Ćutanje o helikopteru rađa sumnje

[SRDJAN RAKICH]

 Društvo

Ćutanje o helikopteru rađa sumnje

Osam dana nakon tragedije neobjavljivanja izveštaja vojne komisije, otvara se polje za spekulacije o tome šta se zaista desilo kobne noći 13. marta

Posle nepristojne brzine kojom je opozicija neposredno po tragičnom padu helikoptera Mi-17 optužila vlast kao najsumnjivijeg krivca za taj događaj, usledila je nepristojna sporost te iste vlasti u otkrivanju detalja nesreće u kojoj je sedam ljudi izgubilo život.

Koliko se god činilo da su, odmah po padu letelice u blizini surčinskog aerodroma, insistiranja opozicije na odgovornosti zvaničnika bila maliciozna, posle osam dana od tragedije koja je potresla naciju i upadljivog ćutanja o detaljima izveštaja vojne komisije, otvara se polje za spekulacije o tome šta se zaista desilo kobne noći 13. marta, kada je helikopter Vojske Srbije pošao da spasava životno ugroženu bebu iz Novog Pazara.   

Odmah posle nesreće, predsednik Srbije Tomislav Nikolić zatražio je hitan izveštaj o padu helikoptera. Ministar odbrane Bratislav Gašić obećao je da će izveštaj biti jasan i nedvosmislen i da će informacije o tragediji biti predstavljene javnosti. Pa ipak čini se da nema mnogo napretka kada je u pitanju objavljivanje podataka o uzrocima nesreće.

Izveštaj komisije za ispitivanje uzroka pada helikoptera poslat je Višem javnom tužilaštvu u sredu, ali je za sada ostao tajna za javnost. Niko ga nije ni komentarisao, čak ni predsednik Srbije Tomislav Nikolić, koji je pre nekoliko dana insistirao da samo istina i iznošenje činjenica mogu razvejati svaki tračak sumnje. Tehnički izveštaj koji radi posebna komisija treba da bude završen do 30. marta, ali iskustva sa prvim izveštajem daju povoda spekulacije da bi i on mogao biti nedostupan za javnost.  

Nakon nesreće u kojoj je Vojska Srbije ostala bez svojih možda i najboljih pilota, a porodice bez svojih najmilijih, mi ne znamo mnogo više od onoga što smo znali prošle subote, kada je održana konferencija za novinare vojnog vrha zemlje, sazvana posle pada helikoptera.

Javnost je već postavila mnoga pitanja, a odgovora nema ni na najjednostavnija. Poput onog, kada će nalaz komisije biti poznat javnosti ili objašnjenja kakav je bio lanac komandovanja, odnosno ko je i kada izdavao naređenja. Na ta dva pitanja „Politika” juče nije dobila odgovore ni od načelnika Generalštaba generala Ljubiše Dikovića, ni od ministra odbrane Bratislava Gašića.

Načelnika Generalštaba zamolili smo, između ostalog, da nam objasni zbog čega je javnost ostala uskraćena za informacije do kojih je došla komisija koju je formirao, i ima li ministar odbrane ovlašćenja da donese odluku o podizanju helikoptera, budući da je komandant 204. vazduhoplovne brigade Vojske Srbije Predrag Bandić izjavio da je naređenje doneo upravo na osnovu odluke ministra odbrane.

Od ministra Gašića želeli smo da saznamo da li je tačno da je on doneo odluku da helikopter Vojske Srbije krene u akciju spasavanja životno ugrožene bebe, kao i gde je bio 13. marta uveče, budući da ga je opozicija optuživala da je na Aerodromu „Nikola Tesla ” čekao sa ministrom zdravlja Zlatiborom Lončarom helikopter s bebom. Odgovor na poslednje pitanje stigao je sa druge strane, od premijera Aleksandra Vučića. On je juče, direktno se obraćajući prisutnim novinarima u Palati „Srbija” rekao da je ministar Gašić bio u Kruševcu „u ono vreme kada ste vi govorili da je čekao na aerodromu”, kao i da je za Beograd krenuo kada je čuo da se izgubio helikopter kojim je prevožena beba stara pet dana.

Ljudi upućeni u rad pravosuđa tvrde da je uključenje Tužilaštva u slučaj pada helikoptera samo po sebi neka vrsta indicije da je moguće da se razmatra eventualna krivična odgovornost i da je to možda razlog što su informacije presahle u momentu kad se očekivalo da će sve da se obelodani.

Polemike oko toga da li je helikopter Mi-17 trebalo da sleti na Aerodrom „Nikola Tesla” ili negde drugde, na primer, na vojni aerodrom u Batajnici, koji su vojni piloti bolje poznavali, i dalje se pojavljuju u javnosti. Za ovaku iskusnu posadu sa majorom avijacije Omerom Mehićem na čelu bilo je potpuno svejedno na koji će aerodrom sleteti, jer oni su sletali i van aerodromske piste, napominje za „Politiku” potpukovnik Milan Babić, vojni pilot u penziji od 2005. godine.

– Za ove letače nije bio problem da slete na Aerodrom „Nikola Tesla”. Siguran sam i da je helikopter pri poletanju bio ispravan, pa nijedna posada ne bi poletela u neispravnoj letelici. Ali, ne treba isključiti mogućnost da je do kvara došlo u toku leta. Takođe, ne znamo da li je posada bila umorna – jer i umor može da bude jedan od uzroka ovakvih nesreća – napominje Babić.

Nekadašnji vojni pilot, koji ima više od 20 godina letačkog iskustva na helikopterima, pre svega Mi-8, ističe da su u njegovo vreme imali dežurstva od 12 časova koja su obično počinjala ujutru. Ukoliko je takav princip i danas u vojsci, moguće je da je posada već bila dežurna više časova i da je bila – umorna.

– Lično sam poznavao gospodina Mehića. Ako je tačan podatak iznet u javnosti da je dva dana pre nesreće na Batajnici uvežbavao sletanje na Mi-17 u otežanim vremenskim uslovima, to samo pokazuje da je obnavljao svoje znanje i da je bio spreman za ovakvo sletanje – ističe Babić.

Helikopter Mi-17, jedna od dve letelice ovog tipa koliko ih je do nesreće posedovala Vojska Srbije, trebalo je da sleti na Aerodrom „Nikola Tesla” pomoću takozvanog ILS uređaja (Instrument Landing System), jer pilot zbog loših vremenskih uslova nije mogao da vidi pistu.

– Ovakvi uređaji postoje u helikopteru i na samom aerodromu i oni omogućavaju pilotu bezbedan prilaz do momenta kada može da ugleda pistu, jer bi na određenoj visini trebalo da je ugleda. Ukoliko je, međutim, ne vidi, kreće u novi krug sletanja. Sudeći po onome što do sada znamo o događajima koji su prethodili nesreći, u ovom slučaju pilot je pokušavao dva puta da sleti, jer nije video pistu – kaže Babić.

Laici obično misle da je helikopterom lako upravljati i da može sleteti bilo gde. Da može da se spusti na ograničeni prostor, potvrđuje i Babić, dodajući da su za to potrebni i dobri vremenski uslovi.

– Tehnika pilotiranja na helikopteru malo je složenija nego na avionu, jer je letelica nestabilnija. Helikopter je ograničen brzinom vetra, ali u ovom slučaju, koliko se zna, vetra nije bilo. Kiša može da smeta pri letu i sletanju, a naročito sletanje otežava magla koja smanjuje vidljivost na ispod 1.000 metara horizontalne vidljivosti – napominje Babić. 

Od nesreće je prošlo osam dana, a naš sagovornik ističe da to nije dovoljno vreme da se prikupe svi detalji uzroka pada helikoptera.

– U svim detaljima treba biti precizan, možda je najmanji problem očitati zapise pilota, ali je potrebno nabaviti i radarske snimke, kao i snimke kontrole letenja, doći do eventualnih svedoka i sakupiti drugu dokumentaciju, a onda sve to sastaviti u jedan izveštaj – navodi Babić.

Po njegovom mišljenju, starost helikoptera, a pominje se da je srušeni Mi-17 imao više od 20 godina, ne može biti presudna za nesreću.

Vodi se evidencija o svakom delu na helikopteru, a svaki od njih ima vek trajanja i posle određenog roka se zameni, navodi Babić.

Posao vojnog pilota je izuzetno težak, naročito onog koji leti na transportnom helikopteru kakav je Mi-17. Osim neprekidne koncentracije, praćenja uređaja, ali i vizuelnog proveravanja letenja, pilot nosi veliku odgovornost zbog toga što prevozi i putnike. Ovi ljudi koji spasavaju tuđe živote, baš kao i svi drugi, imaju i lične probleme. Ipak, po rečima letača Milana Babića, vojni piloti su naučeni da svoje probleme ostave kod kuće i da budu skoncentrisani na zadatak.

– Čovek je nekad raspoložen, nekad nije, ali poznavajući gospodina Mehića siguran sam da je on bio koncentrisan na let – ističe Babić.

Dejana Ivanović - Jelena Čalija

-------------------------------------------------------------

Tajanstveni susret Mi-17 i aviona iznad beogradskog aerodroma

Petar Vojnović, urednik vazduhoplovnog portala „Tango siks”, o tvrdnjama iznetim u emisiji „Da, možda, ne” RTS-a (uletanje Mehića u oblak i bliski susret u rejonu aerodroma, helikoptera Mi-17i aviona „Er Srbije”).

– Podaci da je pilot Mehić upravljajući helikopterom uleteo u oblak, iako to piloti naših vojnih helikoptera ne rade, i da su se u rejonu aerodroma relativno blizu našli njegov Mi-17 i avion „Er Srbije” koji je bio u fazi sletanja, pa odustao kada je primetio helikopter u blizini, zanimljivi su detalji, ali ne govore o uzrocima udesa do kojeg je došlo nešto kasnije. Tačno je da naši vojni piloti helikoptera ne lete kroz oblake, ali su obučeni da u slučaju nailaska na oblak izađu iz njega. Na Aerodromu „Nikola Tesla” postoji red letenja, odjednom se pojavljuje vojni helikopter na spasilačkom letu, piloti aviona otkrivaju drugu letelicu u blizini i odustaju od sletanja. Takve stvari se dešavaju i u redovnom putničkom saobraćaju, a kamoli u ovakvim situacijama. Tehnika je tom prilikom uradila ono zbog čega postoji, izbegnut je bliski susret, da ne kažem sudar u vazduhu. Mi-17 je srećom imao transponder, uređaj koji šalje signale i time obaveštava druge o prisustvu vazduhoplova. U svakom slučaju, i ova dva događaja govore o stresu kojim je bio izložen pilot vojnog helikoptera, sve sa činjenicama da se noću, u teškim vremenskim uslovima, leti u borbi za spas novorođenčeta – kaže Vojnović.

Potpukovnik Milan Babić, koji je bio jedan od sagovornika u pomenutoj TV emisiji, za „Politiku” napominje da helikopter Mi-8 i druge manje letelice nisu predviđene za let kroz oblake, ali da ne zna da li je to slučaj i sa Mi-17, jer na njemu nije leteo.

– Pomenute letelice ne ulaze u oblak zbog navigacije, ali i mogućeg zaleđivanja, kao i drugih nepovoljnih meteoroloških pojava – pojašnjava Babić.

U dopisu upućenom nedavno našem listu nadležni sa Aerodroma „Nikola Tesla” napomenuli su da nije bilo otkazivanja poletanja i sletanja zbog vremenskih uslova u petak uveče 13. marta, i da kompaniju „Er Srbija” treba pitati u vezi sa preusmerenim letovima te kompanije sa pomenutog aerodroma te večeri. Obratili smo se i kompaniji „Er Srbija”, postavljajući pitanja da li su i koji avioni preusmereni sa beogradskog aerodroma na druge u regionu zbog loših vremenskih uslova te večeri i da li je tačno da je jedan od aviona „Er Srbije”, videvši na uređaju helikopter Mi-17 obustavio sletanje. Odgovore do zaključenja ovog izdanja našeg lista nismo dobili.

M. G. – D. I.

------------------------------------------------------------- 

INTERVJU: PREDSEDNIK SRBIJE TOMISLAV NIKOLIĆ

Objaviću kad mi odobre

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić potvrdio je da je dobio izveštaje stručnih komisija za ispitivanje uzroka udesa vojnog helikoptera Mi-17. U veoma šturim, pisanim odgovorima „Politici”, predsednik republike nije želeo da otkrije detalje slučaja velike tragedije.

Vi ste na sastanku sa ministrom odbrane Gašićem i načelnikom Generalštaba Vojske Srbije generalom Dikovićem, nakon nesreće, od njih zatražili kompletan izveštaj o padu helikoptera u najbržem mogućem roku, kako bi se rasvetlile sve okolnosti koje su dovele do tragedije. Da li smatrate, kao glavnokomandujući vojske, da je taj rok već istekao u sredu?

Izveštaj je urađen na vreme.

Na pomenutom sastanku sa ministrom odbrane i načelnikom Generalštaba, istakli ste da „jedino istina i iznošenje činjenica mogu razvejati svaki tračak sumnje i očuvati kredibilitet institucije od najvećeg poverenja među građanima Srbije”. Da li to što osam dana posle nesreće, javnost ništa ne zna o uzrocima pada helikoptera od zvaničnika od kojih ste sami tražili hitnost u rasvetljavanju detalja udesa, daje povoda dodatnim sumnjama u ispravnost donošenja odluka nadležnih u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije koje su prethodile nesreći?

Javnost će saznati ako to odobri nadležni pravosudni organ.

Da li, kao vrhovni komandant vojske, smatrate da osam dana nije dovoljno da se utvrdi bar lanac donošenja odluka odgovornih u Vojsci Srbije i Ministarstvu odbrane i da li smatrate da ste, ukoliko ste dobili izveštaj o padu helikoptera, dužni da o svim detaljima najhitnije obavestite građane Srbije?

Izveštaj je obuhvatio i tu vrstu odgovornosti. Ja se ponašam u skladu sa zakonom.

S obzirom na to da su prvog dana posle nesreće, neki predstavnici opozicije s „nepristojnom brzinom” optuživali zvaničnike da skrivaju detalje pada helikoptera, smatrate li da sada vlasti, „nepristojnom sporošću” u iznošenju detalja nesreće i eventualne odgovornosti u lancu komandovanja i procedurama, samo produbljuju sumnje da u ovom slučaju nadležni nisu poštovali zakone?

Srbija je uređena pravna država. Postupanje u ovom slučaju ne zavisi ni od vlasti, ni od opozicije i nije u njihovim rukama, već od pravosudnih organa.

Aleksandar Apostolovski

-------------------------------------------------------------  

Svaki let donosi novu strepnju i strah

Nema tu nijednog stručnog izraza ili analiza, samo iskreni, uvek prisutni strah da će u nekom narednom zadatku izgubiti svog supruga.

Tako izgleda otvoreno pismo žene vojnog pilota objavljeno na vazduhoplovnom portalu „Tango six”. Pisano je sa tipično ženskim motivom, da olakša dušu i na papiru se izbori sa emocijama koje su je ophrvale kada je čula da su žene nekih drugih vojnih pilota ostale bez supruga posle pada helikoptera Mi-17.

Urednici portala objasnili su da je zbog prirode poziva njenog supruga pismo anonimno, a da su se u razgovoru sa njom i drugim izvorima uverili u istinitost njenih tvrdnji.

Mnogo o položaju ove profesije danas govori podatak da je autorka pisma svoju porodicu opisala kao tipičnu porodicu u Srbiji: ona godinama ne može da nađe posao, za dete nema mesta u vrtiću, imaju kredit na 20 godina za stan u koji su morali da ulože dodatna sredstva, jer investitor nije imao novac za završetak gradnje. Ali, kako kaže, misli da nemaju prava da se žale, jer je to sudbina mnogih porodica.

Poziv njenog supruga, međutim, daleko je od tipičnog radnog mesta u Srbiji. „Upravljanje avionom ili helikopterom zahteva potpunu posvećenost i nebrojeno puta sam čula: Ne mogu sada da razmišljam o tom problemu, imam sutra let, moram da se pripremim”, piše supruga vojnog pilota.

Ponosna je na svog supruga, ali sve češće poželi da obavlja neki drugi, bezbedniji posao, jer „svaki njegov let donosi novu strepnju i strah”. Vremenom je, otkriva autorka pisma, prestala da pita supruga da li taj dan ima let. Često se, navodi dalje, dešava da se letovi zbog kvara otkazuju ili da je letelica zbog toga morala da sleti.

„Ne znam kada će nekome pasti na pamet da se slika za novine ili će odlučiti da bi tog dana mogao postati ’heroj’, pa će narediti mom mužu da leti u nebezbednim uslovima ili na neispravnoj letilici. Šta posle toga?”, pita se ona. I odgovara da nikome posle toga nije potrebna novčana pomoć – „porodice žele da se njihovim sinovima, muževima, očevima, obezbede sigurni uslovi da časno obavljaju ovo, po mnogo čemu, elitno zanimanje”. Otkriva nam i da su vojni piloti onakvi kakvim ih zamišljamo, „hrabri, sposobni, odvažni”, ali i da ima onih drugih, sa suprotnim osobinama, „a neki su čak na rukovodećim mestima”.

Na kraju navodi da bi volela da je budući događaji demantuju u trenutnom uverenju da se ni posle ove stravične tragedije ništa neće promeniti: „Volela bih da piloti mogu potpuno posvećeno obavljati zanimanje koje vole. Volela bih da se njihov rad i predanost više cene. Volela bih da porodice ne strahuju za njihove živote.”    J. Č.

-------------------------------------------------------------  

Šabić: Ne vidim razlog za uskraćivanje informacija o tragediji

Iako je ministar odbrane Bratislav Gašić nedavno na TV Pink izjavio da će sve zvanične informacije o padu helikoptera u kojoj je život izgubilo sedam osoba, biti prezentovane javnosti, izveštaj komisije za ispitivanje vanrednog događaja, koju je osnovao general Ljubiša Diković dan posle tragedije, za sada je za javnost – tajna.

Zna se da je izveštaj stigao u Više javno tužilaštvo: to je za „Politiku” potvrdila Tatjana Sekulić, portparol ove institucije, a u kratkom saopštenju kaže se da će „tužilaštvo analizirati i u međuvremenu prikupiti i sve druge podatke u skladu sa zakonom o krivičnom postupku, nakon čega će biti doneta odluka, o kojoj će javnost biti pravovremeno obaveštena”.

– Ja lično zaista ne vidim nijedan razlog za uskraćivanje javnosti bilo koje informacije u vezi sa ovom tragedijom. Reč je o događaju koji je s pravom izazvao ogromno interesovanje javnosti, interesovanje koje je više nego očigledno potpuno legitimno. To je u ostalom valjda i bio razlog zbog koga je i prilikom formiranja komisije rečeno da će izveštaj o njenom radu biti dostupan javnosti čim komisija završi rad – kaže za naš list Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Poverenik je nedavno reagovao na neobjavljivanje izveštaja komisije, ističući da se pravo javnosti da zna istinu ne može pravno valjano ograničavati nikakvim podzakonskim aktima.

– Rekao sam da je pravno neodrživo pozivanje na „Uputstvo o klasifikovanju, izveštavanju, evidenciji i analizi vanrednih događaja u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije”, kao na bilo kakav osnov za ograničavanje prava utvrđenih i uređenih zakonom. Ograničavanje prava javnosti može biti opravdano i pravno moguće isključivo pod uslovima utvrđenim zakonom – napominje Šabić.

On ističe da postoji mogućnost da pravo javnosti na informacije bude ograničeno. Međutim, to je moguće samo pod okolnostima i uslovima koji su predviđeni zakonom, a oni su koncentrisani pre svega u članu 9. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Dakle, generalno, u bilo kom slučaju ograničavanje prava javnosti, organ koji to čini u obavezi je da se pozove na neki od zakonom predviđenih razloga, navodi poverenik.

„Politici” juče u Višem javnom tužilaštvu nisu želeli da daju odgovor ni na jedno pitanje u vezi sa tragedijom, na zid ćutanja naišli smo i u Ministarstvu odbrane. Da li je ovakvo ponašanje nadležnih po zakonu?

– Zahtev postavljen s pozivom na Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, nijedan organ vlasti ne bi smeo da ignoriše. Dužan je ili da odgovori na njega ili da ga ako smatra da za to postoje opravdani i zakonom predviđeni razlozi, odbije uz navođenje zakonskog razloga, obrazloženje i pouku o pravu na žalbu. Pouka o pravu na žalbu u najvećem broju slučajeva vodi ka povereniku za informacije. Izuzetak su šest institucija (Narodna skupština, predsednik republike, Ustavni sud, vlada, Republičko javno tužilaštvo, Vrhovni kasacioni sud), koji su izuzeti iz njegove nadležnosti i u odnosu na koje se zaštita prava ostvaruje tužbom sudu. Inače, faktično ignorisanje zahteva za slobodan pristup informacijama nije samo nekorektan gest, već i zakonom predviđen kažnjiv prekršaj – objašnjava Rodoljub Šabić.

D. Ivanović

-------------------------------------------------------------  

DS traži smenu ministra Gašića

Vlada u senci Demokratske stranke zatražila je juče smenu ministra odbrane Bratislava Gašića, zbog nepoštovanja procedura u akciji spasavanja bebe iz Novog Pazara, kada je u padu helikoptera poginulo sedam osoba. Ministar odbrane vlade u senci Gordana Čomić istakla je na konferenciji za štampu da je izjava premijera Aleksandra Vučića da je on odgovoran za sve oko tog incidenta i pri tom ne podnese ostavku isto kao da je rekao: „Baš me briga.”

Tražimo odgovor na pitanje ko je doneo odluku na osnovu koje je doneta naredba po subordinaciji o korišćenju ljudstva i sredstava Vojske Srbije u spasilačkoj misiji. Tražili smo i informaciju da li je ta odluka doneta pismeno ili usmeno, a ako je pismeno, imamo pravo na uvid u tekst, rekla je Čomić, prenosi Fonet.

„Nas zanima i da li je, ako je, i ko menjao plan leta dok je helikopter bio u vazduhu i posebno nas zanima ko je razmenio informacije sa bilo kim na Aerodromu ’Nikola Tesla’ o tome da će helikopter Vojske Srbije sleteti na civilni aerodrom”, rekla je Čomić.

Poslednje pitanje za koje ne možemo naći uporište u Zakonu u vojsci i odbrani, osim članova koji obavezuju ministra odbrane da daje tačne i pravovremene informacije javnosti o radu Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, jeste ko je dao lažnu informaciju novinskoj agenciji Beta o tome da se spasilačka misija završila srećno i da je helikopter sleteo, naglasila je Čomić, koja je u ime vlade u senci izrazila saučešće porodicama nastradalih.

Ona je naglasila da ne vidi razlog da izveštaj vojne komisije, „i ovaj od 18. marta i onaj od 31. marta”, ne bude dostupan javnosti.

Ministar unutrašnjih poslova vlade u senci Dragan Šutanovac ocenio je da je ova nesreća posledica lošeg rukovođenja Ministarstvom odbrane i Vojskom Srbije, a uzroke treba tražiti u „sindromu Feketić” i potrebi političara da izađu iz okvira svoje delatnosti, ne bi li se fotografisali i na marketinški način prikazali svoje aktivnosti. Šutanovac je rekao da je zato i postavljeno pitanje ko je sve bio na aerodromu kada se očekivalo da sleti helikopter „i zbog čega su ljudi bili tamo”.

Šutanovac je kazao da se plaši da u slučaju nesreće sa helikopterom neće biti pisanog traga i da je Gašić koristio svoj položaj i mimo subordinacije dao nalog da se nešto radi.

S druge strane, ministar pravde Nikola Selaković izjavio je juče da ima puno poverenje u ministra odbrane Bratislava Gašića kojeg poštuje kao „dobrog kolegu, ministra i organizatora”. Odgovarajući na pitanje novinara na koje se akte pozvalo Ministarstvo odbrane kada je dobilo da javnosti predstavi rezultate izveštaja komisiej o padu vojnog helikoptera Mi-17, Selaković je rekao da ne zna i da mu nije ni dužnost da to zna. B. B. 

objavljeno: 22.03.2015. Politika