Пипер: Политика Владана Ђокића је просветни и образовни злочин
Miroslav Antic
Пипер: Политика Владана Ђокића је просветни и образовни злочин
Док са ректорске позиције отворено показује политичке амбиције пуцајући на највише државне функције, резултат управљања ректора Владана Ђокића јасно је видљив на „семафору“. Анализирајући овај учинак, Урош Пипер изнео је конкретне цифре:
„Број дипломираних студента у прошлој години у Србији је пао са 30.388 на 18.894, значи 12.000 мањи. Али да видимо каква је ситуација у региону. У Хрватској је пред две године дипломирало 31.580 студента, прошле године 31.237. Значи то је пад од 0,5 одсто. Говорећи у процентима, у Србији је то пад од скоро 40 одсто. Толико је мање дипломираних студента“, каже.
Али, треба погледати статистику и у осталим земљама региона.
Udarne vesti
„У БиХ је пред прошле године дипломирало 8.850 студента. Прошле године тај број је био 8.727. Скоро па исти број. У Црној Гори са 3.081 број је пао на 2.241. Вероватно је то један део блокадера који долази у Србију“, наводи Пипер.
Ко је одговоран? На ово питање Пипер даје јасан одговор:
„Ово што смо ми доживели од стране ректора Ђокића и многих других који ће бити на тој блокадерској листи би могло да се назове мирнодпским, просветним, образовним, злочином. У буквалном смислу те речи. Значи, да 12.000 студента њихових породица буде унесрећено у прошлој години, тиме што нису дипломирали. То је 12.000 мање људи, због блокада које смо имали скоро пуних 7-8 месеци. Питање је како се та наставе после тога одвијала. И они и даље имају образа, морала, части да нешто говоре“, каже.
Ректору-политичару Пипер замера и то што наступа са неке моралне висине. Да имају части, ректор Ђокић би, каже, још јуче поднео оставку.
„Исто као и декан Синани са Филозофског факултета, где је студенткиња Милица Живковић настрадала. Они то нису урадили. Они ће се кандидовати, или барем један од њих двојице, ректор Ђокић, на следећим изворима и глумиће неку моралну величину поново. Надам се, врло брзо, да ће их народ послати на сметлиште историје. Моралне историје и политичке историје“, закључује.