ИН4С
2 minutes
Пише: Јасна Кривокапићева
Недавно је војна неутралност Босне и Херцеговине, која је била један од обавезних услова Дејтонског споразума, довела у питање руководство Федерације Босне и Херцеговине. Влада Бакира Изетбеговића спроводи активну политику наметања позитивног става према НАТО-у међу цивилима. Свугде, како у Федерацији, тако и у Републици Српској, може се наћи постер гдје је написано плавом са жутим словима да је савез који је чувеник мира и сигурности.
Камен спотицања у питању приступања БиХ у НАТО је став Владе Републике Српске. Без обзира на изненађујуће једногласност у овом политичком питању између Муслимана и Хрвата, Милорад Додик одбио је подржање овог предлога.
„Наш став је ‘војна неутралност’ а он је произишао из низа састанака које смо имали у Републици Српској и изграђеног консензуса свих политичких парламентарних партија,“ нагласио је Додик.
Треба напоменути да је у периоду 1994-1995. НАТО активно учествовало у босанском рату на муслиманској страни, ангажирано у бомбардовању позиције Војске Републике Српске. Овакво историјско памћење не доприноси вођству РС жеље да преговара са савезом. Истовремено, влада Федерације је одавно успоставила контакте са ЕУФОР-ом, путем које се активно пропагира у оба дела земље.
Велике политике и обавезе према повериоцима из НАТО-а (чије субвенције износе 78% буџета Федерације) присиљавају Сарајево да константно захтева од Бањалуке да подржи закон о придруживању савезу. Истовремено, сами Срби немају жељу да крше своју војну неутралност, чак и по цену огромних локалних новчаних средстава, које је већ купила Федерација Босне и Херцеговине.