:
~4 minutes
недеља, 12. новембар 2023.
Ниједна државља се није придружила Европској унији од уласка Хрватске 2013. године. Ако је судити по препорукама које је прошле среде издала Европска комисија, поново постоји замах у некада заустављеном пројекту проширења ЕУ, објавио је Фајненшел тајмс (ФТ) и пита куда води политика у Србији.
Брисел је предложио да се отворе приступни преговори с Украјином, Молдавијом и Босном и Херцеговином, а да Грузија добије статус кандидата – што је степеница ниже на путу ка чланству.

Све потенцијалне чланице, укључујући и шест држава на Балкану, али највероватније не и Турску, добиле су подсећање да морају да примене политичке, економске и административне реформе како би биле спремне за пријем.
„Али општа порука је јасна – проширење ЕУ је пожељно, чак и неопходно, због опасности насталих после инвазије Русије на Украјину у фебруару 2022. године“, наводи ФТ.
Међутим, лист додаје да када се погледа у извештаје Европске комисије за сваку државу појединачно – слика постаје двосмислена.
Ниједна држава кандидат не испуњава све услове за чланство у погледу демократије, владавине права и економских стандарда.
„Еклатантан пример је Србија, највећа држава кандидат на Блакану када су у питању популација и територија. Србија, како нам је речено, чини премало да измири своје односе с Косовом. Њена спољна политика је недовољно усклађена са ЕУ, посебно због блискости с Русијом. Србија је постигла ограничени напредак у борби против корупције и организованог криминала. Независност медија је слаба. Уистину, Комисија би имала право и да употреби још оштији језик“, пише ФТ.
Додаје да је спор око Косова велика препрека уласку Србије у ЕУ, али да ништа мање озбиљно није ни питање да ли су председник Александар Вучић и владајућа Српска напредна странка искрени када кажу да желе да уђу у блок.
„Реалистичније читање српске политике наговештава да је главни циљ владајуће елите да остане на власти, ограничавајући опозицију и контролишући правосудни и безбедносни апарат, јавни сектор и медије на начин који пркоси европским вредностима“, истиче међународни лист из Велике Британије.
Пише и да је други циљ власти да се очуваја независнот Србије неговањем односа са Русијом и Кином.
„Куда води ова политика?“, пита ФТ и подсећа да су САД у јулу увеле санкције Александру Вулину, тадашњем шефу српске службе безбедности и Вучићевом савезнику.
Од Вулина је неодвојива и кованица „српски свет“, настала за време власти Вучића, а ФТ наглашава да она јако подсећа на „руски свет“ Владимира Путина.
„Москва и Београд се позивају на право и дужност да ‚заштите‘ етничке Русе и Србе који живе изван матичне државе. У Украјини ово служи као Путинов изговор за анексију територија које жели да припоји ‚руском свету‘. За Србију, то имплицира не само Косово, већ и Црну Гору и Републику Српску, који су део политичке сфере ‚Велике Србије‘“, пише ФТ.
Према оцени листа, ови циљеви су потпуно неспојиви с чланством у ЕУ, али се ту проблем не зауставља.
„Вучић је овог месеца распустио парламент и расписао ванредне изборе за децембар с циљем да продужи власт своје партије (…) Брисел заслужује признање за наставак планова о проширењу. Али у Србији је процес у застоју и губи кредибилитет — доводец́и у сумњу да ли ц́е ови планови решити проблем демократског назадовања и регионалне нестабилности на Балкану“, закључује Фјненшел тајмс.
(Н1-Фајненшел тајмс)