Korupcija razara Srbiju
ANTIC.org-SNN
Mito na "dobar dan"
Da bi došli, na primer, do lekara, Srbi su u proseku plaćali 171 dolar.
S druge strane, istraživače je zabrinuo podatak da je čak 70 odsto građana Srbije, povedeno iskustvima prijatelja, poznanika i komšija, nudilo mito, novac i poklone i pre nego što im se zatraži
piše: Nenad M. Stevanović
Afere koje su 2005. godine punile novinske stranice, dale su građanima Srbije povoda da u anketi "Transparensi Internešnal" i "Galup instituta" kažu da je korupcija u zemlji i dalje u porastu i predstavlja jedan od najvećih problema u zemlji. Ovo istraživanje obavljeno je u 69 zemalja sveta i rezultati pokazuju i da žitelji Srbije, ali i mnogih zemalja istočne Evrope, smatraju da su najkorumpiraniji carinski službenici, a Srbi su pored političara u vrh tabele svrstali i pravosuđe, zdravstvo i policiju.
Korupcija usađena u narodu
U poređenju sa drugim zemljama, Srbija se nalazi u drugoj grupi po korumpiranosti, iza Kameruna, Kambodže, Paragvaja i Meksika, koje su po mišljenju njihovih građana najkorumpiranije zemlje na svetu, ali u grupi sa Etiopijom, Ganom, Gvatemalom, Litvanijom, Moldavijom, Nigerijom, Bolivijom i još petanest zemlja, gde je čak do 30 odsto domaćinstava, za razne usluge, tokom ove godine platilo mito.
Isto istraživanje pokazuje i da je porast korupcije, takoreći, trend, jer građani još 47 zemalja sveta smatraju da u njihovim otadžbinama korupcija raste, kao i da su političke partije najpodložnije primanju mita. Ove godine ispitanici čak u 45 zemalja rangirali su političke institucije na vrh tabele korumpiranih, a za njima parlamente i policiju.
– Građani čak 48 zemalja veruju da u njihovoj zemlji korupcija raste, a stanovništvo čak 13 zemalja ubeđeno je da se korupcija znatno i naglo povećala. Međutim, bitno je napomenuti da žitelji Kolumbije, Gruzije, Indonezije, Hongkonga, Kenije i Singapura smatraju da je u njihovoj zemlji stepen korupcije opao – kaže Namanja Nenadić , programski direktor ankete "Transparentnost Srbije".
U 2005. godini građani Srbije, kao i većina stanovnika Rumunije, Litvanije, Rusije i Ukrajine, mito su uglavnom davali za javne usluge na koje, inače, imaju pravo po zakonu. A da bi došli, na primer, do lekara, Srbi su u proseku plaćali 171 dolar.
S druge strane, istraživače je zabrinuo podatak da je čak 70 odsto građana Srbije, povedeno iskustvima prijatelja, poznanika i komšija, nudilo mito, novac i poklone i pre nego što im se zatraži.
– Nažalost, to jasno pokazuje koliko je korupcija usađena u narodu. Ljudi su svesni da će određene usluge na koje imaju pravo dobiti na vreme jedino ukoliko plate – objašnjava Nenadić.
Političari na potezu
Ovo svetsko istraživanje pokazuje da su u siromašnim zemljama Afrike i Latinske Amerike kao najkorumpiraniji označeni policija i sudstvo, dok u državama sa visokim prihodom, poput Norveške, Danske i Holandije, građani smatraju da je biznis-sektor najkorumpiraniji.
Iako građani Srbije smatraju da je korupcija u zemlji i dalje u porastu, političari i analitičari sa puno optimizma gledaju na budućnost. Smatraju da država ima dobru šansu da se sa ovom pošasti izbori jer je napokon ojačala zakonodavnu oblast. Doneta su četiri značajna antikorupcijska zakona i, poslednja u nizu, Nacionalna strategija za borbu protiv korupcije, koja predviđa osnivanje nezavisnog tela za borbu protiv korupcije.
– Imamo gotovo isti zakonski okvir kao i sve moderne evropske zemlje i sada više nema izgovora. Političari su sada na potezu, i za njih će ovo biti svojevrstan test da pokažu koliko su kadri da taj problem razreše. Sada ćemo videti da li će prestupnici odgovarati – kaže dr Vladimir Goati , direktor ankete "Transparentnost Srbije".
Predsednik Parlamenta Predrag Marković smatra da je upoznavanje sa zakonima jako bitno, jer u suprotnom usvajanje i primena propisa mogu biti dve različite stvari. Kaže i da je korupciju nemoguće izbeći, jer od te bolesti obolijevaju i najuređenije države na svetu.
– Siromaštvo je veliki problem i praksa je pokazala da što je društvo siromašnije, korupcije je više, i gotovo nema sfere u koju ne zalazi. Međutim, korupcije ima i u dobro organizovanim društvima. Što je društvo uređenije, oblici korupcije su prefinjeniji – kaže Marković, ali podseća da nije usvojen Zakon o Narodnoj skupštini, kojim bi se ona sama zaštitila od korupcije.
Korupcija negativno utiče na investicije
Da Srbija mora ući u ozbiljan okršaj sa korupcijom jer je ona zlo koje uništava državne institucije, privredu i pobija ljudska prava, tvrdi šef misije OEBS-a u SiCG Mauricijo Masari .
– U korumpiranom društvu siromašni plaćaju ceh. Zato je u borbi protiv korupcije značajan i kulturni aspekt, odnosno da javnost bude spremna da taj problem oseti. Potrebna je odlučnost i istrajnost – kaže Masari i dodaje da je misija OEBS-a relativno zadovoljna brojem usvojenih antikorupcijskih zakona u srpskom Parlamentu:
– Doneseni zakoni o sprečavanju sukoba interesa, javnim nabavkama, finansiranju političkih stranaka i slobodnom pristupu informacijama, pozitivan su pomak u borbi protiv korupcije, ali nisu dovoljni. Oni su samo komad papira ukoliko se ne primenjuju.
Dok domaći političari obećavaju svetlu budućnost, stranci nisu zadovoljni onim što se u Srbiji dešava. Ambasador Velike Britanije u Beogradu Dejvid Gauen podseća da je u izveštaju Evropske banke za obnovu SiCG pohvaljena, ali da u njemu takođe piše da je korupcija problem, kao i da strane firme imaju više problema sa pravosuđem i da više plaćaju mito nego pre tri godine.
Isto stanovište potvrđuje i anketa Nemačkog privrednog udruženja u Beogradu i Nemačke privrede komore (DIKH). Firme iz Nemačke koje posluju u Srbiji i Crnoj Gori u većini slučajeva pozitivno ocenjuju svoj poslovni položaj, ali polovini smeta i dalje visok stepen korupcije. Da je korupcija veoma važan faktor za investiranje, izjasnilo se 38 odsto predstavnika nemačkih kompanija, dok je za 30 odsto to bilo važno, za 17 odsto srednje važno, a nikom nevažno.
Prvi sekretar Nemačke ambasade za razvojnu saradnju Otmar Grajf kaže da se zbog toga u saradnji sa međunarodnim donatorima mnogo radi na poboljšanju pravnog sistema u Srbiji, koji ima najkritičnije ocene među nemačkim privrednicima.
--------------------------------------------------------------------------------
Strah od budućnosti
Prema anketi "Transparentnost Srbije", čak 51 odsto građana Srbije smatra da korupcija utiče na politički život Srbije, dok se 36 odsto slaže da ima uticaja i na poslovno okruženje. Oko 22 odsto ispitanika priznaje da im je mito otvoreno tražen, dok su članovi čak 200.000 domaćinstava u Srbiji dali su mito. Čak 77 odsto ispitanika priznaje da je poklone i novac dalo da bi došlo do stvari na koje nema pravo. Trećina stanovništva veruje da će procenat korupcije u Srbiji u budućnosti ići uzlaznom putanjom.
--------------------------------------------------------------------------------
Koverta za porođaj
Koliko se o korupciji pisalo pokazuju sledeći primeri: doktor Vesna Mrđenović , anesteziolog u Ginekološko-akušerskoj klinici "Narodni front", privedena je prošlog meseca u beogradsku policiju zbog primanja mita. Ona je jednoj porodilji tražila 150 evra zbog davanja epiduralne anestezije za bezbolan porođaj.
Vozovi bez tendera
Srpska železnica je nedavno kupila u Švedskoj 20 polovnih motornih vozova mimo bilo kakvog tendera, iako je Uprava za javne nabavke upozorila da bi to bilo direktno kršenje Zakona o javnim nabavkama. Po principu izbegavanja tendera, kupljeno je i šest remontovanih lokomotiva.
Tal sa kriminalcima
Zamenik specijalnog tužioca Milan Radovanović priznao je na informativnom razgovoru u UBPOK-u da je preko posrednika osuđenom Zoranu Jotiću Jotki , vođi kruševačke bande, dojavio da se prisluškuju njegovi telefonski razgovori i telefoni njegovih prijatelja. Snimljeni razgovori koje je Jotić vodio mobilnim telefonom iz ćelije Okružnog zatvora jesu i glavni dokaz na osnovu kojeg se sudija Vrhovnog suda Ljubodrag Vučković sumnjiči za primanje mita. Za odluku kojom bi se vođa kruševačke bande našao na slobodi, prema tadašnjim saznanjima, sudija Vučković je tražio mito od pola miliona evra.
--------------------------------------------------------------------------------
Ništa bez zakona
Ambasador Masari smatra i da je jedan od ključnih momenata u borbi protiv korupcije usvajanje Zakona o državnoj revizorskoj instituciji.
– Od tog zakona se očekuje da ojača ravnotežu između izvršne i zakonodavne vlasti u Srbiji, a od nove državne revizorske institucije da vrši godišnju reviziju plana i sprovođenja državnog budžeta i aktivnosti agencija koje finansira država – kaže Masari.
--------------------------------------------------------------------------------
Ubrzava se Crna Gora
– Crna Gora će pojačano raditi na usklađivanju crnogorskih propisa sa Konvencijom UN-a o borbi protiv korupcije – najavila je Vladina Agencija za antikorupciju.
Agencija je povodom 9. decembra, Međunarodnog dana borbe protiv korupcije, najavila nastavak programa obuke državnih službenika za efikasno suprotstavljanje organizovanom kriminalu. Na planu borbe protiv korupcije Crna Gora je donela zakone o javnim nabavkama, protiv pranja novca i o zaštiti svedoka.
http://www.patriotmagazin.com/media/010.htm