Трговина ЕУ и Турске око избеглица
ANTIC.org-SNN
Трговина ЕУ и Турске око избеглица
Партија правде и развоја покушава да искористи садашње преговоре са Европском унијом о решавању избегличке кризе да ојача своје позиције уочи ванредних парламентарних избора
Судбина избеглица из Сирије и Ирака, које преко Турске покушавају да се домогну западне Европе и даље је неизвесна, пошто су у току погађања Анкаре и Брисела око решавања тог проблема. Досад владајућа Партија правде и развоја (АКП) покушава да то питање истури у први план како би ојачала своје позиције у Европи и самим тим на ванредним парламентарним изборима који се одржавају 1. новембра. У том светлу се доживљава и посета канцеларке Ангеле Меркел која сутра стиже у Анкару, само десетак дана уочи ванредних избора.
Погађања Анкаре и Брисела без много дипломатског увијања потврдио је министар спољних послова Феридун Синирлиоглу, иако је после самита у Бриселу почетком седмице речено да су две стране нашле заједнички језик. „Акциони план о сарадњи Европске уније и Турске о решавању избегличке кризе још је у почетној фази, многе ствари тек треба да се договоре”, рекао је он шеф дипломатије.
Турска ће покушати, како се најављује, да кризу око избеглица искористи и за решавање отворених питања које већ годинама има на столу са ЕУ. Вршилац дужности премијера Ахмет Давутоглу сарадњу у решавању имигрантске кризе директно условљава убрзавањем процеса визне либерализације за грађане Турске. У једном ТВ интервјуу он је најавио да то очекује већ у првој половини идуће године.
У Анкари такође очекују да ће Брисел – који се овог пута „касно пробудио” –убудуће позивати лидере Турске на самите Европске уније.
„Запад и Европа морају да се ослањају на Турску када се ради о безбедности и стабилности. Они су то тек сада схватају. Ништа од тога не може се дешавати без Турске. Ако је тако зашто нас онда не примите у ЕУ. Проблем је јасан: у њима, они (ЕУ) нису отворени”, каже председник Реџеп Тајип Ердоган који сада покушава да искористи избегличку кризу како би оживео замрле приступне преговоре Анкара- Брисел и на тај начин помогао АКП коју је својевремено основао, иако по уставу као шеф државе мора да се понаша као нестраначка личност.
У Турској се тренутно налази 2,2 милиона избеглица, углавном из Сирије. То је земљу досад коштало осам милијарди долара, док је међународна заједница обезбедила свега 415 милиона.
Анкара је, без сумње, поднела највећи терет садашње избегличке кризе. Председник Ердоган без увијања критикује западне земље због дволичног понашања. То питање се, каже, нашло на дневном реду тек када је објављена фотографија трогодишњег Ајлана Курдија, који се удавио у Средоземном мору док је покушавао да се домогне „бољег живота” у западној Европи.
„Дешавају се интересантне ствари. Неко јавно каже: 'Ми ћемо примити 30 до 40 хиљада избеглица' и тај буде кандидат за Нобелову награду за мир. Ми смо до сада примили 2,5 милиона избеглица али то никога не занима”, каже он и истиче да се Нобелова награда „додељује по наруџбини”.
Локални медији откривају да ће вада сада тражити од Европске комисије да се отворе приступни преговори о пет поглавља.
Турска је стекла статус кандидата за улазак у ЕУ 1999, док је приступне преговоре започела тачно пре десет година, истог дана када и Загреб. Она је и даље на почетку. Хрватска је већ пуноправни члан ЕУ, док је Турска завршила разговоре само о једном поглављу. Због противљења Републике Кипар, Француске и Немачке 17 области су још „на леду”, а преговори о онима која су на столу годинама тапкају у месту.
„Ако се овако настави ући ћемо у Унију у 22. веку”, саркастично је приметио један турски посланик.
На последњем самиту у Бриселу је најављено да ће Турска од ЕУ добити помоћ од три милијарде евра за збрињавање избеглица на својој територији. У Анкари то поздрављају, али истовремено истичу да није све у парама поготово што ће се талас избеглица наставити уколико се не реши криза у Сирији, која се, како се тврди , још више заоштрила после руског бомбардовања.
У Турској се од почетка кризе у суседној земљи пре четири године залажу за формирање „зоне безбедности” у пограничном делу Сирије. Ту би се смештале избеглице које покушавају да напусте земљу, као и оне које се врате из Западне Европе.
У Вашингтону и НАТО-у су, међутим, од почетка резервисани према тој иницијативи, јер није јасно ко би могао да гарантује безбедност тим људима у садашњем сиријском хаосу. Поготово што су у региону присутне многе терористичке и милитантне групе које имају опречне циљеве: Исламска држава, Ал Каида, Ал Нусра, Радничка партија Курдистана (ПКК)… У Сирији се често не зна ко у кога и зашто пуца и у таквој ситуацији избеглице би могле да буду жртве закулисних игара.
објављено: 18.10.2015.