Dojče vele: Kosovu na putu u EU ključni izazov normalizacija odnosa sa Srbijom

[Miroslav Antic]

kosovo-online.com

Dojče vele: Kosovu na putu u EU ključni izazov normalizacija odnosa sa Srbijom

5–6 minutes

---

Iako region Zapadnog Balkana nastavlja sa reformama u okviru procesa pristupanja Evropskoj uniji i dalje ostaju ozbiljni problemi, pre svega nedovoljna vladavina prava i odliv mozgova, naglašava nemački Institut „Aspen“ i ističe da se Kosovo smatra „potencijalnim kandidatom za članstvo u Evropskoj uniji“, ali da prepreka ostaje odnos sa Srbijom, prenosi Dojče vele.

Zapadni Balkan i dalje se nalazi u kritičnoj poziciji, uprkos reformama i napretku koji se sprovode u okviru procesa pristupanja Evropskoj uniji. Nemački institut „Aspen“, koji u središtu svog rada ima i podršku zemljama regiona na njihovom putu ka EU, ističe niz izazova u izveštaju pod nazivom „Strukturne promene na Zapadnom Balkanu“.

Prema ovom izveštaju, „neke zemlje i dalje zaostaju, sputane političkom fragmentacijom, slabostima u upravljanju ili zaglavljenim reformskim agendama“.

Normalizacija odnosa sa Srbijom velika prepreka za članstvo Kosova u EU

Prema Institutu „Aspen“, Kosovo se smatra potencijalnim kandidatom za članstvo u Evropskoj uniji. Međutim, iako je ostvarilo napredak u pojedinim oblastima, Kosovo se i dalje suočava sa velikim preprekama, među kojima je najznačajnija normalizacija odnosa sa Srbijom.

Isti argument važi i za Srbiju.

„Srbija je započela pregovore o članstvu u EU još 2014. godine, ali napredak ostaje ograničen, uz zabrinutosti u vezi sa reformom vladavine prava, slobodom medija, usklađivanjem spoljne politike i normalizacijom odnosa sa Kosovom, što i dalje usporava tempo pregovora“, navodi se u izveštaju.

Odliv mozgova

„Stanovništvo regiona se smanjuje, a talentovani ljudi se sve više sele“ - tako najnoviji izveštaj Instituta Aspen opisuje fenomen odliva mozgova sa Zapadnog Balkana. Demografska kretanja izazivaju zabrinutost jer direktno utiču na modernizaciju ekonomije, kojoj u regionu nedostaje radna snaga, a samim tim i veštine, prilagodljivost i održiva budućnost.

„Ono što se nekada smatralo privremenom migracijom postalo je strukturni problem, jer mladi i kvalifikovani radnici odlaze u potrazi za prilikama, dok starenje stanovništva i niska stopa učešća na tržištu rada slabe domaću radnu snagu“, navodi se u izveštaju.

Svih šest država Zapadnog Balkana – Albanija, Kosovo, Severna Makedonija, Srbija, Crna Gora i Bosna i Hercegovina – nalaze se znatno ispod standarda EU u klasteru poglavlja „Veštine“, što odražava dugotrajnu neusaglašenost između obrazovnih ishoda i potreba tržišta rada.

„U celom regionu poslodavci prijavljuju nedostatak kvalifikovanih radnika, iako nivo obrazovanja raste“, ocenjuju stručnjaci Instituta „Aspen“.

Niske plate u poređenju sa zemljama EU, ograničene mogućnosti za napredovanje u karijeri i pristup evropskom tržištu rada spadaju među najvažnije faktore. Povratak kvalifikovanih ljudi koji su otišli izuzetno je ograničen.

Albanija: „praznine u sajber bezbednosti“

U procesu pristupanja Evropskoj uniji, Albanija i Crna Gora smatraju se predvodnicima regiona zbog sprovedenih reformi. Jedna od oblasti u kojoj se ističu konkretni koraci Albanije jeste modernizacija digitalne infrastrukture, putem platformi kao što je e-Albanija, koja, prema izveštaju, centralizuje javne usluge.

„Međutim, sajber slabosti su izražene, što je pokazano u slučajevima sajber napada iz 2022. godine, koji su pripisani Iranu, a koji su oštetili državne sisteme i razotkrili praznine u zaštiti podataka“, navodi se.

U izveštaju se pominje usvajanje Nacionalne strategije sajber bezbednosti 2020–2025, kao i usklađivanje sa Opštom uredbom o zaštiti podataka (GDPR).

„Ipak, izazovi ostaju u pogledu slobode medija, političkog pritiska na novinare i institucionalne nezavisnosti Poverenika za zaštitu podataka. Podrška EU i sajber saradnja sa Natom unapredili su digitalnu spremnost Albanije, ali potrebe za izgradnjom kapaciteta i dalje su velike“, stoji u izveštaju.

Unutrašnji i spoljašnji izazovi EU

Sa svoje strane, proširenje Evropske unije nalazi se na raskrsnici između geostrateške situacije nastale ruskom invazijom na Ukrajinu i unutrašnjeg skepticizma u pogledu toga da li će nove države članice moći da se adekvatno prilagode pravilima Unije.

„Dok neke države članice smatraju institucionalnu konsolidaciju preduslovom za prijem novih članica, druge tvrde da sam proces proširenja može delovati kao katalizator institucionalne modernizacije. Kao posledica toga, EU je nastojala da svoj strateški cilj pretoči u u potpunosti predvidiv proces“, ističe se u izveštaju Instituta.