:
5-6 minutes
субота, 10. септембар 2022.
Појачана фреквенција посета Београду и Приштини у последње време за Дејана Бурсаћа, из Института за политичке студије, значи да ЕУ жели да брзо постигне неки спољнополитички успех.

Проблем Косова прати ужурбана дипломатска активност Запада. Београд је поново био домаћин Мирославу Лајчаку, специјалном представнику Европске уније (ЕУ) за дијалог Београда и Приштине. Београдски медији су доста пажње посветили и чињеници да је Лајчак овог пута стигао са, како их медији описују, специјалцима Француске и Немачке Емануелом Боном и Јенсом Плетнером.
Увођење „специјалаца" у игру повезују се и писмом које су председнику Србије Александру Вучићу упутили француски председник Макрон и немачки канцелар Шолц, у коме га позивају да „донесе тешке одлуке у вези Косова". То се види и као нова етапа у дијалогу српске и албанске стране.
Вучић: Нема признања Косова
Председник Србије је уочи Лајчакове посете коменатрисао изјаве из Приштине о „господарењу том територијом", и нагласио како је „упозорио" представнике међународне заједнице и преговараче и питао „с чим долазите у Београд, јер то нећемо више толерисати. Ми смо рекли да се међународне форме морају поштовати", изјавио је Вучић.
Председник Србије је такође на свом Инстаграм налогу објавио уочи састанка са међународним представницима „да неће бити никаквог признања Косова. Увек спреман на компромисна решења, у складу са Уставом Србије и резолуцијом 1244 СБ УН. Нема предаје! Живела Србија", поручио је Вучић.
Изјаве након сусрета нису биле предвиђене, а Мирослав Лајчак се огласио на Твитеру након сусрета са Вучићем и навео „да је данас имао важне детаљне разговоре са премијером Косова Аљбином Куртијем и председником Србије Александром Вучићем како би се истражиле опције за напредак у дијалогу. Процес ће се наставити у наредним данима".
Брз спољнополитички успех
Појачана фреквенција посета Београду и Приштини у последње време за Дејана Бурсаћа, из Института за политичке студије, значи да ЕУ жели да брзо постигне неки спољнополитички успех:
„То се дешава у ситуацији када је европска моћ доведена у питање, и када је због украјинске кризе Европа нека врста колатералне штете тог сукоба, и постоји снажно уверење да она не доноси пуно одлука. У том смислу би Европи добро дошао неки успех преговора Београда и Приштине", каже Бурсаћ за ДW.
Свесни смо такође и тога да постоји притисак на Србију да усклади своју спољну политику са ЕУ, наставља наш саговорник, и додаје „да би то значило увођење неких врста санкција Русији. Видимо да се јавља и притисак око организације Европрајда, и мислим да се у Европи мисли да би сада могло да се на некој страни добије попуштање Србије. А стиче се утисак да би од свега Вучић најлакше јавном мњењу продао неки уступак у вези Косова", сматра Бурсаћ.
Вучић тражи предах
Дејан Бурсаћ није сигуран колико ће бити значајно укључивање француских и немачких „специјалаца" у преговоре, и при томе истиче „да је Француска током протеклих година интензивирала сарадњу са Србијом, док је Немачка углавном држала страну Приштине у тим преговорима. Због специфичне ситуације у Немачкој није сигурно ни колико ће потрајати влада Олафа Шолца."
„Питање је колико је Вучић у тој ситуацији спреман да понуди уступке одмах, ако ће се у Немачкој променити политичка номенклатура - неће можда у корист Србије, али ће омогућити неколико месеци предаха за Вучићеву владу", оцењује Бурсаћ.
Нећете санкције - дајте Косово
Постоји снажно уверење у Србији да се украјинска криза на Западу користи да се Србија примора на брзо признање Косова, и у том светлу се чита и тренутна дипломатска офанзива Брисела и Вашингтона.
Дејан Бурсаћ не мисли да „неко очекује да ће Србија експресно да спакује признање Косова, али се то посматра као нека трговина: ако нећете да учините нешто по питању санкција Русији, онда дајте нешто по питању онога што они зову регионална стабилност. Али, и ту постоји нешто што иде на руку српској страни, а то је што се албанска страна перцепира као изузетно некооперативна", истиче Бурсаћ.
Некооперативна Приштина
Анализе у Београду тврде да се међународни посредници у дијалогу управо због тог недостатка кооперативности врте у круг, и да је стога једино што им је преостало притисак на Београд. Аргументација албанске стране да је то против Устава Косова није валидна, оцењује Бурсаћ, „јер је и независност Косова противна Уставу Србије".
„Аљбин Курти заиста има проблем, јер је на власт дошао на платформи да га занима само српско признање Косова и сада од тога не може да одступи. А то га ставља у лошу позицију према међународним посредницима, који виде да Косово не поседује никакву флексибилност у дијалогу Београда и Приштине", закључује наш саговорник.
(Дојче веле)