Ако је Орбан био највећи проблем Европе, ето, ријешено је. Не изгледа, међутим, да је тако, не макар неострашћеним хроничарима нашег доба.
Орбан је након шеснаест година изгубио изборе, а Европа се ујединила и спрема нови корак, новом снагом?
Неће бити баш тако!
Неће бити да су у Мађарској поражени и Путин и Трамп и Си! То су само лепршави изливи емоција оних који у својој побједи виде побједу над цијелим свијетом, а бива често да их страшна реалност већ сјутра опомене.
Неће бити да је сада све готово и да ће се наша љубљена Европа вратити на фабричка подешавања. Неће јер не постоји тај ресет којим би се у политици све вратило на старо.
А није да не бих волио да се врати оно доба благостања и великих европских лидера, да поново заживи стари образац заједништва из осамдесетих који је, нажалост, пакујући крваво растурање Југославије, ипак, расточио и себе и све будуће заједнице.
Мађар је побиједио у Мађарској, а да ли су побиједиле Мађарска и Европа, е то мора сачекати на одговор. Песимиста сам у оба случаја јер Европи требају нови лидери са новом снагом и суочавањем са реалношћу. Искрено, након само пар порука новог мађарског лидера чини ми се да се ради о „државнику из бриселског калупа“.
Структурни проблеми Европе не могу нестати једном изборном побједом у земљи некадашњег Источног блока.
Европа је неповратно изгубила свој геополитички утицај и тиме обесмислила труд због којег је настала.
Орбаново доба је неповратно прошло, Мађари знају зашто је тако морало и њихов избор је неприкосновен. Ипак, то не значи да су Мађари нсправили чудо од којега ћемо другачије рачунати вријеме. Само кроз једну или двије године видјећемо да ту нема прекретнице. Русија на коју се одмах окомио млади Мађар биће и даље ту, а Европа ће морати да пронађе неког Орбана да уважи реалност.
Неискусни Мађар већ шаље поруку и грађанима Србије. Разумијем полет новог регионалног Че Геваре, али те поруке набијене хормонским јуришима нијесу уобичајене на том нивоу. Ипак, Мађар ће убрзо схватити да је побиједио само у Мађарској , те да није у крвавим хаљинама дошао до побједе и европског престола, него на прилично стандардан начин који тражи захвалност и поравњање.
Научиће, без бриге, а ако се заборави појавиће се већ неко да га подсјети – политика је готово увијек дужничко-повјерилачки однос.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: