Владимир Вулетић: Студентска бајка
ANTIC.org-SNN
Студентска бајка
Владимир Вулетић
8–10 minutes
Замишљам дан у којем се дуж садашње Улице краља Милана мењају уличне табле на којима ће писати Улица ректора Ђокића. Тог истог дана уместо Његоша на платоу испред Филозофског факултета освануће споменик још живом и живахном Даниелу Синанију. Он на чоперу с уздигнута три прста. Трг Николе Пашића биће преименован у Трг проширеног ректорског колегијума, а на централном градском тргу, уместо Кнеза Михаила и припадајућег му коња, уздизаће се статуа незнаног пленумаша који јаше знаног Вучићевића. На платоу испред некадашње железничке станице не би више било споменика Стефану Немањи. Он ће бити премештен у Маринкову бару, а на његовом месту стајаће пумпа виша и монументалнија од куле „Београд”. Тако би, попут значајних светских метропола које имају Ајфелов торањ, Биг Бен, Статуу слободе, Колосеум, и Београд најзад добио препознатљиво обележје – пумпу.
Те козметичке промене пратиће и оне које ће се увести ради предострожности да се не повампири стари режим. Из тог разлога демонтираће се све надстрешнице како неком ћацију не би пало на памет да их уз помоћ освојене соничне технологије сруши на главу новом режиму. Ауто-путеви ће бити преорани како би се потиснуло свако сећање на непоменика. А на траси железничких пруга и станица биће изграђене бициклистичке стазе и одморишта за бицикле и бициклисте.
Стари савски мост биће враћен на историјски утемељено место, а његове реплике постављаће се уздуж и попреко река, већ према одлуци пленума.
На изненађење и гнушање кругодвојкаша, Београд на води неће бити потопљен ни срушен багером. Уместо тога, прошириће се и на другу обалу реке и постаће студентски град. Како би се изашло у сусрет све већој потреби за студентским домовима, изградиће се и Нови Београд на води на потезу од Луке Београд до Аде Хује. Заправо, тако ће бити само у прелазном периоду. У перспективи, цео Београд ће постати један велики универзитетски центар и први прави потпуно студентски град. Факултети ће ницати на све стране, а око њих многобројни студентски домови.
Разлог је једноставан, сви ће желети да буду студенти. Положаји ће се делити у складу с годинама студија. Што си дуже студент веће су шансе да ћеш постати министар или директор јавног предузећа. Студенти ће држати наставу на факултетима јер ће професори желети да уче од њих, а они промоћурнији поново ће уписати факултете како би једног дана, кад стекну завидан студентски стаж, могли поново да предају. Студије ће се, наравно, одвијати на даљину. Блокаде факултета биће организоване само званично, и то једном годишње поводом сећања на блокадерску револуцију.
Култура ће бити најважнија делатност. Вечити студенти књижевности такмичиће се у писању ода пленумима на основу којих ће студенти музичке академије компоновати химне и маршеве, док ће студенти ликовне академије стицати углед у зависности од реалистичности приказа студентских блокада и похода. Већ замишљам како у излозима свих књижара стоје томови трилогије „Време пленума”, и како се у синеплексима смењују филмови „Студентски марш”, „Битка за Ћациленд”, „Факултет не сме пасти”, „Ректор и ја”, „Ћаци трче почасни круг”, и томе слични.
Значајне промене захватиће и телевизију. Бујошевић ће уписати мастер студије, што ће му омогућити и пети мандат на челу јавног сервиса, који ће на изричит захтев РЕМ-а даноноћно емитовати одлуке пленума, а Жекс ће објавити да су му остала још два-три испита, па ће и он остати на челу своје нове телевизије Ружичасти Пленум док их никада не положи.
Привредне активности биће препуштене мигрантима и ћацима. Њима ће бити забрањен улаз на факултете, а за ове друге на месту националних стадиона биће организовани концентрациони кампови за одвикавање од учења. Ћаци ће се током дана бавити физичким пословима погодним за одвикавање од учења, а ноћу ће бити затварани у поменуте кампове без струје, свећа и месечине како никоме не би пало на памет да тада учи.
Високоумне делатности и цењене професије биће резервисане за студенте који не желе да уче јер су они по природи паметни. Али неће сваки паметан студент моћи да постане, на пример, судија. Само они који студирају дуже од двадесет година моћи ће да се кандидују за ту функцију. За судију Уставног суда уз тај услов биће потребно још десет година последипломских студија. Лекари неће бити потребни као што је данас случај, јер је познато да је студентска популација у просеку знатно здравија, а студенти који желе да уче треба да науче и како сами да се лече.
Студенти који ипак одлуче да заврше студије одмах по стицању дипломе одлазиће у пензију. Пензије ће бити ниже него студентске стипендије, али ће ипак бити довољне за пристојан студентски живот. Највише ће бити такозване првостудентске пензије, које ће зависити од година студирања, односно дана прикључења блокади, а на њих ће се заслужнима урачунавати и пленумашки додатак и блокадни бонус.
Висок стандард живота, на којем би позавидели и грађани Бурундија, биће омогућен захваљујући многобројним донацијама, како из земље, тако и из иностранства. За њихово прикупљање биће ангажовани специјални тимови едуковани на радионицама за прикупљање добротворних прилога развијених при факултетима током борбе за очување блокада.
Кад умру, заслужни студенти биће сахрањивани у Алеји пленумаша, а за оне бесмртне биће постављани споменици по парковима (осим у Пионирском парку).
Власт ће бити организована по принципу пленума, а на врху пирамиде налазиће се Врховни совјет пленума (ВСП). Устав и закони ће постојати, али ће све одлуке доносити декретима и директивама ВСП. Састав ВСП остаће енигма попут оне о светом гралу, а таква ће му бити и моћ. Ко види лице члана ВСП и прича о томе умреће у најстрашнијим мукама. Политичке странке биће укинуте, а у њиховим просторијама биће одржавани перманентни зборови грађана који ће се међусобно надметати у броју донетих одлука. Просечан збор доносиће двадесет одлука дневно, а они који не испуне задату квоту биће укинути одлуком ВСП.
Мењаће се и химна. Текст и складба нове химне биће поверени Северини и одржаваће дух заставе на којој ће на белој позадини доминирати крвава рука. Границе државе више неће бити важне јер ће се, уместо националне, афирмисати студентска солидарност, како би се студенти свих земаља већ у другој петолетки ујединили у екуменски пленум. У том циљу укинуће се и постојеће религије и практиковаће се само култ пленума и светих декана. Црквени храмови биће претворени у пленумословске факултете или у пабове како би грађани у њима могли у опуштеној атмосфери да смишљају предлоге одлука које ће усвајати на зборовима.
С нестрпљењем чекам да сване тај дан јер више неће бити корупције ни криминала, пошто и неће бити ничега да се украде. Неће бити ни кршења закона јер ће закони бити небитни с обзиром на то да ће се владати декретима и директивама вољених и непогрешивих пленума.
Замишљам тај дан и не могу да се не радујем јер, што рече песникиња, срећа је лепа само док се чека, док од себе само наговештај да.
*Професор Филозофског факултета у Београду