Re: Milorad Ulemek Legija Knjiga Legionar Na Srpskom Bespalatan Download

[Ted Brathwaite]

<div>Ova publikacija u celini ili u delovima ne sme se umnožavati, preštampavati ili prenositiu bilo kojojformi ili bilo kojim sredstvom bez dozvole autora ili izdavača, niti može biti na bilo kojidrugi načinili bilo kojim drugim sredstvom distribuirana ili umnožavana bez odobrenja izdavača.Sva prava zaobjavljivanje ove knjige zadržavaju autor i izdavač po odredbama Zakona o autorskimpravima.</div><div></div><div></div><div></div><div></div><div></div><div>milorad ulemek legija knjiga legionar na srpskom bespalatan download</div><div></div><div>Download: https://miimms.com/2yMRxM </div><div></div><div></div><div>Ova knjiga nastala je tokom jedanaest meseci istraživanja, razgovora sa četrdesetak Ijudi(sa nekima dugo i više puta) i analize više hi-Ijada stranica raznih dokumenata. Autorželi da zahvali pre svega Ijudima koji su bili svedoci i učesnici opisanih događaja i kojisu ga kroz njih strpljivo vodili. Nije to bilo lako ni njima, a povremeno ni meni. Mnogiod njih nisu voleli da im se pominje ime -s obzirom na stanje stvari početkom 2005. injihov profesionalni položaj -pa im sa ža-Ijenjem ispunjavam to želju. Ne bi bilopošteno pominjati imena onih koji na to pristaju, ako ne mogu da pomenem one koji bitime bili ugroženi, a zaslužniji su za ovu knjigu. Ima tu policajaca, radnika bezbednosti,vojnih lica, državnih činovnika, advokata, sudija, tužilaca; bivših i sadašnjih.Zahvaljujem od sveg srca i njima i onima koji se u ovoj knjizi javljaju pod svojimimenima: sve što u ovoj priči valja njihova je zajednička zasluga; greške i krive procenesu moje.</div><div></div><div></div><div>Posebnu zahvalnost dugujem kolegama novinarima iz Srbije, Hrvatske, Bosne iHercegovine, Makedonije, Švajcarske, Holandije i Francuske. Neki od njih su rizikovalipomažuči mi. Kolege iz ,,Vremena" bile su mi največa podrška i pomoč.Največi deo koriščenih dokumenata bio je javno dostupan, mada rasut okolo. Nekadokumenta su do autora stigla na razne načine, ali zbog toga nisu manje autentična.Njihovi su izvori, uostalom, ,,časni Ijudi i pouzdani svedoci", kako bi rekao Danilo Kiš injima sam posebno zahvalan na poverenju koje su mi ukazali.Autor se potrudio da saw raspoloživi materijal koji se ove teme tiče razmotri sine ira etstudio, dakle hladno i u skladu sa pravilima logike i metodologije. Ako mi povremenonije uspevalo da se uzdržim od vrednosnih sudova i emocija -a nije -molim čitaoca zaoproštaj: i ja imam dušu. Sto se činjenica tiče, možda se nekome učini da nekepretpostavke nisu bile uzete u obzir. Ali, kriminalistika i krivično pravo bave se samoonime što kao činjenice imaju, a ne smeju da se bave onime što nemaju. Okamova britvaje veoma oštar logički instrument i brani da se bez nužde umnožavaju entiteti. Bilo je,medutim, nužno da se Okamova britva ovde otvoreno koristi i u tekstu koji sle-di, izjednostavnog razloga: trebalo je odrezati čitavu gomilu sumanutih, ali i zlonamernihteorija zavere.Politički i Ijudski profil Gaja Julija Cezara nažalost je ostao malo poznat i zasenjennjegovim vojnim raspravama. Tacit, Svetonije i Ciceron škrti su kad je o tome reč, aSekspiru je Cezar tek rutinski lik u dramskoj produkciji. Morao sam da se oslonim namnogo boljeg poznavaoca, Torntona Vajldera i njegovu briljantnu knjigu ,,Martovskeide", čiji sam naslov bezočno uzeo za jedno od poglavlja. Umetnička istina često jedublja od istorijske i političke, a sličnosti između Vajlderovog Cezara i Zorana Đinđićajednostavno su bile tolike da se nisu dale prevideti.</div><div></div><div></div><div>Na kraju želim da zahvalim recenzentima i prijateljima koji su rukopis pročitali preobjavljivanja, skrenuli mi pažnju na greške i sugeri-sali dopune.Najzaslužnija je Tanja, koja me je ovih godinu dana podnosila i či-jem zdravom razumu ibistrom umu dugujem mnoge ispravke i dopune.</div><div></div><div></div><div></div><div></div><div></div><div></div><div>...danas, u aprilu 2003. godine... poražavajuče je očigledno: da je ubistvo ZoranaĐinđića u direktnoj vezii sa karakterom bezdržavlja u Srbiji, odnosno sa stanjem u komenije bilo moguče precizno identifikovati državu. U ovom stanju nije se znalo ko ima, ako nema pravo da koristi instrumente fizičke prinude, niti su postojala pouzdana pravilakoja bi razdvajala ono što je dozvoljeno od onoga sto je zabranjeno"(Nenad Dimitrijević: Srbija kao nedovršena država;Reč, br. 69-15; B-92)</div><div></div><div></div><div>Ima više raznih pretpostavki o tome kada je začeto ono što će Ne-nad Dimitrijevic aprila2003. godine nazvati ,,para-državnim Kartelom" koji vlada Srbijom. Neki misle da jeKartel osnovan 24. septembra 1987. na Osmoj sednici CK SKS; neki drugi smeštaju</div><div></div><div></div><div>rodenje te ideje u daleku 1984. godinu, kada je Slobodan Miloševič po prvi put upotrebioDržavnu bezbednost u korist sopstvenih političkih ciljeva, pakujuči sa StanetomDolancom ,,aferu dvadeset osmorice" (koja je, uz ironični doprinos Zorana Stojkoviča,kasnijeg ministra pravde u Koštuničinoj vladi, neslavno propala na sudu, kao što ćeneslavno propadati sve Miloševićeve kasnije zamisli).Neki, pak, smeštaju nastanak ideje o Kartelu u početak 1987, kada Miloševicevi Ijudi poprvi put posežu u arhive Državne bezbednosti i pro-izvode onu bezočnu paškvilu u,,Politici" pod naslovom ,,Vojko i Savle".nki, skloniji praktičnijem i preciznijem pristupu, kazače da je Kartel došao na svet 4.maja 1991. kada je osnovana Jedinica za antitero-ristička i antidiverziona dejstva Službedržavne bezbednosti MUP Srbije (JATD), koja če ubrzo postati poznata kao ,,Crveneberetke", ,,Frenkijevci" i -od 1996. -Jedinica za specijalne operacije Resora državnebezbednosti MUP Srbije, JSO. Argument ove poslednje škole mišljenja jak je: ta jejedinica osnovana upravo stoga što nije bilo institucionalnog načina za primenupolitičkog nasilja kakvo je Miloševiču bilo na umu; ta je jedinica, po tadašnjim isadašnjim zakonima i pravilnici-ma, ilegalna paravojna jedinica u punom i preciznomsmislu reči. Nai-me, tvrde pristalice te pretpostavke, Služba državne bezbednosti nijeimala nikakvu podlogu za osnivanje takve jedinice u zakonima, uredba-ma ipodzakonskim aktima koji regulišu oblast unutrašnjih poslova.Ovaj autor slaže se sa tom pretpostavkom, ali trenutak stvarnog, politički relevantnog,nastanka para-državnog Kartela koji če Srbiju odvesti u propast, smešta u malo kasnijitrenutak: u dan 20. avgusta 1991. godine. Tada je, naime, izgubljena i poslednja nada uuspeh kontrarevolucije u Rusiji: operetski puč Miloševičevih uzdanica, maršala Jazova ipredsednika KGB Krjučkova, propao je li Moskvi, na užas Socijalističke partije Srbije,Mihajla Markovica (koji ga je dan ranije pozdravio), Političke uprave JNA (koja ga ježeljno očekivala od januara 1991.) i saveznog sekretara za narodnu odbranu, gen. VeljkaKadijevi-ča (koji se u više navrata tajno sastajao sa Jazovim i Krjučkovim).Pošto se bratski Sovjetski Savez nije ,,podigao sa kolena" (Politič-ka uprava JNA), aideja naučnog socijalizma -tako draga Miri Marko-vič -bila je pomerena u neku svetlubudučnost, Miloševićev režim nije mogao dalje da odlaže suočavanje sa stvarnošču. Astvarnost nije bi-la vesela: JNA je, u dogovoru sa Kučanom, bila najurena iz Slovenije izaglavljena u Hrvatskoj, čekajuči na ,,bratsku internacionalističku pomoč" obečanu izRusije, čim se tamo stvari srede; Srbi iz Hrvatske, medutim, imali su svoje planove isvoju mnogo bržu predvidenu dinamiku, pa je vreme isticalo. JNA je u Srbiji bilasuočena sa teškom mobilizacijskom krizom, a na terenu sa bezvoljnošču rezervista iopštom političkora konfuzijom, jer se našla u ratu, a bez objavljenih ratnih ciIjeva.Jugoslavije više nije bilo, komunizam je propao čak i u Moskvi,a raspoloženje Jeljcinove vlasti prema Miloševiću bilo je više nego si-birski ledeno poslepreuranjene radosti SPS zbog tog zlosrećnog puča. ,,Jugokomunistička" opcija bila jepropala, demokratska opcija bila je i ostala Miloševiću odvratna, naročito posle 9. marta1991, pa se odlučio za ,,srbočetničku", da se opet poslužimo hrvatskim kvalifikacijama.Da-kle za ideju Velike Srbije, to jest ,,svih Srba u jednoj državi".Mobilizacijska kriza tu je bila od pomoči, jer je otvorila vrata za dobrovoljce, ratneprofitere i obične kriminalce i pljačkaše, kao i za političke fanatike. Vrata zatvora bila suotvorena dobrovoljcima, pokojni Željko ,,Arkan" Ražnatović birao ih je po Zabeli iMitrovici za svoju Srpsku dobrovoljačku gardu. ,,Crvene beretke" tada već rade razne</div><div></div><div></div><div>pre-cizne poslove na terenu, bave se obukom i organizovanjem Srba i uopšte za računSlužbe državne bezbednosti vode poslove van Srbije: zapošljavaju policajce i začepljujurupe po potrebi, drže pod kontrolom razne poludivlje elemente po ,,svim srpskimzemljama" i deluju kao oružana ruka Miloševičevog režima putem specijalnih operacija,infiltracije i subverzije izvan Srbije. Rade ,,Crvene beretke" i po Srbiji, da se ne zavaravamo: kad neko več raspolaže takvimsredstvom, koristiće ga sve češće jer je efikasnije, diskretnije i praktično nije ograničenonikakvim zakonskim obziri-ma. Tog istog leta 1991, na primer, ekipa Ijudi u maskirnimuniforma-ma bez ikakvih oznaka i sa crvenim beretkama na glavama zauzela je stanicumilicije i OUP u Srbobranu, izbacila miliciju, bavila se neko vreme unutra i otišla. Dodana današnjeg nije jasno šta su hteli, ali je jasno da su bez ikakvih obzira uz pretnjusilom zauzeli policijsku stanicu -i da niko nije smeo da se usprotivi; niko se čak poslenije ni žalio... U to vreme, avgusta 1991, izvršeno je prvo političko ubistvo čiji če modusoperandi, to jest način izvršenja, postati tipičan za još nekih četrdesetak ubistava; večideo je još nerasvetljen, ali ona rasvetljena pripisuju se ili elementima ,,Crvenih beretki",ili Ijudima koji su pre ili kasnije bili njihovi saradnici, saborci ili partneri u poslovima.Bra-nislav Matić ,,Beli", funkcioner i finansijer Srpskog pokreta obnove, sačekan je togavgusta u zasedi ispred svoje kuče usred bela dana i temeljito izrešetan. Balistički nalaz ianaliza taktike ukazali su na naoružanje netipično za kriminalce u to vreme (madatipično za paravojne formacije), ali i na sistematsku obaveštajnu i operativnu pripremu.Po-činioci su ostali neotkriveni.</div><div></div><div></div><div>Tokom ratova 1991-1999. stvara se onaj društveni sloj koji cemo nazvati novimratničkim plemstvom u Srba: ,,patriotski" dobrovoljci, rat-ni profiteri, saradničke vezeDržavne bezbednosti i policije, zaslužni ,,ratnici" iz ,,svih srpskih zemalja", ,,nacionalniradenici" istog porekla, kriminalni polusvet koji je smesta shvatio potencijal ,,patriotizmakao prvog utočišta nitkova" (Embrouz Birs). Njihove usluge bile su plačane na svemoguče načine: od dozvole za pljačkanje na terenu (od čega je Srpska dobrovoljačkagarda napravila industriju), preko povlasti-ca (kvote i kontingenti) za šverc tečnih goriva,cigareta i strateških roba, pa do privilegija u trgovini devizama i drugim fmansijskimopera-cijama za vreme hiperinflacije (poslovi sa piramidalnim prevarama i staromdeviznom štednjom); uvozne olakšice za deficitarne robe i poreske olakšice bile suuobičajen oblik privilegija. To ce se veoma" uskoro pojaviti i najunosniji posao od svih:heroin.Ko je mogao da odoli tolikoj profitnoj stopi, pogotovo ako ima uglavljene garancije ičvrst deal sa carinom Mihalja ,,Bracike" Kertesa, Velikog Kuma (Godfather, Padrone)tog Kartela da če roba bezbedno preči granicu i još jače garancije Jovice Stanišiča injegove ekipe iz Dr-žavne bezbednosti da se Javna bezbednost u to mešati neče kad robastigne na ulicu, pod uslovom, naravno, da na ulicu stigne iz naših ruku? Tu dolazimo nasuštinu stvari. Nije heroin suština, da se razumemo odmah: heroin je samo jedan odelemenata ekonomske politike Kar-tela, element najzahvalniji i najprofitabilnijipojedinačno, ali tek jedan od elemenata.Suština stvari jeste bezakonje kao pravilo: on je naš i neka ga, nek' trguje heroinom,benzinom i kokainom, sve dok se mi ugradujemo. Mihalj ,,Bracika" Kertes to igra uloguod početka: taj ,,stručnopolitički radnik" SK Vojvodine iz Bačke Palanke (a bačko-palanačka mafija i</div><div></div><div> b1e95dc632</div>