Blagojević: Evropska nemoć u dijalogu Beograda i Prištine
ANTIC.org-SNN
Blagojević: Evropska nemoć u dijalogu Beograda i Prištine - Kosovo Online
5–6 minutes
Donedavni dopisnik agencije Beta iz Brisela Dragan Blagojević ocenio je da se učinak odlazeće evropske administracije po pitanju Zapadnog Balkana, ali i dijaloga Beograda i Prištine sveo na “priličnu nemoć” jer suštinski ništa nije urađeno, a da će buduće odluke, bez obzira na predstojeće izbore za Evropski parlament - najviše zavisiti od rezultata novembarskih izbora za predsednika SAD.
“Sve ono što je do sada radila evropska administracija, pre svega Evropska komisija, ali i vlade EU, kad je reč o Zapadnom Balkanu, na kraju se svelo na priličnu nemoć”, kazao je Blagojević za Kosovo onlajn.
On je rekao da je više argumenata za ovu tvrdnju, a kao prvi navodi obećanja evropskih zvaničnika o ogromnoj finansijskoj pomoći Zapadnom Balkanu.
“Miroslav Lajčak i Oliver Varhelji su govorili, pre sve komesar Varhelji, o nekih 30 milijardi pomoći. I tri godine govori o tome, a to je ostalo mrtvo slovo na papiru. Sad su se pojavila neka dodatna sredstva od šest milijardi, ali preduslov za to su da svaka zemlja mora ispuniti one osnovne uslove, a to je za zadovolji merila vladavine prava itd. Ali, to stoji već u ključim stavkama u kojima se pregovara o članstvu EU”, kaže Blagojević.
Dodaje da sličan rezime, da se suštinski ništa nije uradilo, može da se izvede i kada je reč o približavanja regiona EU, ali i po pitanju Kosova.
“Moje uverenje je da je tu u silno vreme potrošeno, a da nije ništa suštinski urađeno kad je Zapadni Balkan u pitanju. E sad, došlo je do rata u Ukrajini. Ta geopolitička komponenta ili razlozi ili viđenja, kako već ko gleda unutar Europske unije, prevagnuli su i sad se kaže da to mora hitno da se uradi. Kako? Ne može preko noći. Prvo, Ukrajina je zemlja u ratu. Ona je ta koja prva treba da uđe u Evropsku Uniju. Belgija, predsedavajući Evropske unije, predlaže u junu već da počnu pregovori o članstvu sa Ukrajinom i Moldavijom. Zapadni Balkan više niko i ne spominje. Pitanje Kosova je potpuno zamrznuto. Čak nije zamrznuto, više se ništa tu ne radi”, ističe Blagojević.
Komentarišući rezultate ključnih evropskih aktera po pitanju regiona ovaj iskusni novinar kaže da je jedini koji je nešto pokušao da uradi bio glavni evropski pregovarač Beograda i Prištine Miroslav Lajčak.
“U poslednjih meseci i po dana, visoki evropski predstavnik Žosep Borelj putuje po svetu, izbio je rat u Gazi i jednostavno on je zaboravio na ono što bi trebalo da radi kad je u pitanju Kosovo. Ne kažem da ne treba da radi kad se u pitanju te druge velike svetske teme i problemi, ali jednostavno njega nigde nema više. Jedini koji je ostao i koji nešto priča i pokušava, ali to vidimo, dosta jalovo, je Miroslav Lajčak. Svi pokušaji da se makar za pitanje dinara na Kosovu nađe rešenje su pali u vodu. Jednostavno, vlast u Prištini to odbija, neće”, navodi Blagojević.
Upitan da li će buduća evropska administracija imati drugačiji pristup i šta Zapadni Balkan može da očekuje, Blagojević kaže da je to “pitanje za milion dolara” i da svi čekaju “novembar” - izbore za predsednika SAD.
“Mislim da svi čekaju, i ovde na Balkanu, ali i u EU šta će se dogoditi u Americi u novembru. Izbori za američkog predsednika će verovatno biti presudni i za celokupnu politiku EU prema Ukrajini, prema Zapadnom Balkanu i uopšte za odnose između Evrope i Amerike. Biće potrebno dosta vremena da se unutar Evropske komisije i vlada EU osmisli i razjasni šta može konkretno da se učini da ono što je ‘na papiru’ i realizuje. Nikako ne treba zaboraviti da u Ukrajini besni rat. Tamo apsolutno niko ne zna ni koji je politički cilj tog rata kada su Evropljani u pitanju, pa ni za Amerikance”, naglašava Blagojević.
Komentarišući mogućnost da li će Ursula fon der Lajen dobiti još jedan mandat, Blagojević kaže da u Briselu ima otpora takvoj ideji i da je jedan od najozbiljnijih protivkandidata Nikolas Šmit iz redova Partije evropskih Socijalista.
“Neki smatraju da ona nije dobro vodila Evropsku komisiju. Neki podsećaju na to da je i kao ministarka u Nemačkoj ranije nije baš imala sjajne rezultate. Ali, tada je imala veliku podršku Angele Merkel, kancelarke. Ne znamo kako stvari stoje unutar njene stranke CDU, ali vidimo da pokušava da nađe savez sa Đorđom Meloni, italijanskom premijerkom koja se pokazala kao umešan političar i vladar. Ali, raspored i kretanje snaga unutar EP govore da bi socijalisti teško mogli da očekuju da će dobiti čelnika Evropske komisije”, zaključuje Blagojević.