14 Osmomartovski susret-Fruska gora-Vrdnik

[sbran...@gmail.com]

Mislim da je ovo pravo mesto da se napiše ono što želim reći.Prvo
iskustvo i prvi moj zvanični planinarski susret .14 Osmomartovski
susret-Fruška gora,na polasku iz Sombora to je jedino što sam znao o
planinarskim susretima.Na ovaj susret krenulo je 31 planinara i jedna
devojčica,novi član planinara,što isto mogu i ja reći za
sebe.Atmosfera u autobusu je bila više od očekivanog jer se videlo na
njima da su vema druželjubivi i prijatni.Kada smo se ponadali da smo
stigli desila se mala omaška vozača pa smo do Vrdnika stigli preko
Iriga.Očekivali smo lep dan što se nije i ostvarilo na samom izlasku
iz autobusa padala je kiša.Kifle,čaj i rakijica uobičajene stvari za
početak planinarenja i dok se to konzumira prave se završne pripreme
za sam polazak.Nakon svečanog otvaranja i pozdrava predsednika ispred
organizatora,odredjeni su vodiči za staze, jedna kraća i jedna duža.Iz
nešeg udruženja na dužu stazu krenulo je troje planinara,staza je
počinjala od igrališta na Vrdniku i kretalo se Lazin vir-Murgin točak-
Kraljeva stolica-a završetak je bio na Zmajevcu.Uprkos vremenu i kiši
koja je padala svi planinari su sa oduševljenjem krenuli na
stazu,pošto je ovo moja prva staza kao člana planinara i ja sam bio
oduševljen,ali u svemu ovome mogu se zahvaliti jednoj planinarki iz
udruženja koja mi je uprkos svemu iskreno pomagala i skretala pažnju
na sve činjenice koje se mogu naći na stazi.Sam start nije ni izgledao
tako nešto dok nismo napustili asvalt i krenuli pravom planinarskom
stazom,na njoj se već osećao izazov prirode i čari planine,staza je
bila veoma klizava i otežavala je kretanje zbog velike količine blata
na njoj,ali i to je svrha planinarskog pohoda.Nakon kraćeg vremena
ispred nas je stala prva mala prepreka bio je to potok koji je jurio
sa planine kao bujica a naša staza je vodila preko njega,ali sa
izuzetnom spremnošću i strpljenjem svi su ga prešli i nastavili
dalje.Na toj deonici se i cela kolona malo razvukla pa je sve malo
delovalo kao da su samo grupice tu negde.Za mene je bio pravi izazov
kako se snaći tamo kada ostaneš tako izdvojen,jeste mozeš pratiti
tragove ali to nije pravo rešenje-isto tako imao sam sreće jer je
pored mene bila planinarka koja zna kuda treba ići i objasnila mi za
markere na stazi ,posle toga je već sve imalo neki smisao
snalaženja.Nije smetala ni kiša ni blato ,bio je to dan oduševljenja
kretati se sa ovako prijatnim ljudima.Pored svakog detalja i prizora
koji se iz toga pogleda može videti i staza je brzo ostajala iza
nas ,oko 13 časova ispred nas je stajao Zmajevac naše
odredište,okupljanje svih učesnika uz pasulj za ručak.Moja prva staza
i moj prvi planinarski dan ovde se završavao,nakon ručka krenuli smo
nazad put Sombora.
Sve je sažeto rečeno ali bio je ovo divan planinarski dan,
proveden u predelu koji vraća čoveku njegovu istinsku snagu.
Branko S.