Srbi na Kosovu u neizvesnosti uoči 15. marta
Miroslav Antic
"Ako se spovedu zakoni, mnogi će se odseliti": Srbi na Kosovu u neizvesnosti uoči 15. marta
Zakon o strancima predviđa da se građani koji ne poseduju kosovsko državljanstvo smatraju strancima i da svoj boravak moraju da prijave Kosovskoj policiji. Zakon o vozilima nalaže da upravljanje vozilom uz ovlašćenje, ukoliko vozač nema prebivalište u zemlji u kojoj je registrovano vozilo, neće više biti dopušteno.
To konkretnije znači da profesor zaposlen na Prištinskom univerzitetu sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, koji živi u centralnoj Srbiji i tu ima prebivalište, a vozi automobil sa srpskim tablicama, pri prelazu administrativne linije kosovskim policajcima mora da pokaže srpsku ličnu kartu. Time automatski biva upisan kao stranac. Ako planira da ostane duži period na Kosovu, mora da se prijavi u policijskoj stanici i da navede razlog boravka. U slučaju da je to zbog posla, mora da priloži i ugovor o radu – ali Priština srpski obrazovni i zdravstveni sistem, a samim tim ni Univerzitet u Prištini, ne priznaje.
Ako se ogluši o zakon, riskira privođenje, deportaciju sa Kosova i zabranu ulaska.
Ponovno odlaganje se ne očekuje
Upućeni u prilike ne očekuju da će Kurti ponovo odustati od primene ovih zakona, koja je već odložena – sa 15. januara na 15. mart. Zebnju podgrevaju i najave početka integracije srpskog školstva i zdravstva u kosovski sistem, baš do 15. marta.
Aleksandar Rapajić, programski direktor Centra za zastupanje demokratske kulture (ACDC), jedan je od onih kojima će primena pomenutih zakona napraviti problem od 15. marta.
„Vozim auto sa beogradskim tablicama. Iz praktičnih razloga, to mi je lakše i bolje nego da imam kosovske tablice. Po ovom zakonu koji se sad uvodi, auto će smeti da bude na Kosovu 90 dana u 180 dana, znači dva puta po 90 dana godišnje. Ja moj auto neću moći da držim u Kosovskoj Mitrovici sve vreme, nego ću morati pola godine da ga držim u Srbiji, pola godine da ga držim ovde, ako se ovaj zakon bude sprovodio“, navodi Rapajić za Insajder.
Rapajić ističe i da mnogi Srbi koji imaju srpske lične karte koje izdaju izmeštene stanice MUP-a za Kosovo i Metohiju, će imati problem u slučaju primene Zakona o strancima – jer su u nemogućnosti da izvade kosovske papire – državljanstvo i ličnu kartu. To naziva „administrativnim etničkim čišćenjem“ – kada kroz administrativne mere, uz tvrdnju da sprovodite zakon, zapravo pravite sistem koji jednoj zajednici onemogućava da živi i tera je da se polako odseljava.
Koje poteškoće imaju Srbi pri vađenju kosovskih papira?
Rapajić napominje da se broj Srba koji su u nemogućnosti da izvade kosovska dokumenta broji u hiljadama.
„Jednom broju ljudi nedostaje neki dokument. Pošto po kosovskim zakonima sada je predviđeno da ako želite da uzmete državljanstvo, treba da donesete deset različitih dokumenata koji dokazuju da vi stvarno živite tu“, navodi.
On napominje da problem nastaje kada Srbin donese dokument koji je izdala institucija Republike Srbije, pa im u kosovskim institucijama kažu da Kosovo takav dokument ne prihvata.
Takođe, ako se donese potvrda o zaposlenosti, a građanin je zaposlen u osnovnoj ili srednjoj školi koja se finansira od strane Srbije – kosovske institucije ni takav papir ne priznaju, napominje. Rapajić dodaje da taj deo građanstva upravo takvo postupanje kosovskih institucija onemogućava u dobijanju kosovskih papira.
„Problem imaju i oni koji su rođeni u porodilištima u Beogradu, Novom Pazaru...“
Rapajić ističe da problem ima i veliki broj mladih koji su zbog situacije nakon rata rođeni na teritoriji centralne Srbije. Podseća da su žene iz različitih razloga odlazile u centralnu Srbiju da se porode, između ostalog zbog osećaja sigurnosti, da bi zatim ta deca odrastala na Kosovu.
Ako ti mladi svoje kosovsko državljanstvo nisu rešili dok navršene 18. godine – Priština sada na njih gleda kao strance rođene u Srbiji, a ne kao nekoga ko je čitav život na KiM. Zato moraju da prođu procedure kao ostali punoletni stranci koji dolaze iz bilo koje druge zemlje, napominje.
Rapajić ističe i ljude koji su poreklom iz centralne Srbije, ali su brakom vezani za Kosovo i tamo žive sa porodicom i decom koja su, napominje, vrlo često registrovana u kosovskom sistemu. I pored toga ti ljudi često ne mogu da dobiju kosovske papire, napominje.
„To su ljudi koji su u braku već 15–20 godina ovde, ali i oni se tretiraju kao stranci i traži se pet godina kontinuiranog boravka, nekoliko privremenih dozvola. Ako zakasnite jedan dan, ili ne stignete taj dan da odete do Prištine, gde se sve to završava, onda vam se sve poništava i sve krećete ispočetka. A veoma često posle dve–tri godine se ispostavi da vam fali jedan papir i onda proces počinje iznova“, ukazuje.
Zakon o strancima kao dodatan problem
Sagovornik Insajdera napominje da je nekoliko puta i međunarodna zajednica insistirala da se ovaj problem reši, te da je Kosovo navodno pokušalo da nađe rešenje dajući određene olakšice, ali one u praksi, ukazuje Rapajić, nisu uspele.
Sada na sve to dolazi Zakon o strancima, čija puna primena je od strane zvanične Prištine najavljena od 15. marta.
Rapajić navodi da će preko sigurno hiljadu, možda i nekoliko hiljada ljudi koji, iako neki od njih ceo život žive na Kosovu, od 15. marta postati stranci – isto kao da dolaze iz Bangladeša.
Ovaj zakon problem pravi i onima koji žive na relaciji centralna Srbija–Kosovo, ukazuje. Ta kategorija je veoma često, posebno u poslednjih nekoliko godina kada su se mnogi preselili u centralnu Srbiju zbog političke situacije, pojašnjava Rapajić.
Pojašnjava da ti građani sada imaju srpska dokumenta sa promenjenim prebivalištem na centralnu Srbiju.
„I sada oni, kada ulaze na KiM, tretiraju se kao stranci. Po ovom zakonu, da bi boravili duže od tri dana, moraju da prijave gde će da budu, koji je razlog njihovog dolaska i, na primer, ako će da ostanu zbog posla duže vreme – mesec, dva, tri – oni moraju
da donesu ugovore i da navedu u kojoj instituciji rade“, pojašnjava.
Rapajić ukazuje da ti ljudi najviše rade u institucijama Republike Srbije na KiM, poput zdravstva i obrazovanja, te da zato Kosovo neće prihvatiti njihov ugovor o radu u institucijama.
„I onda dolazimo u situaciju da zbog neprijavljivanja ili zbog nevalidnog prijavljivanja policija može da ih uhvati, da ih deportuje u Srbiju i da im zabrani ulazak na dve godine“, kaže on.
Gde je tu briselski dijalog?
S obzirom da ovo ne bi bio prvi put da Priština povlači jednostrane poteze, postavlja se pitanje da li su ovi egzistencijalni problemi Srba Kosovaca bili deo briselskog dijaloga.
Rapajić odgovara da jesu – napominjući da su pri početku briselskog procesa se mnogi Srbi, usled nedostatka informacija, pribojavali da uzmu kosovske papire iz straha da li će posle moći da dobijaju dokumenta Srbije.
Kasnijih godina su takođe postojale određene olakšice, ali su one, kaže Rapajić, prestale sa dolaskom vlade koju vodi Pokret Samoopredeljenje Aljbina Kurtija.
„Sve je to bilo pre ove trenutne Vlade Samoopredeljenja. Od dolaska na vlast Vlade Samoopredeljenja ne postoje nikakve olakšice niti neke prečice, baš naprotiv, stvari su se samo još više zakomplikovale“, kaže on.
„Albancima olakšice – Srbima problemi“
Programski direktor ACDC-a ukazuje i na potpuno drugačije postupanje Prištine u slučaju albanske zajednice. U dogovoru sa Albanijom, kaže Rapajić, Priština kosovskim Albancima daje olakšice – kako bi bili vezani za matičnu Albaniju – poput toga da između Kosova i Albanije nema graničnog prelaza.
Rapajić pojašnjava da Samoopredeljenje nastoji da srpskoj zajednici zakomplikuje sve veze sa matičnom Srbijom.
„Briselski sporazum je napravljen kao sporazum koji je trebao da olakša kretanje ljudi, roba i usluga. Ova Vlada Aljbina Kurtija i Samoopredeljenja, od svog dolaska na vlast, gleda da oteža protok ljudi, roba i usluga sa Srbijom. Radi jedan totalno suprotan proces i mislim da je sprovođenje ovog zakona jedan diskriminatorni proces koji je napravljen tako da samo zakomplikuje život srpskoj zajednici na Kosovu“, kaže.
„Nakon 15. marta odseliće se značajan broj Srba“
Upitan kako će sve to rezultovati na srpsku zajednicu, pogotovo nakon 15. marta, Rapajić odgovara da će, ako budu sprovedeni planirani zakoni, jedan značajan broj Srba odluči da se odseli.
„Život će im se zakomplikovati. Znate, Srbi na Kosovu žive na Kosovu ne iz nekog ubeđenog mišljenja da mi ovde imamo ogromne plate i ne znam kakav divan život. Naprotiv, mi ovde imamo mnogo lošiji život nego što je u Srbiji. I veoma je lako da neko kaže – samo ću da pređem 150–200 kilometara severno i živeću normalno“, navodi.
Tagovi:
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.