Енглески затвор гори од тамнице Римског царства: Радован Караџић трпи тортуру какве нема нигде
ANTIC.org-SNN
Енглески затвор гори од тамнице Римског царства: Радован Караџић трпи тортуру какве нема нигде
ИН4С
4–5 minutes
Чак су и у Римском царству постојали примери мученика, епископа или свештеника, којима је био дозвољен контакт са својим колегама, упркос томе што су били затворени. То само говори у прилог чињеници да је третман који Радован Караџић подноси у енглеском затвору гори од онога који је владао у римским тамницама, каже за Спутњик отац Дарко Р. Ђого.
Званичном капелану Српске православне цркве Радмилу Стокићу није дозвољена посета првом председнику Републике Српске Радовану Караџићу у британском затвору Албани на острву Вајт, иако је био пријављен на листи посетилаца.
Свештеник Стокић рекао је да је ово један у низу примера психичке тортуре која се спроводи над Караџићем. Он већ двадесет година служи као капелан СПЦ, посећивао је затворенике од Скандинавије, преко Естоније и других земља у чијим затворима се налазе српски заточеници и каже да нигде није доживео да му се забрани улазак у затворску капелу.
о. Дарко Р. Ђого
Протојереј СПЦ проф. др Дарко Ђого прича за Спутњик да је и он имао прилику да у два наврата буде затворски капелан, односно свештеник који посећује затворенике и наглашава да религијска служба међу заточеницима има изузетан значај. Сваком човеку се, каже он, мора омогућити задржавање достојанства људског бића и омогући практиковање вере – једног од најелементарнијих људских права. Из тог разлога, каже он, ниједној нормалној, иоле пристојној држави, не би на памет пало да ограничи приступ свештеника затвореницима.
Ем Србин, ем православац
По мишљењу оца Ђога, први и основни разлог због којег судски и затворски систем у Енглеској малтретира Радована Караџића је сама Караџићева личност. У питању је први председник Републике Српске, као и главнокомандујући њене војске.
Из перспективе колективног Запада, Срби су увек имали посебан третман, и то негативан. На њих се нису примењивале правне процедуре нити политички договори. Ово што гледамо је наставак покушаја да се они сломе, да им се и оно мало што је остало у животу загорча и да пролазе кроз што теже околности, рекао је Ђого за Спутњик.
Свештеник Стокић којем је ускраћен одлазак код Караџића претпоставља да су проблеми настали након његовог разговора са главним затворским капеланом, имамом Алијем. Разговор је, каже, протекао уз тензије и он верује да је забрана уз скидање са листе за посету дошла као последица тога. Стокић је након тога затражио разговор са гувернером затвора, али му ни то није било омогућено.
Тренутно је у повоју једна врста друштвеног превирања у Великој Британији. Ту се води културни рат између имигрантског ислама и постхришћанске Британије. Заиста је тачно, нажалост, да у земљи која се дичи хришћанским коренима и која је парламентарна монархија са хришћанском симболиком, хришћанско наслеђе и становништво све више падају у подређен положај. Зато не бих искључио ни фактор о којем је Стокић говорио, да је и улога затворског имама део овог случаја, рекао је Ђого.
Империја је пропала, али зло је опстало
Сви досадашњи покушаји, апели, молбе и захтеви да се услови Радована Караџића поправе бар толико да задовољавају основне људске потребе – одбијани су. У једном наврату Караџићу нису омогућили читавих 17 дана да прими потребну медицинску терапију, а 10 дана је провео у самици. То су само неки од примера безразложног и бруталног третмана којем га излажу у затвору на енглеском острву Вајт.
Углавном је немогуће натерати Британију на било шта. Ми увек имамо илузију да ће нека молба или притисак који произведемо нешто променити. Нисам баш оптимистичан, јер они то суштински раде намерно. Треба, наравно, покушати све што је правно могуће, али Британија, колико год се распадала изнутра, и даље баштини самодовољно наслеђе империје која никога ништа не пита и ни на шта се не обазире.
Отац Ђого наглашава да му нису познати примери оваквог злостављања, односно ускраћивања религијске службе људима. Он претпоставља да у Исламској држави или другим тоталитарним режимима долази до оваквих бруталности, али у земљи која наводно баштини наслеђе демократије и људских права, никако.