Курти застрашује Србе у страху од Српске листе
ANTIC.org-SNN
Курти застрашује Србе у страху од Српске листе
Биљана Радомировић
8–10 minutes
Косовска Митровица – Нешто мање од два и по месеца остало је до 12. октобра, за када су заказани редовни локални избори у 38 општина на Косову и Метохији, када ће се бирати градоначелници и одборници. Ови избори су одлучујући за Србе на Космету. Посебно за Србе који живе у четири општине на северу – Косовској Митровици, Звечану, Лепосавићу и Зубином Потоку – који су под „окупацијом” Приштине од априла 2023, односно од изласка Срба са севера из свих косовских институција у новембру 2022. године.
Судећи по показатељима с последњих приштинских избора, који су одржани у фебруару ове године, Срби ће своје поверење дати Српској листи, највећој и најзначајнијој српској политичкој групацији у јужној покрајини која има подршку званичног Београда. Срби су овој партији убедљиво највеће поверење дали на фебруарским парламентарним изборима, где је учествовало укупно девет политичких субјеката, који су претендовали на српске гласове. Од десет мандата намењених Србима, у приштинском парламенту, који броји 120 посланика, Српској листи је припало девет посланичких места.
И званични Београд, и представници Српске листе, истицали су тада да је Приштина закинула српски народ за један мандат, који је „поклонила” Ненаду Рашићу, наклоњеном Албину Куртију, шефу привремене косовске владе у техничком мандату. На њихову жалост, чак ни ова више него очекивана „изборна гимнастика” није могла да оповргне чињеницу да су Срби окренути политици коју води званични Београд, на челу с Александром Вучићем, председником Србије.
До половине августа је рок кад политичке партије треба да предају листе кандидата, а остаје отворено колико ће српских политичких субјеката да се пријави за изборе у октобру. Хоће ли да се збију у једну колону или разједињени, као што је било у фебруару, знаће се наредног месеца, али оно што је познато јесте да су многи „политичари” после фебруара нестали с политичке сцене, а њихов тадашњи политички ангажман је потпуно заборављен. Видећемо да ли ће се поново активирати.
Чини се да су ових дана потпуно „затајили” и неки од Срба на функцијама у локалним самоуправама на северу Космета, иначе блиских политици Албина Куртија, који ни у 54. покушају није успео да оформи привремену косовску владу, односно блиских политици коју воде албански „градоначелници”, а чији је утицај посебно био изражен у општинама Лепосавић и Косовска Митровица. Водили су политику која је све време ишла науштрб Срба. Ћутали су и ћуте на свакодневна хапшења, на „депортацију” радника МУП-а и Војске Србије. Нису се оглашавали ни на узурпацију српске имовине, на исељавање Срба из станова које су откупили, а које су породично морали да напусте уз асистенцију полиције. Као ни на пресуде против Срба, попут недавних пресуда тројици Срба из Косовске Митровице који су осуђени на затворске казне у трајању од пет, односно две године.
Посебно ће остати упамћено да су управо они спроводили одлуке уместо албанских „градоначелника”, односно уместо Куртија, с обзиром на то да су градоначелници из ове две општине делегирани из Куртијевог ултрадесничарског „Самоопредељења”. После ванредних локалних избора у четири општине на северу Космета 2023. године, које су Срби у потпуности бојкотовали, десна рука албанских „градоначелника” били су управо Срби за које до тада нико није чуо. По формирању нелегитимне локалне власти, они су се напрасно осилили и радили све како би загорчали иначе тежак живот Срба у овим општинама, које су од априла, односно маја пре две године под чизмом Приштине, односно под полицијским протекторатом и „окупацијом”.
Након што су Срби са севера 5. новембра 2022. напустили све институције у косовском систему, укључујући оне на локалном и централном нивоу – од места министара у привременој косовској влади, до градоначелника, одборника, полиције, правосуђа, царине – на северу креће самовлашће Приштине које је кулминирало након ванредних локалних избора. На места „градоначелника” долазе Албанци, са освојених тек сто гласова, колико је добио „градоначелник” Лепосавића Љуљзим Хетеми, или тек нешто више од 500, колико је добио Ерден Атић, у Косовској Митровици, где је гласачко тело бројало око 20.000 пунолетних грађана. Забележено је да је на ове лажне изборе изашло само 13 Срба, сви остали гласови били су албанских гласача.
Осим Атића, који је у општинску зграду ушао без полицијске подршке, у општинама Лепосавић, Зубин Поток и Звечан албански „градоначелници” су заузели своје позиције из помоћ специјалаца Росу, припадника Кфора, али и Еулекса, који су „крвави” поход, посебно на општину Звечан, мирно посматрали. Иако су од 2013. године, кад су први пут Срби на северу ушли у институције Косова, а Срби с југа били приморани да раније прихвате све „одлуке” приштинског система, у свакодневном животу били колико-толико независни од Приштине, после десет година настао је прави пакао за већински српски живаљ у Косовској Митровици, Звечану, Лепосавићу и Зубином Потоку.
Доласком нелегитимних „градоначелника” Приштина заузима све српске институције како на северу, тако и на југу, односно у преосталих шест српских општина јужно од Ибра. Још „остају само здравство и просвета, где се наоружани специјалци Приштине нису либили да упадају под изговором да „траже оружје”. Све време крше Бриселски споразум, а питање Заједнице српских општина (ЗСО) за Приштину није више на њиховој „мапи”.
Срби и неалбанци истерују се с посла, упада се у институције које су биле на услузи не само Србима, већ и Албанцима и осталим заједницама, узурпирају се српска имања и праве војно-полицијске базе. Србе хапсе, киднапују испред њихових кућа, испред радних места, на магистралним путевима. Цео север Космета је под тоталном окупацијом Куртијевих полицијских снага, а виђени су и припадници Косовских безбедносних снага (КБС), који без дозволе Кфора не би смели да улазе у општине на северу, где је у појединим срединама, као у Лепосавићу и Зубином Потоку, чак 99 одсто српског живља.
„Окупацијом” севера креће замајац Куртија, који хапси и Србе јужно од Ибра, а посебно је симптоматично што је кренуо с хапшењем повратника у општини Исток, где се од 1999. до данас вратило највише Срба. Застрашивање Приштине наставило се хапшењем угледних српских домаћина и спортских радника, а све у циљу да заплаше Србе, који су од 2023. кренули с исељавањем у страху од неоснованих хапшења и оптужби за најтежа кривична дела. За појединцима су кренуле и целе породице, што је довело до тога да се више хиљада Срба исели са целе територије Косова и Метохије, а највише са севера.
Чак 12 Срба је „депортовао” јер „нису пријавили да раде у српским безбедносним службама” иако су рођени и живе на Косову и Метохији, а последњи пример притиска на Србе јесте одређивање једномесечног притвора државном функционеру Игору Поповићу, помоћнику директора Канцеларије за КиМ – због изјава о „ОВК” које је дао на помену српским жртвама, жетеоцима страдалим у Ораховцу.
Очигледно је да се Курти боји Српске листе, а иако у техничком мандату, и зато на све начине покушава да заплаши Србе, посебно у општинама на северу, уз оправдан страх да ће Српска листа поново освојити „власт”. До октобра је остало још мало времена, али довољно за Куртија да наочиглед међународне заједнице, која све време ћути на његове „активности”, учини много шта како би онеспокојио и заплашио српски народ, али и како би осмислио неку нову цаку уперену против Српске листе.
Позиви представницима СЛ на информативни разговор
Питање је шта ће Курти да смисли до октобра, као што је и месецима пре покушавао да онемогући учешће Српске листе на фебруарском парламентарним изборима. До сада је успео да за „учешће на барикадама” 2022. године упути позиве на „информативни разговор” представницима, али и бројним члановима и симпатизерима Српске листе, а на овим „разговорима” већ је било више од 40 Срба, од којих је најмање 20 из Лепосавића.