Јавна медијска установа ЈМУ Радио-телевизија Војводине
2 minutes
ЗАГРЕБ -
Званичне процене безбедносних служби Европске уније и земаља западног Балкана показују да је, од појаве Исламске државе, на Блиски исток отишло да ратује око хиљаду људи с ових простора, погинуло је 200, вратило се око 300 у матичну земљу, а остале су жене и деца које су повели са собом у рат, јавља Глас Славоније.
Лист пише да је међу њима само седморо с хрватским држављанством, преноси index.hr.
Они су под контролом хрватске обавештајне службе, а иако поседују хрватске документе, двоје је из БиХ, један из Србије, два из Аустрије и још два из Швајцарске.
Нико од њих никада није живео у Хрватској, а хрватско држављанство добили су преко родитеља који су се одселили у западноевропске земље.
EPA (GHULAMULLAH HABIBI)
Генерални секретар Савета за регионалну сарадњу, Горан Свилановић, рекао је на другој Регионалној конференцији о борби против тероризма и спречавања и сузбијања насилног екстремизма да су меду факторима радикализације економски и друштвени проблеми, као и пропаганда.
"Тероризам је један од највећих проблема држава и потребно га је препознати и разумети да би био побеђен. Потребно је рано суочавање с изазовима, потребна је активна подршка влада земаља у регији, али и финансијска подршка Европске уније", истакао је Свилановић.
Истраживање "Игра стрпљења: процена и одговор на претњу коју повратак страних бораца представља на западном Балкану" показало је да је од 2012. до 2017. године око 5.000 људи из земаља ЕУ отишло у Сирију и Ирак, а меду њима и око 1.000 људи са западног Балкана.