„Српско војничко гробље у Алжиру” – документарна фотографска прича
ANTIC.org-SNN
„Српско војничко гробље у Алжиру” – документарна фотографска прича
Александра Куртеш
4–5 minutes
Култура сећања негује се на различите начине у жељи да се од заборава сачувају вредности наших предака, који су били храбри, пожртвовани и у најтежим временима пуни вере и љубави према отаџбини, огњишту, породици... Документарна изложба фотографија „Српско војничко гробље у Алжиру” чији је аутор Марко Јелић, потврђује на јединствен начин како се чува успомена на оне који су дали свој живот за слободу домовине и будућих генерација.
На територији општине Дели Ибрахим, на узвишици изнад града Алжира, фотографским записима овековечено је ово спомен-место, где почивају земни остаци наших војника. Изложба има путујући карактер и служи као историјска лекција са жељом да допре до што већег броја људи, па тако тренутно гостује у Палати тврђаве Голубачки град у Голупцу и може се погледати до среде, 30.априла.
Поставку су приредили Друштво пријатеља Алжира са председником Марком Јелићем и Јавно предузеће ,,Голубачки град – тврђава” чија је директорка проф. др Искра Максимовић, поздравила бројне званице. О изложбеној грађи посетиоцима је у вођењу кроз поставку говорио аутор Марко Јелић.
Изложбу је свечано отворио амбасадор Народне Демократске Републике Алжир, Његова Екселенција господин Фатах Махраз. Ова изложба фотографија, докумената и другог материјала, према речима амбасадора Махраза, има циљ, да пре свега, ода почаст српским војницима који су погинули за слободу своје отаџбине Србије и чија тела почивају на тлу Алжира.
– Изложба је осмишљена да пренесе сећање на историјски догађај који је заједнички за наша два народа, а то је херојска прича о 324 српска војника сахрањена у мојој земљи. Неопходно је нагласити и огромне заслуге и одлучујући допринос сниматеља и фотографа Стевана Лабудовића (28. децембар 1926, Беране − 25. новембар 2017, Београд). Он је био велики пријатељ Алжира, познат по дубокој привржености праведним стварима, посебно алжирском народу, имао је одлучујућу улогу да се српско војничко гробље у Дели Ибрахиму, до тада мало познато у Србији, изнесе на видело и дода на списак комеморативних места на којима су посмртни остаци српских јунака који су дали животе за ослобођење своје отаџбине – рекао је амбасадор Фатах Махраз.
Српско војничко гробље у Алжиру, симбол је херојства и страдања српског народа, који су од црногорских врлети и албанске голготе, преко Вида и Крфа, опоравак пронашли на северу Африке.
–Данас, наше гробље чува и о њему се одговорно стара Алжирац Софијан, а сваки обилазак овог гробља изазива и дивљење и тугу. Задовољство ми је што је ова ексклузивна поставка изложена у јединственом амбијенту Палате тврђаве Голубачки град – навео је Марко Јелић. Он је подсетио да Алжир и Србија негују пријатељске односе дуже од шест деценија.
– Алжир је највећа држава Африке, арапског света, и један од најзначајнијих спољно-политичких и трговинских партнера Србије у Африци. У заједничком наслеђу, посебно место има српско гробље ратника из Првог светског рата у граду Алжиру, на коме је сахрањено 324 српских ратника, који су животе положили за слободу свих народа. Богатство сведочанства о војном меморијалу, Српском војничком гробљу у општини Дели Ибрахим у Алжиру, документација и фотографије, међу којима и неколико изузетно ретких приказа српских ратника са локалним становништвом и Српске православне цркве у граду Алжиру, списак сахрањених, те извештаји војних свештеника из архиве Српске православне цркве, приказано је на 40 паноа – истакао је аутор поставке Марко Јелић.
Нашој јавности није довољно познато да се у пријатељском Алжиру, налази Српско војничко гробље. Подсећамо, наши војници, током Великог рата, ради наставка лечења, транспортовани су у савезничке војне болнице размештене на северу Африке. Они које је болест покосила сахрањени су у кругу војне болнице „Лазарет”. Српско војничко гробље формирано је у периоду од 1916. до 1919. године. Првобитно је било смештено двадесетак километара источно од града Алжира, а 1982. године премештено је на место на коме се и данас налази и о коме сведочи ова изузетна изложба Марка Јелића.