Odakle poticu reci vrt i grb?

[stefan...@hotmail.com]

Odakle poticu reci 'vrt' i 'grb'? Procitao sam da 'vrt' dolazi od
latinskog 'hortus' (basta), a 'grb' od nemackog 'erbe' (nasledstvo).
Zeleo sam da znam da li je ovo tacno? Da li je rec 'grb' povezana sa
'grebati' ili 'grba' jel ova nemacka etimologija zvuci malo nejasno?

Hvala

[Dušan Vukotić]

U pravu si Stefane. Među slovenskim lingvistima vlada mišljenje da je
tu reč o nasledstvu (Ger. Erbe). Da je to neviđena budalaština vidi se
po tome što je grb obeležje koje je nastalo graviranjem, to jeste (reč
je o tvojoj prvoj pretpostavci) "grebanjem" (Gr. γραφή/graphe
pisanje). Zapravo, radi se o rečima grebati, škrabati (od iz-grebati)
odakle i englesko scribe i nemačko schreiben.

Zapravo, ni tvoj drugi predlog (grba) nije daleko od "grebanja" jer
grbe i nastaju grebanjem, mada ovde nije jasno do kraja koja je tu reč
starija. Ja bih rekao da je to grba (dolazi iz Hor-Bel-Gon osnove;
grbljenje, krivljenje, krivina, grbina), pošto je tu još i glagol
grabiti (u suštini isto što i grebati ili grabljati; grablje).

S druge strane, moglo bi se reći da je germansko "erbe" (nasledstvo) u
neobičnoj vezi sa srpskim rob orobiti (Gr. ορφανός/orfanos siroče;
Lat. orbus lišen nečega); kao da je tu reč o srpskom pridevu orobljen
t.j. opljačkan. Nemačko "erbe" ima iščašenu logiku, osim ako Germani
nisu smatrali svojim nasledstvom ono što su orobili (opljačkali,
oteli).

Pozdrav,

Dušan

[Dušan Vukotić]

Zaboravih da ti kažem kako je nekadašnje Germansko grebanje (graving)
u SVN i gotskom zvučalo nama veoma prepoznatljivo - graban!

[Dušan Vukotić]

О врту, врату и обрту неком другом приликом, већ је прилично касно и
очи ми се саме склапају. Овде је реч о "обло-крету" => обл-рту => обрт
и то једна од врло важних тачака на којима се заснива моје језичко
објашњење о томе да су имена Србин и Словен произашла из истог корена
(Сур-Бел-Гон). Једноставно, глагол вртети настао је променом
иницијалног билабијала /б/ у лабиодентал /в/ (о-бртати => у-вртати =>
вртети).

[Dušan Vukotić]

Још да додам (пре него што угасим компјутер)... да Латинско hortus
нема никакве везе са српском именицом "врт". То је још једна велика
заблуда наших (не)срећних "научника". Лат. hortus је у сродству са
српским "градина" (у смислу - врт); т.ј. "ограда" или тачније
"ограђен" простор у коме се налази "оградина" или "градина". А сам
"врт" је у вези с "по-врћем" или оним што се стално (сваке године) и
циклично враћа; заправо у питању је онај раније помињан "обрт".