Foto:AA/ABACA / Abaca Press / Profimedia; shutterstock; Milos Tesic; ATAimages
autor:
16:42
Nakon što je Evropski parlament usvojio Rezoluciju o Srbiji, postalo je jasno da sve što je predsednik Aleksandar Vučić radio prethodnih meseci, kako bi oporavio svoj status u Evropskoj uniji i pokazao da je članstvo u EU strateško opredeljenje Srbije, nije urodilo plodom. Čini se da ni napori Evropske komisije da u preporuci predstave Srbiju kao zemlju kandidata koja je ostvarila "dovoljan napredak" za otvaranje Klastera 3, neće ubediti države članice da progledaju kroz prste Vučiću. Čak njih osam protivi se tome.
Oglas
Evropski parlament usvojio je danas Rezoluciju o Srbiji sa 468 glasova za, 116 protiv i 79 uzdržanih. Poslanici Evropskog parlamenta upozorili su da napredak Srbije ka članstvu u Evropskoj uniji podrazumeva ne samo usvajanje reformi, već i njihovo temeljno i potpuno sprovođenje.
Ni poslednji non-pejper Evropske komisije, po svemu sudeći, teško da će biti dovoljan da nepoverljive članice ubedi da je Srbija u znatnoj meri unapredila vladavinu prava i da je spremna za otvaranje Klastera tri. Kako je objavila Savremena politika, ambasadori država članica Evropske unije, okupljeni u Komitetu stalnih predstavnika (COREPER), nisu dali zeleno svetlo za otvaranje Klastera 3 Srbiji na današnjem sastanku održanom u Briselu.
Navodno, osam država članica EU je protiv toga se Beogradu odobri novi korak u evropskim integracijama i to su Holandija, Belgija, Bugarska, Hrvatska, Švedska, kao i tri baltičke zemlje – Estonija, Litvanija i Letonija, javlja Savremena politika.
Inače, novi izveštaj EK drastično je blaži od onog iz maja, kada su istaknuti ozbiljni nedostatci i nazadovanje u oblasti vladavine prava, a kritikovane su i izmene pravosudnih zakona, dok je za REM konstatovano da je u - institucionalnoj blokadi.
Najpre je Srbiji "skrenuta pažnja" da će ostati bez novca iz Plana rasta, a nakon usvajanja spornih pravosudnih zakona, poznatih kao Mrdićevi zakoni. Marta Kos tada je rekla da, iako nema formalne odluke o zamrzavanju finansijskih sredstava Srbiji, novac neće stizati zbog nazadovanja u oblasti pravosuđa.
Predsednik Aleksandar Vučić potom je, po ubrzanom postupku, sa ostalim istaknutim naprednjacima, pokušao da umiri čelnike EU, ispunjavanjem zahteva, bar delimično.
S obzirom na to da je "pretnja" o zaustavljanju sredstava stigla najpre zbog usvajanja Mrdićevih zakona, za koje je Kos navela da ograničavaju nezavisnost pravosuđa, prošli su kroz više izmena i prepravki. Pod pritiskom EU sporni pravosudni zakoni završili su i pred stručnim telom Saveta Evrope - Venecijanskom komisijom. Komisija je izdala devet preporuka, od kojih je usvojeno sedam, dok dve nisu u potpunosti, saopštila je Venecijanska komisija 16. juna.
Pred poslanicima se nova, izmenjena verzija, našla 17. juna, a usvojena je 25. glasovima poslanika vlasti.
Tako je, kada je reč o pravosuđu, iz EK ocenjeno da je Srbija otklonila nazadovanje izazvano usvajanjem izmena pravosudnih zakona, te da su preduzete dodatne mere kojima je vlast u Srbiji ispunila hitne preporuke Venecijanske komisije.
Naprednjaci su zatim, navodno rešili da ispune i preporuke OEBS-a za unapređenje izbornog procesa, te je u Skupštinu Srbije u aprilu stigao i predlog da se izmene četiri zakona koja određuju ovu oblast, a koje je predložio poslanik Srpske napredne stranke Miroslav Petrašinović.
U pitanju su Zakon o izboru narodnih poslanika, Zakon o lokalnim izborima, Zakon o izboru predsednika Republike i Zakon o Ustavnom sudu.
Izmene su izglasane takođe od strane poslanika vlasti, dok poslanici opozicije nisu bili prisutni u skupštinskoj sali.
Međutim, stručna javnost i opozicija upozorili su da su u pitanju kozmetičke promene, koje ne unapređuju situaciju, već maskiraju postojeći problem u konkretnoj oblasti, što je samo dovelo do toga da se vlast pohvali kako je ispunila preporuke OEBS-a, dok do konkretnih i potrebnih izmena, neophodnih za stvarno unapređenje izbornog procesa, nije ni došlo.
Ipak, stigla je pozitivna kritika od evropske komesarka za proširenje Marte Kos, koja je pozdravila usvajanje izmena četiri izborna zakona.
Pošto je formiranje Regulatornog tela za elektoronske medije još jedan važan uslov da Srbija nastavi evropske integracije, vlast se odjednom setila da pozove četvoro izabranih članova Saveta REM, koji su pre više od pola godine podneli ostavke, da se vrate na svoje funkcije.
Nakon što su oni odbili poziv, predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić najavila je da će podneti zahtev parlamentu za autentičnim tumačenjem relevantnih odredbi Zakona o elektronskim medijima, o kome će odlučivati narodni poslanici, nakon stava četvoro nezavisnih članova Regulatornog tela za elektronske medije koji su podneli ostavke.
Cilj predloga je da ponudi tumačenje za situaciju koja je nastala kada su četvoro članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije izabranih na sednici Parlamenta 12. novembra 2025, podneli ostavke 14. novembra.
Brnabić je tada rekla da „neko ne može da podnese ostavku na funkciju koju nikada nije počeo da obavlja, jer mandat ne može prestati pre nego što je zapravo i počeo”, preneo je Nedeljnik.
Nakon njene izjave, Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo je u petak, 3. jula na sednici odlučio da je opravdan Predlog za donošenje autentičnog tumačenja odredbe jednog člana Zakona o elektronskim medijima što će, kako je rečeno, omogućiti da četiri člana Saveta REM koji su ranije podneli ostvake , preuzmu svoje funkcije.
I sve to stvara utisak da je posle višemesečnog zastoja zapravo ostvaren pomak u izboru novog Saveta Regulatornog tela za elektronske medije i da je omogućen povratak četvoro kandidata koji su prethodno podneli ostavke.
Međutim, ovakav način rešavanja REM-a u javnosti je otvorio pitanje - da li vlast ovim potezom krije nove manipulacije, i zapravo samo prividno rešava problem blokade ovog tela.
Evropska komisija je preporučila državama članicama EU da odobre otvaranje Klastera tri Srbiji, navodeći da je postignut dovoljan napredak za naredni korak na putu ka EU. Kako je preneo RSE, Evropske komisije zaključuje da je Srbija nedavno sprovela važne elemente obaveza preuzetih krajem 2024. godine u vezi sa reformom pravosuđa, Regulatornim telom za elektronske medije (REM) i izbornim zakonodavstvom.
Ipak, čini se da sumnjičave države članice nisu poverovale u to ubrzano rešavanje problema u režiji srpske vlasti.
Čak je i predsednik Aleksandar Vučić rekao da veruje da Srbija neće postati punopravna članica uskoro.
"Moja procena je nešto drugačija od ostalih. Verujem da postoje neke stvari koje su važnije od snova o završetku naših evropskih puteva i procesa pristupanja EU, jer znam da u narednih jednu, dve, tri, četiri ili pet godina nećemo biti punopravna članica", rekao je Vučić novinarima na Konferenciji predsednika parlamenata zemalja kandidata za članstvo u EU.
Srbija treba da dobije jednoglasnu podršku svih država članica Evropske unije da bi otvorila Klaster 3.
Pratite nas na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare