[sim] Pogubljen zbog plakata izbeglice – „Majko Srbijo, pomozi!”
ANTIC.org-SNN
Pogubljen zbog plakata izbeglice
Okružni sud
u Beogradu, dana 17. decembra 2007. godine, doneo je Odluku o rehabilitaciji
Dragoslava Stojanovića, slikara, karikaturiste i novinara. Sud je utvrdio da je
Stojanović "bio žrtva progona i nasilja iz političkih i ideoloških razloga
zbog čega je likvidiran 1945". Stojanović, rođen u Aranđelovcu 1890. bio
je saradnik lista "Ošišani jež", autor je poznatog zaglavlja s ježom
koji se ogleda u ogledalu. U međuratnom periodu radi u beogradskom listu
"Vreme" i predaje dekorativno slikarstvo u Umetničkoj školi u
Beogradu. Godine 1942. nakon povratka iz logora u Nirnbergu, radi u listu
Nedićeve vlade "Novo vreme". Streljan je 1945. zbog plakata
"Majko Srbijo pomozi" koji je vlada Milana Nedića, naručila kako bi
uticala na javnost Srbije s ciljem zbrinjavanja izbeglica iz ustaške Hrvatske,
što je okarakterisano kao saradnja "na polju propagande sa nemačkim
fašističkim okupatorom".
Razjašnjen
nastanak poznatog plakata
Dragoslav Stojanović je plakat „Majko Srbijo, pomozi!” izradio po fotografiji koju je snimio ljotićevski komandant Miloš Vojinović Lautner.
Ovo saznanje dugujemo Đorđu Pilčeviću, ranijem dopisniku „Politike” iz Užica, danas penzioneru koji nije utulio svoju novinarsku strast. Zahvaljujući tome konačno je osvetljen nastanak plakata koji je možda i presudno uticao na Stojanovićev tragični kraj, o čemu smo pisali početkom februara, povodom rehabilitacije ovog stvaraoca.
Takva pretpostavka izneta je i u rešenju o rehabilitaciji, svakako i zato što je prilikom isključenja Stojanovića iz umetničkog udruženja, na sednici ULUS-a, 17. februara 1945. godine, navedeno da je on „odmah po dolasku iz zarobljeništva aktivno sarađivao na polju propagande sa nemačkim fašističkim okupatorom i domaćim izdajnicima. Radio je plakate političkog karaktera”.
Stojanović je bio oteran u nacistički logor u Nirnbergu, ali je sa grupom zarobljenika uspeo da se vrati u okupiranu Srbiju 1942. godine, posle čega je u listu „Novo vreme” objavljivao politički neutralne karikature i crteže.
Ovo glasilo vlade Milana Nedića izveštavalo je u aprilu 1942. i o tragičnom talasu srpskih izbeglica koje su pod naletom zloglasne ustaške „Crne legije” Jure Francetića morale da beže iz istočne Bosne. U zločinačkom piru ustaše su poklale oko 4.000 Srba od Vlasenice do Skelana, a 20.000 izbeglih prihvaćeno je na drugoj obali Drine, u Račanskom srezu u Srbiji. Najviše ih je bilo u Bajinoj Bašti.
U akciji zbrinjavanja izbeglica učestvovao je i ljotićevski Deseti dobrovoljački odred pod komandom Miloša Vojinovića Lautnera.
Pišući o tim događajima, „Novo vreme” je objavilo i potresnu fotografiju žene koja se spasla ustaškog noža, a njen vapijući pogled pretočen je u potpis ispod snimka – „Majko Srbijo, pomozi!”.
Đorđe Pilčević kaže da je uz fotografiju uporedo objavljena i napomena da se ne zna njen autor. Po tom motivu Dragoslav Stojanović je uskoro sačinio plakat kojim je Nedićeva vlada, njen Komesarijat za izbeglice, pozivao građane Srbije da pomognu svojoj braći u nevolji s druge obale reke Drine. Kolega Pilčević nam je poslao kopiju originalnog snimka koji je onovremeno sačinio Miloš Vojinović i objasnio kako se ova fotografija našla u njegovoj ličnoj arhivi.
Boraveći u Čačku pre dvadesetak godina, Pilčević je posetio oca Platona Milojevića, igumana i starešinu manastira Rača kod Bajine Bašte od 1939. do 1949. godine, kome Srbija ostaje večno dužna jer je tokom Drugog svetskog rata sačuvao Miroslavljevo jevanđelje, zakopano ispod kamenih ploča oltara manastirske crkve.
Tokom razgovora, otac Platon je kolegi Pilčeviću pokazao i poklonio fotografiju žene izbeglice objavljenu u „Novom vremenu” 1942. godine. Snimak mu je, kako je objasnio, dao ljotićevski komandant Miloš Vojinović Lautner, koji je povremeno dolazio u manastir Raču.
Na fotografiji je napisano: „Snimio M. Vojinović”, tako da je enigma o njenom autoru konačno rasvetljena. Nažalost, otac Platon nije mogao da saopšti i ime žene sa snimka, što ostaje kao jedina nepoznanica u priči o ovom istorijskom dokumentu.
Đorđe Pilčević navodi da je Lautner bio veliki zaljubljenik u fotografiju, zbog čega se nikada nije odvajao od fotoaparata, snimajući pojedine događaje i ličnosti. Njegove filmove je razvijao i izrađivao mu fotografije poznati užički fotograf Ilija Lazić.
Ne treba da čudi opreznost oca Platona Milojevića koji je tek pre dvadeset godina poklonio Lautnerovu fotografiju kolegi Pilčeviću.
Miloš Vojinović Lautner je svoje ratovanje u okupiranoj Srbiji obeležio i mnogim zločinima počinjenim u užičkom kraju. Poginuo je 23. septembra 1943. godine u Sečoj Reci kod Kosjerića, u borbi protiv četnika Draže Mihailovića. Tada je bio kapetan i komandant ljotićevskog Četvrtog bataljona Srpskog dobrovoljačkog korpusa.
