Пленковић: писао сам Рутеу да Србија има оружје какво Европа није видела
Miroslav Antic
Пленковић: писао сам Рутеу да Србија има оружје какво Европа није видела
ЗАГРЕБ – Изјава хрватског премијера Андреја Пленковића да је Загреб обавестио НАТО о наводном новом наоружању Војске Србије поново је открила стару политичку праксу хрватског руководства, да сваку модернизацију српске војске представља као претњу и повод за алармирање западних савезника.
Пленковић је, након учешћа на 16. меморијалном турниру „Светозар Емил Тедески“ у загребачком хотелу „Еспланада“, одговарајући на питања новинара изјавио да је реч о систему наоружања који „још није виђен на европском континенту“.
„Такво оружје још није виђено на европском тлу. Писао сам генералном секретару НАТО-а Марку Рутеу о томе“, рекао је Пленковић, али није желео да изнесе било какве додатне детаље.
Udarne vesti
Међутим, сама чињеница да се хрватски премијер одлучује да се о наоружању суседне државе обраћа директно централи НАТО-а открива нервозу у политичком врху у Загребу. Уместо да модернизацију Војске Србије посматра као легитимно право једне суверене државе да унапређује сопствене одбрамбене капацитете, хрватско руководство настоји да ту тему интернационализује и представи као безбедносни проблем ширих размера.
Таква реторика није новост у односима Београда и Загреба. Хрватска је и раније покушавала да сваки корак Србије у јачању сопствених војних способности представи као фактор нестабилности у региону, иако се истовремено сама ослања на војне савезе и активно учествује у ширењу безбедносних аранжмана на Балкану.
У Београду се, међутим, модернизација војске представља као део дугорочне стратегије одвраћања и јачања одбрамбених способности, која је усмерена искључиво на заштиту националних интереса и очување стабилности.
Изјаве из Загреба зато више говоре о политичкој нервози него о реалној безбедносној претњи. Чињеница да хрватски премијер због наоружања Србије пише генералном секретару НАТО-а многи тумаче као још један пример старе праксе, да се уместо равноправног дијалога са суседом бира пут тужакања и политичког притиска преко савезника.
Истовремено, у српској јавности све је присутнији утисак да реакције из Загреба више говоре о страху од јачања одбрамбених капацитета Србије него о било каквој стварној претњи, посебно имајући у виду да је Београд више пута поновио да се војна политика Србије заснива на принципу одвраћања и очувања мира.