За­пад­ни би­зни­сме­ни ску­по пла­ћа­ју ег­зо­дус из Ру­си­је

[ANTIC.org-SNN]

politika.rs

За­пад­ни би­зни­сме­ни ску­по пла­ћа­ју ег­зо­дус из Ру­си­је

Тања Вујић

5–6 minutes

---

Од­луч­на да Ру­си­ји на све мо­гу­ће на­чи­не на­пла­ти рат у Укра­ји­ни, Европ­ска уни­ја са­да по­чи­ње да се су­о­ча­ва с це­ном ко­ју због то­га пла­ћа за­пад­ни би­знис. Кор­по­ра­тив­ни ег­зо­дус из Ру­си­је, од ин­ва­зи­је на Укра­ји­ну, ко­штао је стра­не ком­па­ни­је ви­ше од 107 ми­ли­јар­ди до­ла­ра, кроз от­пи­се и из­гу­бље­не при­хо­де. Од про­шлог ав­гу­ста обим тих гу­би­та­ка по­ве­ћан је за тре­ћи­ну. Исто­вре­ме­но, стра­не фир­ме ко­је још на­сто­је да иза­ђу из Ру­си­је су­о­ча­ва­ће се са све ве­ћим по­те­шко­ћа­ма. Мо­сква, на­и­ме, зах­те­ва да се стра­не ком­па­ни­је про­да­ју по нај­ма­ње 50 про­це­на­та ни­жој це­ни од уоби­ча­је­не и стал­но по­о­штра­ва зах­те­ве за из­ла­зак, че­сто при­хва­та­ју­ћи но­ми­нал­не на­кна­де од са­мо јед­не ру­бље, пре­нео је ју­че бри­сел­ски пор­тал „Еурак­тив”, по­зи­ва­ју­ћи се на ана­ли­зу бри­тан­ског Рој­тер­са.

У ме­ђу­вре­ме­ну, две го­ди­не од из­би­ја­ња су­ко­ба у Укра­ји­ни, Бри­сел и Мо­сква отво­ри­ли су ових да­на но­во по­гла­вље ме­ђу­соб­ног над­гор­ња­ва­ња, и то у ве­зи с ба­сно­слов­но вред­ном имо­ви­ном за­мр­зну­том на тлу ЕУ и Ру­си­је. По­тен­ци­јал­ни гу­бит­ни­ци овог пу­та су Цен­трал­на бан­ка Ру­си­је (ЦБР), али исто­вре­ме­но и за­пад­ни, као и ру­ски ин­ве­сти­то­ри са имет­ком на две су­прот­не стра­не „ли­ни­је за­мр­за­ва­ња”.

Европ­ска ко­ми­си­ја сто­ји иза пред­ло­га (ко­ји тре­ба да одо­бре вла­де др­жа­ва чла­ни­ца) да се Укра­ји­ни го­ди­шње тран­сфе­ри­ше од 2,5 до три ми­ли­јар­де евра од про­фи­та на тлу ЕУ (ма­хом у Бел­ги­ји) од за­мр­зну­тих 210 ми­ли­јар­ди евра сред­ста­ва ЦБР. Исто­вре­ме­но, ЕК за­го­ва­ра да се Укра­ји­ни убу­ду­ће го­ди­шње до­ста­вља и 25 од­сто по­ре­за ко­ји вла­да Бел­ги­је раз­ре­зу­је по осно­ву истих про­фи­та од нов­ца ЦБР, што би у овој го­ди­ни из­но­си­ло око 1,7 ми­ли­јар­ди евра. Све у све­му, у Укра­ји­ну би, по овом пла­ну ЕК, ове го­ди­не тре­ба­ло да при­стиг­не ви­ше од че­ти­ри ми­ли­јар­де евра (нај­ве­ћим де­лом усме­ре­них на на­бав­ку оруж­ја за по­тре­бе Ки­је­ва) и бу­де ис­пла­ће­но у две тран­ше, од ко­јих би пр­ва, ако се сло­же пре­сто­ни­це чла­ни­ца ЕУ, сти­гла већ у ју­лу.

У ме­ђу­вре­ме­ну, Кремљ је ви­ше пу­та упо­зо­рио да би би­ло ка­ква европ­ска упо­тре­ба нов­ца Цен­трал­не бан­ке Ру­си­је по­ло­же­ног у Бел­ги­ји и још по­не­где у ЕУ, би­ла рав­на „бан­ди­ти­зму”, с мо­гу­ћим „ка­та­стро­фал­ним по­сле­ди­ца­ма”. На шта је све тим по­во­дом спре­ман, оста­је да се ви­ди.

У ме­ђу­вре­ме­ну, Мо­сква је пр­ви пут иза­шла са сат­ни­цом и усло­ви­ма под ко­ји­ма би мо­гло да до­ђе до за­ме­не европ­ских хар­ти­ја од вред­но­сти ма­лих ру­ских ак­ци­о­на­ра за­мр­зну­тих у ЕУ, за па­ле­ту за­пад­не имо­ви­не за­мр­зну­те у Ру­си­ји. По ко­јој вред­но­сти, и уз ка­кве усло­ве над­ле­жних по­ли­тич­ко-фи­нан­сиј­ских ак­те­ра Укра­ји­не и још не­из­ве­сну са­гла­сност по­ли­тич­ко-фи­нан­сиј­ских ак­те­ра уни­је, тек ће се по­ка­за­ти. За са­да, три и по ми­ли­о­на ру­ских ма­лих ин­ве­сти­то­ра, ко­ји по­се­ду­ју око 16,5 ми­ли­јар­ди до­ла­ра имо­ви­не за­мр­зну­те у ЕУ, до­би­ли су од по­не­дељ­ка, 25. мар­та, при­ли­ку да под­не­су по­ну­де за за­ме­ну за за­пад­не ак­ци­је од вред­но­сти. Реч је о имо­ви­ни у об­ли­ку ак­ци­ја де­по­зит­них по­твр­да ко­је се др­же на ра­чу­ни­ма код ру­ских бро­кер­ских ку­ћа и за­мр­зну­те су санк­ци­ја­ма.

За­пад­ни ин­ве­сти­то­ри мо­гу да ли­ци­ти­ра­ју за њих по­чев од 3. ју­на, ко­ри­сте­ћи сред­ства са ра­чу­на ти­па „це”, ко­ја обич­но ни­су до­зво­ље­на за тран­сфе­ре ван Ру­си­је, при че­му ни­је уоп­ште из­ве­сно да ли ће за­пад­ни ре­гу­ла­то­ри до­зво­ли­ти њи­хо­во уче­шће у овој пред­ло­же­ној ше­ми. Ина­че, Ру­си­ја др­жи око 600 ми­ли­јар­ди ру­ба­ља за­мр­зну­те за­пад­не имо­ви­не (по­пут ру­ских др­жав­них об­ве­зни­ца, при­ват­них хар­ти­ја од вред­но­сти и про­фи­та ко­је су за­пад­не ком­па­ни­је оства­ри­ле у Ру­си­ји на­кон по­чет­ка ра­та у Укра­ји­ни).

Ру­ско Ми­ни­стар­ство фи­нан­си­ја озна­чи­ло је 1. сеп­тем­бар као рок за за­вр­ше­так ових оче­ки­ва­них „сво­по­ва”. За ове тран­сфе­ре над­ле­жна је ма­ло по­зна­та бро­кер­ска ку­ћа „Ин­ве­сти­ци­о­на па­ла­та” из Во­ро­ње­жа, ко­ја ис­ти­че да је имо­ви­на под ње­ним упра­вља­њем од 2022. по­ра­сла за чак 50 пу­та. Ру­ски бро­ке­ри су упра­во у Во­ро­ње­жу де­по­но­ва­ли за­пад­не хар­ти­је од вред­но­сти. Ка­кве ће ре­зул­та­те из­не­дри­ти ово на­сто­ја­ње Мо­скве да ру­ским и за­пад­ним ин­ве­сти­то­ри­ма по­ну­ди при­ли­ку за по­вра­ћај из­гу­бље­ног на­кон уво­ђе­ња санк­ци­ја, не­из­ве­сно је.

View article...

Enclosures:

160z120_Centralna-banka-Rusije.jpg (8 KB) https://www.politika.rs/thumbs/upload/Article/Image/2024_03//160z120_Centralna-banka-Rusije.jpg