Ко ће платити трошкове рата у Украјини
ANTIC.org-SNN
Ко ће платити трошкове рата у Украјини
Слободан Самарџија
5-6 minutes
Сједињене Америчке Државе издвојиле су још 2,2 милијарде долара за финансирање рата у Украјини и као војну помоћ за још 18 држава којима „потенцијално прети агресија са стране Русије”, саопштено је прошле недеље у Вашингтону. Како је објашњено, поменуте паре додељене су регионалним партнерима као помоћ у отклањању претњи и одбијању руског утицаја у овом делу света. Реч је о земљама које су у неком времену биле савезници Русије или се налазе на стратешки важним европским просторима: од Литваније и Летоније на северу, до Албаније и Грчке на југу континента. Паре су додељене и Босни, Хрватској, Црној Гори, Словенији, Северној Македонији и како су навели – Косову. На списку „добитника” нема – Мађарске.
Подсетимо, Украјини до 3. августа додељене су 44,3 милијарде долара америчке помоћи чиме се прва земља Запада до грла заглибила у рат на истоку Европе.
Управо стога посебно интригантно остаје питање – ко ће на крају платити трошак овог рата? Када је Русија у питању ту много дилеме нема. Али у случају Украјине ствари стоје сасвим другачије. Реч је, наиме, о једној од најсиромашнијих држава на континенту која је безглаво пристала да њен изгубљени рат финансирају – Американци.
Нико са сигурношћу не може да предвиди на шта би, по ступању мира на снагу, могла да личи ова држава. Да ли ће и даље бити друга по величини на континенту и да ли ће, уопште, опстати као целина? Или ће се на њеним просторима родити неке нове мале државице? Кога ће оне прихватити као заштитника? Да ли ће ново конституисање проћи без трзавица, или време ратова још није минуло?
„Криза у односима Русије и Запада на крају ће ипак бити решавана за преговарачким столом”, изјавио је прошле недеље у Москви Дмитриј Песков, представник за штампу Кремља.
„Западне земље начиниле су (у вези са Украјином) исувише грешака, и мораће да буду спремне то и да плате. А када дође тај тренутак Москва ће знати како да брани своје интересе”, закључио је Песков.
Украјинско питање од самог почетка није било локалног карактера. Напротив, у питању је судар двеју цивилизација које стицајем околности деле заједнички простор. Рат у другој по величини европској земљи изазива тектонске поремећаје у функционисању целог континента па и много шире. У овај сукоб до грла су увучени сви: Русија, САД, Кина, Иран, Турска..., свако на свој начин, и сви спремни да на том сукобу понешто зараде.
Неке ствари су јасне: Москва себи, једноставно, не може да дозволи да изгуби рат. Коштало би је то много чега, а евентуални поновни губитак Крима и одвајање од црноморских обала били би само врх леденог брега. Евентуални долазак неких нових газда на ове просторе био би тежак ударац за евро-азијског џина који би, следствено томе, могао да подлегне и пред сепаратизмима других народа са својих простора.
Европа, са друге стране, потпуно је збуњена. Да ће ратовати и у 21. веку доскоро никоме није падало на памет. Ако је понеки „мањи” сукоб, попут балканског, и могао да се свари, украјинска драма је показала да „хладноратовској” подели Европе више не да нема места, већ и да она постаје погубна. Уосталом, и цена одржавања НАТО-а као безбедносног система достигла је толике размере да су многи, пре свих Немачка, почели озбиљно да размишљају о јачању сопствених армија.
Могло би се рећи да ни Сједињеним Америчким Државама оштра подела на „наше и њихове” више не иде у прилог, већ да делује спутавајуће по свакога ко данас нешто значи на међународној сцени. Веровања да амерички енергенти могу у Европи да замене руске, или да је продаја америчког оружја Европљанима „кока која носи златна јаја” увелико су и неповратно пала у воду.
Далекоисточној Кини поделе „цивилизованог света” такође не иду у прилог. Ова доскоро далека земља дошла је у ситуацију да јој је светско тржиште кључно за опстанак. Производи најсавременије технологије, једнако као и они за најшири круг купаца, тек су доласком Кинеза добили свој пуни смисао. Фотографисати залазак сунца на чувеном Кинеском зиду неким од десетина милијарди мобилних телефона произведених овде показују пут и другим народима, једнако малим и великим.
За немачки „Велт” дилеме о томе ко ће победити у украјинском рату нема: биће то Русија. Као један од главних разлога за овакву претпоставку лист наводи – одсуство украјинске гериле. На теренима на којима се ратује домаћи људи, једноставно, нису у тој мери вољни да „крену у шуму” и партизански се супротставе нападачу. Све је остављено дешавањима на фронту или бежанији са истог. То значи и да нема спремности да се уређење послератног живота узме у своје руке. А то је и највећи пораз.
Enclosures:
160z120_istocna-str.jpg (12 KB) |