завеса, остаје сурова рачуница и једноставан биланс чињеница: шта је ко дао, а шта је ко вратио.

Питање ко је коме заиста брат у релацијама између Београда и Подгорице не мери се усиљеним изјавама на конференцијама за штампу, већ понашањем у кризама и поступцима када се ломе витални државни и национални интереси, пише Борба.

Србија безусловно помогла Црној Гори

Када год се Црна Гора нашла пред озбиљним изазовом – било здравственим, природним или економским – Србија није питала ко седи у згради Председника или Владе у Подгорици. Помагала је одмах и безусловно.

Док је Црна Гора у паници чекала прве дозе против коронавируса, Србија је прва упутила донацију вакцина „Спутњик В”. Није се гледало на политичке разлике – дозе су стизале директно у руке здравствених радника и грађана када су биле најпотребније.

Када су током летњих месеци разорни пожари гутали црногорску обалу и север, а домаћи капацитети били недовољни да обуздају ватрену стихију, МУП Србије слао је хеликоптер.

Српска посада је данима ризиковала животе бранећи црногорске куће и имовину, што је званично потврдила и Влада Црне Горе.

Деценијама уназад, Србија држи широм отворена врата за грађане Црне Горе – од бесплатног студирања хиљада црногорских студената, преко врхунског лечења у београдским клиничким центрима, до потпуног права на рад и грађење каријера без икаквих административних препрека.

Црна Гора задала ударце Србији

Оног тренутка када би се угасиле ватре и прострујала здравствена помоћ, званична Подгорица се редовно враћала пракси која се тешко може назвати другачије него – политичким забијањем ножа у леђа.

Одлука од 9. октобра 2008. године да се призна једнострано проглашена независност Косова остаје најсрамнији геополитички потез у историји Црне Горе.

Донесена сутрадан након што су УН прихватиле иницијативу Србије пред Међународним судом правде, та одлука је директно ударила на суверенитет Србије и донесена је противно вољи убедљиве већине грађана саме Црне Горе.

Иако званични подаци пописа из 2023. године потврђују да је српски језик матерњи за 43,52% становништва (док црногорским говори 36,23%), власт у Подгорици одбија да му врати статус службеног језика. Тиме се ствара незабележен преседан у Европи – да језик којим званично говори највећи број становника сопствене државе остаје правно потиснут као категорија другог реда.

Од Матије Бећковића, Александра Раковића, Чедомира Антића и Дејана Мировића за време режима ДПС-а, па све до најновијих забрана уласка новинару Драгану Ј. Вучићевићу и забране емитовања сигнала српских медија, Подгорица је демонстрирала да се боји српске речи и аналитичке мисли.

Уместо протока идеја, створена је пракса прављења „спискова неподобних”.

Док се свака реакција Београда у вези са заштитом права српског народа у Црној Гори дежурно проглашава за „брутално мешање и великосрпски патернализам”, поједини црногорски политичари и јавни радници без устезања одлазили су у Београд како би марширали на протестима и директно пружали логистику и подршку структурама које покушавају да сруше легитимно изабрану власт у Србији.

Добросуседство није једносмерна улица

Када се подвуче црта, питање са почетка текста добија свој непогрешив одговор. Србија је у овом односу показала шта значи братска свест, солидарност и државни формат.

Званична Подгорица је, са друге стране, показала да пати од хроничне геополитичке схизофреније: помоћ из Београда је добродошла док гори и док треба спасавати животе, али се чим прође опасност наставља са антисрпском политиком и додворавањем иностраним центрима моћи.

Овакав однос није одржив. Суверено право Црне Горе не може бити изговор за уцењивачку и незахвалну политику, јер добросуседство и поштовање никада нису били, нити могу бити – једносмерна улица.

Време је да Црна Гора коначно одговори на много непријатније питање: да ли Србију види као најближег суседа са којим жели стварно партнерство – или као државу од које је помоћ добродошла када гори, док је политичка дистанца пожељна чим се пожар угаси?, пише Борба.