Sostav Za Ubaviot Zbor

[Pasty Luckenbaugh]

Vracanjeu formu, podmladjivanje organizma je nesto sasvim realno i uz malo dobre volje dostupno svima. Aloja je prava medicinska riznica o cijim su se lekovitim mocima prenosila iskustva vekovima, sa kolena na koleno. Ova cudotvorna biljka se spominje jos u Starom zavetu 6000 godina pre Hrista. Recepture sa alojom pronadjene su i na mesopotamskim glinenim tablicama 2200-te god. p.n.e. koje su nadjene u gradu Nipuru. Pisani opis lekovitih svojstava aloe vere je pronadjena u starom Egiptu izmedju kolena jedne mumije na papirusu iz 1550god. p.n.e.

Ova biljka je preneta u Aziju 400-te god. p.n.e. Grcki lekar Celsijus je aloju uveo u zapadnu medicinu 50-te god. p.n.e. Zapisi koji poticu iz ovih vremena spominju aloju kao svestranu cudesnu biljku.

Na Floridi je 1912.god. osnovana prva komercijalna plantaza aloje vere. Aloja se koristi za lecenje rana izazvanih radijacijom, kao i za lecenje cireva na kozi, opekotina, dermatitisa i drugih povreda i bolesti koze.

Grcki, Rimski i Egipatski filozofi, naucnici i lekari su ovako govorili o aloji:

Hipokrat je pisao o ovoj mocnoj biljci kako leci tumor, stimulise rast kose, leci dizenteriju i pomaze kod stomacnih tegoba.

Paracezus: Zlatne kapi iz aloje lece trovanje krvi i opekotine.

Avicenna: Aloja je sredstvo za lecenje rana, protivotrov, eliksir zivota.

Glavni hirurg Napoleona je ovom biljkom lecio povrede ranjenicima.

Kleopatra je bila veoma zahvalna ovoj biljci, jer je njena lepota i neodoljivo zracenje iz oka poticalo od aloja gela. Oko piramida i duz puteva je bila sadjena aloja. U Novom zavetu pise da su telo Isusa Hrista namazali balzamom od aloje i mirte (upotrebljeno je oko sto litara balzama tom prilikom). Ovo je samo jedan delic onoga sto predstavlja aloju kroz vekove.

U danasnje doba, aloja je pocela masovno da se koristi ne bezrazlozno. Uzmimo za primer opekotine treceg stepena i promrzline; naucno je dokazano da ove povrede zarastaju sest puta brze od priznatog savremenog medicinskog lecenja. Aloja se u danjsnjici koristi u lecenju mnogih oboljenja kao sto su: bolesti koze, bolesti disajnih puteva, bolesti organa za varenje, bolesti urogenitalnog trakta, kardiovaskularnog i krvnog sistema, kod sportskih povreda, karcinoma, diabetesa i jos mnogo oboljena.

Aloja je ustvari vrsta kaktusa koja sadrzi u sebi lekovitu tecnost, od koje se spravljaju razni gelovi, kreme, napitci i jos mnogo toga. Mnogi ljudi se lece alojom i to uspesno, pogotovu kada su u pitanju opekotine i rane, jer ova biljka podstice brzu regeneraciju koze. Citala sam i o slucajevima, gde su zene koristile aloju kod ranica na grlicu materice i jos drugih oboljenja reproduktivnih organa i ispostavilo se da je aloja postigla veliki uspeh kod ovih bolesti.

Treba ziveti bolje i ziveti duze, ne treba dozvoliti da udjemo u bolesti koje mozemo spreciti, a kada se desi da udjemo u bolest, trazimo lek koji ce nam najbrze i najbolje pomoci. Buducnost lekara i medicine nije u novim lekovima, buducnost je u preventivi, odnosno edukaciji ljudi kako da "kucu" svog organizma odrzavaju u dobrom stanju, kako bi u njoj komforno i sto duze stanovali. Naravno, uvek treba sve raditi uz svog lekara i pratiti detaljno njegova uputstva.

Ginko biloba je jedna od najstarijih biljki na planeti Zemlji. Ona je nastanjivala zemaljske prostore pre vise od 200 miliona godina, u doba dinosaurusa i od tada se nije bitno izmenila, pa se po misljenju mnogih naucnika moze smatrati izuzetno otpornim i prilagodljivim zivim fosilom.

Drevni kineski lekari koristili su lisce i semenke ginka i izuzetno ih postovali zbog njihovih svestranih i blagotvornih dejstava. U indijskim ajuvedskim medicinskim zapisima ginko biloba se nalazi u sklopu onih napitaka koji su sluzili za ocuvanje zdravlja i dug zivotni vek.

Ginko biloba je izuzetno otporna na sve vrste zagadjenja, virusa, mikroklimatskih poremecaja, pa cak i razlicitih vrsta prirodnih i vestackih zracenja. Moderna medicinska nauka priznaje svestrana svojstva ginka, kako u ocuvanju zdravlja, tako i u lecenju mnogih poremecaja. Ginko biloba je u Evropi najpopularnije i najsire korisceno prirodno lekovito sredstvo. Istrazivaci lekovitih svojstava ginka najvise isticu njegova snazna antioksidansna svojstva.

Do danas su izvrsena mnogobrojna ispitivanja u pogledu bioloskohemiskijskih svojstava ove zaista cudotvorne biljke. Najinteresantniji obavljeni rezultati su vezani za polja primene ginka na mozdane funkcije, mozdane aktivnosti, poboljsanje cirkulacije krvi u mozgu. Samim poboljsanjem krvotoka, poboljsava se pamcenje, koncentracija, veca fizicka izdrzljivost.

Ginko podstice gotovo sve mozdane aktivnosti. Poboljsava memoriju i moc koncentracije. Otklanja potistenost, depresivne tegobe kod starijih ljudi. Moze da predupredi migrenozne glavobolje i brzo da ih otkloni. Ponovo uspostavlja narusene regulatorske mehanizme odrzavanja krvnog pritiska.

Cesto se primenjuje kod vrtoglavica, prouzrokovanih nedostatkom kiseonika u mozgu i nedovoljne prokrvljenosti u vratu. Koristi se i za otklanjanje zujanja u usima i povoljno deluje na ostecenje mreznjace. Takodje se veoma cesto primenjuje kod sklonosti ka stvaranju krvnih ugrusaka (trombova).

Ova biljka izrazito povoljno utice na opste stanje zdravlja ljudi.

Iako je spektar blagotvornih dejstava ginko bilobe svakim danom siri, naucnici smatraju da jos nisu dosli do konacnog spiska njene lekovite palete.

Човековото тело, како што сите знаеме составено е од 70% вода, но и од сол, па затоа солта ја има истата важност како и водата.

Jacmenoviot sluz koj nastanuva pri varenje na lupenoto zrno e vredna dietetska hrana pri zaboluvanje na grloto i zeludnikot, a vo nadvoresna primena se upotrebuva kako topla obloga za cirevi i ublazuvanje na isecenici.

Vo starite pobozni predanija, crveniot cveten sok se poistovetuva so krvta i ranite na Sveti Jovan. Postoi veruvanje deka dokolku se stavi granka od kantarion pod pernica, vo oci na praznikot na raganjeto na Sveti Jovan, svetecot ke se pojavi vo son, ke go blagoslovi sonuvacot i ke go stiti od smrt vo narednata godina.

Na ivanden (den koj e simbol na svetlinata i toplinata), cvetot na kantarionot e najvelicestven. Vo starite vreminja, devojkite pletele venci i gi stavale kako kruna dodeka igrale okolu ivandenskiot ogan. Isto taka vo oganot frlale grancinja od kantarion za da vidat kakva sreka ke imaat narednata godina.

Bilkata se sitni i se stava vo staklen sad. Na 100 gr svez cvet se dodava 1l ladno cedeno socogledovo ili maslinovo maslo. Se zatvara i se odlaga na sonce najmalku 15 dena. Otkako masloto ke dobie ubavo svetlo crvena boja, se proceduva preku gaza i veke e spremno za upotreba. Negovoto lekovito dejstvo trae i do dve godini. Se cuva na temno mesto.

Kantarionot sodrzi tanin, etericno maslo, jaglenohidrati, smola, belkovini, pestinska kiselina i zatoa ima ogromno lekovito svojstvo. Sepak dozite na koristenje treba da bidat ograniceni, bidejki moze da dojde do nesakani efekti kako glavobolka, nesonica, vrtoglavica. Ne se preporacuva negovo zemanje pet dena pred i posle operativen zafat. Ne treba da go koristat licnosti koi zemaat antidepresivi, terapii za astma, bronhit, kako i zeni koi se na hormonska terapija za zacnuvanje. Vo ovie slucaevi potrebna e konsultacija so lekar. Dozvoleni kolicini na koristenje se 2 gr suva bilka, 2 - 3 ml tecen ekstrakt, odnosno 2 solji caj dnevno.

Masloto od kantarionot e priroden lek koj treba da go ima sekoj dom. Deluva kako jak bilen antibiotik i se koristi kaj otvoreni rani, premackuvanje na svezi povredi, rani koj krvavat, opekotini, cirevi, otoci. Efikasno e kako sredstvo za masaza, pri bolki vo grbot, isijas, reuma. Isto taka e odlicno sredstvo protiv opekotini od sonce, zdobieni posle nepravilno soncanje.

Cajot od kantarion e odlicno sredstvo za reguliranje na rabotata na zeludnikot i crevata, kako i kaj zabolen crn drob. Se koristi kaj obilno mokrenje na decata ili vozrasnite, kaj glavobolka. Osobeno se preporacuva kaj grcevi na matkata, vospalenie na matkata, kaj menstrualni bolki.

Mladite devojki vo periodot na svojot razvoj treba da go koristat ovoj caj, bidejki doprinesuva za razvoj na zenskite organi i gi regulira neredovnite menstruacii. Se preporacuva kaj mladite luge vo pubertetot od dvata pola, bidejki deluva smiruvacki na pocetnata seksualna cuvstvitelnost.

Kantarionot e priroden, delotvoren i ekonomicen za podobruvanje na raspolozenieto i vrakanje na spokojot i mirot. Toj pomaga pri lecenje na govorni maani, nemiren son, napad na histerija i mesecarenje, depresija, kako i kaj nervna napnatost.

Tinkturata od zoltiot kantarion deluva pozitivno kaj vozrasnite i postari lica, so masaza protiv treperenje na ekstremitetite. Kantarionot denes naoga golema primena i vo kozmetikata, za pravenje prirodni kremi, masti, losioni, koj pomagaat za ispukana i suva koza.

So stolisnikot nema infekcii!

Koga Ahil, zazemajki ja troja, padnal smrtno bolen, pogoden vo peta so otrovna strela na ubaviot Paris, bozicata Afrodita, celata vo solzi, go posovetuvala da ja upotrebi ovaa bilka, za da ja ublazi nepodnoslivata bolka. Taka ajduckata treva, latinski Ahilea (Achillea) stanala poznata kako sredstvo za lekuvanje rani.

Raste od 30 do 80 cm. Mosne cesto e poznata kako samonikliva bilka. Steblata pri vrvot se razgraneti. Listovite se dolgnavesti, vlaknesti. Ima beli ili rozovo beli cvetovi, sobrani vo cvet na vrv od bilkata. Listovite i cvetovite imaat ubav aromaticen miris, a vkusot e mirizliv i gorcliv. Ovaa bilka raste po livadite i pokraj tesnite polski stazi, pokraj zitnite polinja, po kraevite na sumite. Prosirena e niz cela Evropa. Ovaa bilka e otporna na susa, toplina i stud.

So ajduckata treva, kako i so site ostanati bilki, treba da vnimavame pri nivnata upotreba. Se koristat vrvovite od bilkata vo vreme na cvetanje ili samo cvetovite, koj treba da se berat na silno sonce, bidejki dejstvoto na ovaa bilka togas e najjako i sodrzi najveke etericno maslo.

Bremenite zeni ne smeat da ja koristat, bidejki sodrzi materija "tujon", koja predizvikuva krvarenje vo matkata i vo najteski slucaevi duri i spontan abortus. Ajduckata treva ne se preporacuva na lica so zgolemen krven pritisok i na lica koi koristat antikoagulanti. Isto taka lugeto koi se cuvstvitelni na dopir so bilki, vo dopir so ajduckata treva, moze da dobijat alergija vo vid na meuri. Isto taka, alergija predizvikuvaat i starite i precvetani bilki.

3a8082e126