International Policy Digest: Зашто се Монтенегро бори против Српске православне цркве?
ANTIC.org-SNN
International Policy Digest: Зашто се Монтенегро бори против Српске православне цркве?
Изгледа да није успио и није очекивао овако масовне протесте
ИН4С
5-6 minutes
Мило Ђукановић
Уочи глобалног избијања корона вируса и избјегличке кризе између Турске и Грчке, одвија се још једна драма у дворишту ЕУ, пише International Policy Digest.
Од почетка године, десетине хиљада Црногораца окупљају се широм малене јадранске земље како би протестовали против новог „закона о вјери“ који је 29. децембра потписао дугогодишњи владар државе Мило Ђукановић.
Масовни протести – који су се у прошлости једва виђали – потресли су све главне градове Црне Горе, укључујући главни град Подгорицу, заједно са Баром, Будвом, Никшићем, Цетињем и многим другима, а неколико пута су постали жестоки због полицијских сузавца.
International Policy Digest
International Policy Digest, наводи да нови контроверзни закон о религији даје власт Влади над имовином коју вјерске организације у земљи користе најмање један вијек и, посебно, преузима контролу над стотинама имања које користи Српска православна црква. Више од 70% Црногораца изјашњава се православним, а преко двије трећине да припада Српској православној цркве.
Па, који би могли бити Ђукановићеви мотиви да се очигледно супротстави преко половини становништва у земљи, пита International Policy Digest.
Одговор постаје јаснији ако погледате његов профил.
Он је лидер који је најдуже служио у Европи, на власти дуже од Владимира Путина у Русији, Александра Лукашенка у Бјелорусији и Реџепа Ердогана у Турској.
Успио је да остане на власти тако дуго да стално „измишља“ себе и мијења се са временом. Деведесетих година био је штићеник лидера Југославије Слободана Милошевића. Почетком 2000-их водио је процес одвајања Црне Горе од Србије, а након стицања независности Црне Горе 2006. године, држава је постала блиски савезник Русије и добила је милијарде долара руских инвестиција као и милионе руских туриста који су допринијели више од половине прихода државног буџета.
Али односи са Русијом су се охладили када се Подгорица придружила западним санкцијама против Москве 2014. године, а затим придружила НАТО-у 2017. Сада се њен вођа покушава представити као прозападни демократа који води земљу ка чланству у ЕУ.
Ђукановић је наводно користио различита средства да остане на власти. Те тактике покрећу спектар навода о преварама бирача, уцјенама, демобилисању потенцијалних опозиционих гласача, пријетњи полицијским насиљем и, како се тврди, потпуном куповином гласова. Барем три пута уочи избора било је такозваних „напада на државу“ или „покушаја пуча“, које је, како неки тврде, Ђукановић инсценирао да задржи власт.
Такође се каже да је италијанска јединица за борбу против мафије умијешала вођу у наводни прстен за шверц цигарета са доказима који су предочени на судовима у Италији и Швајцарској, укључујући транскрипте из прислушкиваних разговора. Ђукановић није оптужен.
Ђукановић је, мора се нагласити, оштро одбацио сваку оптужбу.
Упркос томе, напади на независне медије и критички гласови постали су уобичајени у земљи. 2004. године убијен је уредник опозиционог листа Дан. У августу 2013. године, истражни новинар Туфик Софтић био је мета бомбашког напада. У децембру 2013. експлозивна направа активирана је испред канцеларија Вијести, независног дневног листа у Подгорици. У мају 2018. године Оливера Лакић, новинарка која извјештава о корупцији, пуцана је испред свог стана у Подгорици.
Поново, Ђукановић негира да је учинио било шта погрешно, али, према Извештају Глобалне иницијативе, црногорске луке Бар, Будва и Котор последњих година постају средиште трговине кокаином из Латинске Америке у Европу са крвавом трговином између црногорских банди за шверц дроге преко границе земље према европским престоницама.
Овај лист наводи да је јасно да ће Ђукановић ако изгуби моћ морати да се суочи са правдом у Црној Гори и шире – „и учиниће све да то избјегне“. Он сигурно не жели да доживи судбину бившег лидера сусједне Хрватске Ива Санадера, који је због корупције осуђен на шест година затвора.
Једина институција у Црној Гори која је у стању да представља озбиљну пријетњу његовој владавини је вјероватно Српска православна црква. Истраживања јавног мњења показују СПЦ у Црној Гори ужива много више повјерења него предсједник државе, влада, парламент или правосуђе.
Сматра се да је Ђукановићев план био да црквену имовину без економске вриједности преда неканонској организацији која је под његовом контролом и политички ослаби Српску православну цркву у Црној Гори. Изгледа да није успио и није очекивао овако масовне протесте.
Историја, фото: Фејсбук
Један критичар је рекао, „Сада ће прибећи очајничким мјерама за задржавање на власти. То ће заузврат изазвати све веће конфронтације у Црној Гори. „
Извор: International Policy Digest