Drugi Trampov mandat će biti drugačiji od prvog
ANTIC.org-SNN
Drugi Trampov mandat će biti drugačiji od prvog
Френсис Фукујама
10–13 minutes
Postoje jaki razlozi za verovanje da će Tramp biti mnogo efikasniji u ostvarivanju svoje agende nego u prvom mandatu. Trampovi ljudi imaju ceo spisak kadrova za ključne pozicije napravljen na osnovu kriterijuma lojalnosti Trampu, a ne establišmentu
Ubedljiva pobeda Donalda Trampa i republikanaca na izborima dovešće do velikih promena u važnim oblastima, od imigracije do Ukrajine. Međutim, značaj ovih izbora se proteže mnogo dalje od ovih konkretnih problema i ovakvo glasanje američkih birača predstavlja odlučno odbacivanje liberalizma i specifičnog načina na koji je pojam „slobodnog društva“ evoluirao od 1980-ih.
Kada je Tramp prvi put izabran, 2016. godine, bilo je lako verovati da je ovaj događaj izuzetak. Imao je slabog protivkandidata koji ga nije ozbiljno shvatao. Osim toga, Tramp tada nije pobedio po ukupnom broju glasova (popular vote). Kada je Bajden pobedio na izborima četiri godine kasnije, izgledalo je kao da se stvari vraćaju u normalu nakon katastrofalnog jednomandatnog predsednikovanja.
Nakon petog novembra, čini se da je Bajdenova vlast zapravo bila anomalija, a da Tramp označava početak nove ere u američkoj politici, a možda i nove ere za svet u celini. Amerikanci su glasali sa punim znanjem o tome ko je Tramp i šta on predstavlja.
Ne samo da je osvojio većinu glasova i odneo pobedu u svim kolebljivim državama, već su republikanci ponovo osvojili Senat i mogli bi zadržati kontrolu nad Predstavničkim domom. S obzirom na njihovu već postojeću dominaciju u Vrhovnom sudu, sada su pozicionirani tako da mogu kontrolisati sve glavne grane vlasti. Ali, šta je suštinska priroda ove nove faze američke istorije?
Liberalni poredak
Klasični liberalizam je doktrina koja se bazira na poštovanju jednakosti i dostojanstva svih pojedinaca kroz vladavinu zakona koja štiti njihova prava, kao i kroz ustavne kontrole koje ograničavaju moć države da se meša u domen tih prava. Međutim, u poslednjih pola veka, taj osnovni impuls je doživeo dve velike izopačenosti.
Prva je bila pojava „neoliberalizma“, ekonomske doktrine koja je sakralizovala moć tržišta i smanjila sposobnost izvršne vlasti da zaštiti gubitnike ekonomskih promena. Svet je u globalnom smislu postao mnogo bogatiji, ali je radnička klasa izgubila radna mesta i životne prilike. Moć se sa prostora gde je započela industrijska revolucija premestila u Aziju i druge delove sveta u razvoju.
Druga izopačenost bila je pojava „politike identiteta“ ili onoga što bi se moglo nazvati „vouk liberalizmom“, u kojem je progresivna briga za radničku klasu zamenjena ciljanom zaštitom za uži krug marginalizovanih grupa kao što su: rasne manjine, imigranti, seksualne manjine i drugi. Državna vlast je sve više korišćena ne u službi nepristrasne pravde, već radi promocije specifičnih društvenih ishoda za ove grupe.
U međuvremenu, tržište rada se premeštalo u sferu informacione ekonomije. U svetu u kojem većina radnika sedi ispred računarskog ekrana i ne diže teške predmete po fabrikama, žene su dobile ravnopravniji status. Ovo je transformisalo moć unutar domaćinstava i dovelo do percepcije naizgled stalnog slavljenja ženskih dostignuća.
Zastava LGBT pokreta (Foto: Pixabay)
Snaženje ovih izopačenih razumevanja liberalizma napravilo je veliki potres u društvenim osnovama političke moći. Radnička klasa je osetila da levičarske političke stranke više ne brane njihove interese i počela je da glasa za stranke desnice. Tako su demokrate izgubile kontakt sa svojom radničkom bazom i postale stranka u kojoj dominiraju obrazovani urbani profesionalci. Dakle, njihovi bivši birači su se odlučili za republikance. Slično je i u Evropi gde su birači komunističkih stranaka iz Francuske i Italije prešli u tabor Marin le Pen i Đorđe Meloni.
Sve ove grupe nezadovoljne su sistemom slobodnog tržišta koji je uništio njihova sredstva za život, dok je istovremeno stvorio novu klasu super-bogatih. Nezadovoljne su i progresivističkim strankama koje se, može se reći, više brinu za strance i životnu sredinu nego za njihov položaj.
Ove velike sociološke promene odrazile su se i na obrazce glasanja u utorak. Republikanska pobeda zasnovana je na glasovima bele radničke klase, ali je Tramp uspeo da privuče značajno veći broj radnika birača iz redova crnačke i latino populacije, u odnosu na izbore iz 2020. godine.
To je posebno vidljivo među muškim glasačima u ovim grupama. Za njih je klasna pripadnost važnija od rase ili etničke. Nema posebnog razloga da, na primer, jedan radnik latino porekla bude privučen „vouk liberalizmom“ koji favorizuje nove imigrante bez dokumenata i fokusira se na unapređenje interesa žena.
Takođe, potpuno je jasno da ogromna većina građana iz radničke klase jednostavno ne brine o tome da li Tramp predstavlja pretnju domaćem i međunarodnom liberalnom poretku.
Odbacivanje liberalizma
Donald Tramp ne samo da želi odbaciti neoliberalizam i „vouk liberalizam“, već je i velika pretnja samom klasičnom liberalizmu. Ova pretnja je vidna u brojnim političkim pitanjima. Novi Trampov mandat neće izgledati kao prethodni.
Pravo pitanje u ovom trenutku nije to da li su njegove namere maliciozne, već da li on ima sposobnost da sprovede u delo ono čime preti. Mnogi birači jednostavno ne shvataju njegovu retoriku ozbiljno, dok „mejnstrim republikanci“ tvrde da će sistem kočnica i ravnoteže (checks and balances) u američkom ustavu sprečiti da Tramp učini najgore. To je pogrešan pogled: treba ozbiljno shvatiti njegove namere.
Tramp je samoproglašeni protekcionista koji tvrdi da je „carina“ najlepša reč u engleskom jeziku. On je predložio carine od 10 ili 20 odsto na sve proizvode koji se prave u inostranstvu, bilo u prijateljskim ili neprijateljskim državama, i nije mu potrebno odobrenje Kongresa da to provede.
Kao što su mnogi ekonomisti istakli, ovakav nivo protekcionizma imaće izuzetno negativne efekte na inflaciju, produktivnost i zapošljavanje. To će ozbiljno narušiti lance snabdevanja, što će navesti domaće proizvođače da traže izuzeće od visokih poreza.
Donald Tramp na predizbornom skupu u Pitsburgu, 4. novembar 2024. (Foto: Chip Somodevilla/Getty Images)
Ovo zatim pruža priliku za korupciju na visokom novou, jer kompanije će se truditi da naprave dobre odnose sa predsednikom. Ovako visoke carine pozivaju na jednako žestok odgovor drugih zemalja, što će stvoriti situaciju u kojoj se urušava trgovina, a time i prihodi. Možda će Tramp odustati pod ovim pritiskom, ili će reagovati kao bivša predsednica Argentine, Kristina Kiršner, koja je opstruisala statističku agenciju u iznošenju loših vesti.
Što se tiče imigracije, Tramp više ne želi samo da zatvori granicu, on želi da deportuje više od 11 miliona nedokumentovanih migranata koji se već nalaze u zemlji. Administrativno, ovo je tako ogroman zadatak da će zahtevati godine ulaganja u infrastrukturu potrebnu za njegovu realizaciju – centre za pritvor, agente za kontrolu imigracije, sudove i tako dalje.
Takođe će imati razarajuće efekte na grane privrede koje zavise od radne snage imigranata, posebno građevinarstvo i poljoprivredu. Dodatno, biće to ogromni moralni izazov, jer će roditelji biti odvojeni od svoje dece koja imaju državljanstvo, a sve to bi moglo biti podloga za građanski sukob, s obzirom da mnogi ilegalni imigranti žive u „plavim“ (liberalnim) saveznim državama koje će učiniti sve što mogu da spreče Trampa u ostvarenju njegovih nauma.
Ima li revanšizma?
Istočnoazijski saveznici i prijatelji Vašingtona nisu u ništa boljoj poziciji. Iako je Tramp oštro govorio o Kini, on se takođe divi Si Đinpingu zbog njegovih liderskih karakteristika i možda bi bio spreman da sklopi dogovor sa njim oko Tajvana.
Čini se da je Tramp prirodno nesklon korišćenju vojne moći pa je njime lako manipulisati, ali i tu potencijalno postoji jedan izuzetak, a to je Bliski istok, gde će verovatno svesrdno podržavati ratne napore Benjamina Netanjahua protiv Hamasa, Hizbolaha i Irana.
Efikasniji mandat
Postoje jaki razlozi da se veruje da će Tramp biti mnogo efikasniji u ostvarivanju svoje agende nego što je to bio tokom svog prvog mandata. On i republikanci su shvatili da je u sprovođenju politike ključan ljudski faktor. Kada je prvi put izabran 2016. godine, nije došao na vlast okružen grupom svojih pomoćnika, naprotiv, morao je da se osloni na tradicionalni republikanski „establišment“.
U mnogim slučajevima oni su blokirali, odbijali ili usporavali njegove naloge. Na kraju svog mandata, izdao je izvršnu naredbu kojom je stvoren novi „Raspored F“ (Schedule F), koji je skinuo zaštitu sa radnih mesta u saveznim institucijama i omogućio mu da otpusti bilo kog birokratu.
Obnova „Rasporeda F“ je u srži planova za drugi Trampov mandat, a konzervativci su bili zauzeti sastavljanjem spiska potencijalnih zvaničnika čija je glavna kvalifikacija lična lojalnost Trampu. Zato je ovaj put veća verovatnoća da će zaista sprovesti svoje planove.
Pre ovih izbora, kritičari, uključujući Kamalu Haris, su optuživali Trampa da je fašista, što je pogrešno jer on nema nameru da uspostavi totalitarni režim u SAD. Naprotiv, reč je o postepenom raspadu liberalnih institucija, nalik na ono što se desilo u Mađarskoj nakon povratka Viktora Orbana na vlast 2010. godine.
Kandidat demokrata na izborima za predsednika SAD 2024. Kamala Haris, 16. oktobar 2024. (Foto: Evelyn Hockstein/Reuters)
Ovaj raspad je već počeo i Tramp je tu naneo značajnu štetu. On je još dublje podelio ionako polarizovano društvo i pretvorio Ameriku iz društva visokog poverenja u društvo niskog poverenja. Tramp je, takođe, demonizovao vladu i oslabio verovanje građana u to da ona predstavlja kolektivne interese Amerikanaca. Uveo je grublji politički diskurs i praktično dozvolio otvoreno iskazivanje netrpeljivosti i mizoginije. Osim toga, uspeo je ubediti većinu republikanaca da je njegov prethodnik bio nelegitimni predsednik koji je ukrao izbore 2020. godine.
Domet republikanske pobede, koja se pruža od predsedništva do Senata i verovatno do Predstavničkog doma, biće interpretiran kao snažan politički mandat koji potvrđuje navedene ideje i omogućava Trampu da deluje po svojoj volji. Možemo se samo nadati da će neki od preostalih institucionalnih zaštitnih mehanizama ostati u funkciji kada novi predsednik preuzme vlast. Ali možda će biti potrebno da stvari postanu mnogo gore pre nego što postanu bolje.
Frensis Fukujama je viši saradnik u Stenfordovom Centru za demokratiju, razvoj i vladavinu prava. Autor je više knjiga od kojih je poslednja „Liberalizam i njegova neslaganja”
Naslov i oprema teksta: Novi Standard
Izvor: Financial Times
Prevod: Mihailo Bratić/Novi Standard
Naslovna fotografija: AP Photo/Evan Vucci
BONUS VIDEO: