Stranac

[Katarina Savic]

...

[Katarina Savic]

ove tackice gore su bile proba :D
a evo i o STRANCU...

[Natalija Lazarevic]

Meni se knjiga jako svidela, kao i tema apsurda:

'' Kazala je: 'Ako ide polagano, čovek se izvrgava sunčanici. No, ako ide prebrzo, čovek se oznoji i u crkvi ga zahvati temperatura.' Imala je pravo, nije bilo drugog izlaza...''

Vecina ljudi upravo radi isto kao i likovi u knjizi-osudjuju Mersoa jer nije plakao na majcinoj sahrani.

Na primer secam se dela kada je cuo kako komsija place zbog psa i pomislio 'kako bi i on trebao da place za mamom'. Tu se otvara pitanje sta sve radimo iz navike, šta zbog utvrđenih društvenih normi, zato što tako treba i zato što smo tako naučeni? I koliko smo spremni da iskreno preispitamo sebe i svoje postupke? Knjiga postavlja mnoga strašna pitanja, a unapred nam odgovara da izlaza nema.

Jednom davno sam gledala neku emisiju na RTS-u, mislim da je bilo o Vlasima, ali nije ni bitno, uglavnom oni su njih nasli u nekom selu u Srbiji i snimali njihove obicaje, izmedju ostalog sahranu pokojnika. Oni su sahranjivali tog coveka kao da ga zene, muzika je bila, oni veseli i srecni, igraju, jedu, piju,  niko ne place... I to je tada za mene bilo prilicno cudno, ali to su njihovi obicaji. I onda ne mogu a da se ne zapitam da li sve sto mi radimo ustvari radimo samo zato sto je to ocekivana reakcija, zato sto smo tako nauceni? Da li ljudi placu na sahrani zato sto im je iskreno zao ili zato sto je to od njih ocekivano tj. zato sto su tako nauceni da reaguju?

Mersou svi zameraju sto 'ne reaguje'. Reaguje on, ali se ostalima njegova reakcija ne svidja! Upravo tu je glavna razlika izmedju subjektivne i objektivne istine tj. onoga sto on stvarno oseca i onoga sto je od njega ocekivano da oseca.

Izdvojicu par citata:

    "Shvatio sam tada da bi covek koji je ziveo samo jedan dan mogao bez muke sto godina provesti u zatvoru. Imao bi dovoljno uspomena da mu ne bude dosadno"

    "Što se mene tiče smrt drugih, ljubav jedne majke, što me se tiče njegov Bog, život za koji se netko odlučio, sudbina koju je odabrao, kad jedna jedina sudbina odabire mene i sa mnom na milijarde povlaštenih koji, kao i on, tvrde da su mi braća..."

Mi u sustini i ne znamo sta je bilo na kraju, da li je zalba prihvacena ili je on pogubljen, ali je Merso bio spreman za bilo koju varijantu.

I za kraj ostaje pitanje- Ko je stranac u ovoj knjizi? Merso ili mi citaoci?

[Katarina Savic]

Ovo je prica o neobicnom coveku Mersou, koji  je osecao ravnodusnost prema svemu, cak i prema sopstvenom zivotu. Merso je jedan od onih ljudi koji su potpuno mirni,ne potresa se ni zbog cega ali i ne prihvata drustvena pravila pa zbog toga odudara od okoline i njenih ustaljenih normi  .On zbog toga zivi medju ljudima kao stranac ali su i oni za njega strani.Upravo zbog toga sto je cudan jedni ga vole , a drugi ga mrze ….

 

U romanu se govori o besmislenosti  i  apsurdu zivota. Javljaju  se misli u kojima se kaze koliko je apsurdan polozaj coveka u svetu jer ma sta radio rezultat je isti: “ako čovek ide lagano po suncu dobiće sunčanicu-umreće, ako ide suviše brzo oznoji se i umire”. Znaci izlaza iz pojedinih zemaljskih situacija nema i moraju se prihvatiti onakve kakve jesu. Merso oseca da u svetu gde zivi ne moze da utice na svoje okruzenje i da ga menja.On samo moze da napravi izbor od onoga sta mu se u zivotu nudi ne menjajuci ni sebe ni svet.

 

 Njemu su svaki dan svodi na isto, prema svemu je ravnodusan, tako se ponasa i kada prima vesti o majcinoj smrti I na samom kraju romana kada je potpuno miran na sudjenju i ne pokusava pronaci ni jedan razlog opravdanja za zlocin koji je pocinio nad Arapinom. Isto tako on ne moze da pronadje ni jedan razlog da se pokaje i uopste i ne zeli da se spasi.. Smrt takodje ceka ravnodusno jer misli da nema nicega vrednog za sta se treba boriti..On u smrti odlazi sa razmisljanjem da ona ni po cemu nije gora od zivota i da ga tamo ocekuje neki novi zadatak .

Kami je,po meni, u ovom romanu dao okrutnu ali istinsku sliku o covekovom polozaju u svetu ukoliko se prema njemu odnosi ravnodusno…

Ja Mersoa  ne okrivljujem ali ga I ne  podrzavam ,prosto nemam nikakvo misljenje o njemu jer je on i za mene POTPUNI STRANAC. Sam je izabrao svoj put, svoj odnos prema zivotu… ali  ja nikada ne bih razmisljala o zivotu na njegov nacin. Zivot je lep a samo  licnim zrtvovanjem I borbom moze biti jos lepsi I bolji.

Roman je jako zanimljiv jer prosto tera na razmisljanje o smislu zivota i o nasem odnosu prema njemu.

[Milica Tesic]

I  meni se knjiga svidela zato sto se dosta razlikuje od svih ostalih koje sam do sada procitala..Svidja mi se sto roman nema dosadnih delova i opisa u kojima se obicno gubim :D 
Roman je podeljen u 2 dela.. Prvi deo je Merso kroz postupke, a drugi deo je Merso vidjen ocima suda

Sad cu napisati kako sam ja dozivela lik Mersoa.. Merso je po meni malo cudan covek..On se prema svemu odnosio ravnodusnoo..Nista ga nije moglo poremetiti iz svog mirnog i pospanog stanja..Nikakv dogadjaj, nikakva vest, pa cak ni smrt svoje majke..Primio je tu vest kao svaku drugu, kao da se radi o nekome skrooz nebitnom za njega..Spremio se i otisao..Nije cak hteo ni da je vidi poslednji put..Presedeo je tu pored nje celu noc, pio belu kafu, pusio, spavao..Nije uopste ni razmisljao o njoj, od cega je umrla, kako joj je bilo tu, nego je posmatrao ljude koji su sedeli naspar njega..Pricao je kako njena smrtnije njegova krivica..Kao sta je tu je uglavnom nije on kriv, mrtva je pa sta..Nikakvu vrstu tuge nije pokazao, nije se osecao ni kao da je izgubio nekoga, a ipak mu je ona bila majka..Jednostavno kao da je bio tup za svaki osecaj..Kao da nikoga nije voleo..Nikada nije osetio potrebu za nekim, da bude sa nekim, da podeli nesto lepo ili lose..Nije se ni sam mnogo zamarao nekim dubljim mislima ili osecanjima..Cak ni Marija nije uspela da probudi neko osecanje u njemu..Nije je voleo,nije osecao nikakvu potrebu za njom, sem one fizickee..Kada ga je pitala da li bi se ozenio njom, on je rekao da bi to uradio samo ako bi ona htela i da mogu to da urade kad god ona pozeli, a on nije osecao nikakvu potrebu za tim..Mogao je da bude ozenjen, a i nije :D Sve mu je bilo svejednoo..Nista ga nije doticalo ni lepo ni ruznoo..Sprijateljio se sa Rejmondom, covekom iz zgrade..Bilo mu je potrebnu da sa nekim poprica, da ga neko posavetuje i za to je nasao Mersoa :D On ga je saslusao napisao piismo, nije se posebno udubio u priicu..Da ne pricam sada dalje kako se odvijala situacija znaju koji su citali..Merso se nasao u nezgodnoj situaciji i ubio je coveka..Ni sam ne zna zastoo..Rejmondov revolver je bio kod njega, sunce ga je osamutilo i pucao je..Ispalio je 5 puta..Nije  imao poseban razlog za to..Taj covek nije njemu nista nazao ucinio..Prvo je pucao jednom pa posle jos 4 puta rekao je :"I to su bila kao cetiri kratka udarca kojima sam pokucao na vrata svoje nesrece." Tu je kraj prvog dela..

Naravno uhapsen je..Sve je priznao, nije se upetljavao u lazi..Nije imao potrebu da se branii, ni da opravdava sebe..Ponasao se kao i uvek, bez uzrujavanja, nerviranja..Nije osecao ni grizu savestii..Svi koji su ga saslusavali grozili su se na njegovu licnost..Njegovu bezosecajnost..Merso nije posedovao nikakve moralne vrednosti..Nisu mogli da shvate da neko moze da bude tako hladan, da ga nista ne uznemirava..Za sve je bio lenj, za njega je sve bilo pa mogao sam, ali nisam..Cudilo ih je i sto se posle svega nije okrenuo Bogu..Cak ni kada je osudjen na smrtnu kaznu, ni tada nije osetio nikakav stra od Boga..Nikada nije ni razmisljao o svom postupku, zasto je to ucinio, niti je zazalio..Cak je rekao svesteniku dok je cekao da dodju po njega da ga ubiju da ode da mu je ostalo jos malo vremena i da ne zeli da ga provede sa Bogom..On je za smrt osudjen vise zbog takvog svog morala nego zbog samog cina ubistva..

[Iwana]

Delo mi se svideo, jer je pre svega zanimljivo i lako se
cita. . .ne svidja mi se sto knjiga pocinje tuznim i ruznim
dogadjajem, a i zavrsava se, jer male su sanse da se izvukao iz skoro
neizbezne situacije. . .prijatno sam iznenadjena, jer knjiga i nije
toliko staromodno pisana zato sto je i sam autor bio mlad (29god.) u
vreme kad ju je napisao. . . Knjiga je dobila ime STRANAC bas po
glavnom liku Mersou, jer je on bio bukvalno stranac za sve druge, kao
i drugi za njega. . .bio je poseban i imao je drugaciji pogled na
zivot od drugih. . .mnogo je hladniji, mogu slobodno da kazem covek
bez emocija. . .ali isto tako je i jako usamljen, otudjen od okoline i
bez ikakvog smisla za zivotom. . .ja ne mogu da zamislim da je neko
toliko bezosecajan. . .prvo, nije mu bilo toliko tesko kad je majku
dao u dom, zatim smrt majke ga nije pogodila, muskarci teze pokazuju
emocije, pogotovu slabost putem suza, tako da mi i nije toliko strasno
sto nije zaplakao pred drugima, ali da se nije raspitao od cega je
umrla to ne mogu da razumem. . .ni zbog cega ga nije grizla
savest. . .cak nije ni znao koliko mu je majka stara. . .to je velika
sramota. . .zatim, koliko je ipak hladan prema Mariji bio, ona to nije
zasluzila, pokusala je na sve moguce nacine da ga omeksa i pridobije,
ali dzabe. . .rekao joj je da mu nije nikakav problem da je ozeni ako
to ona zeli iako je ne voli. . . : // sigurna sam da ne bi ni on bio
takav da je odgajan u boljem okruzenju sa vise paznje i drugacijim
vaspitanjem. . .i majka je njega zapostavljala mozda cak i
upropastila, nije sa njim dovoljno pricala, samo ga je pratila
pogledom i kao da nije umela da mu da potrebnu toplinu koja se ustvari
od nje i ocekuje. . .ali ipak, sto sam dalje citala knjigu stekla sma
utisak da stranac samo ne pokazuje emocije na nacin na koji svi
ocekuju, pa na kraju biva osudjen sto nije plakao na sahrani i nije
osecao grizu savest zbog ubistva. . .on je takav jer smatra da ne
postoje ni dobro ni zlo. . .ni lepo ni ruzno. . .a najzanimljivije po
njemu je ustvari unistenje covekovog zivota. . .on je svestan
ovozemaljskog zivota i ne pokusava da ga promeni. . .nijedan covek
nema pravo da oduzme zivot drugom coveku, ni kad je osveta u
pitanju. . .mozda je on ipak osecajan covek, sto se i zakljucuje posle
nekoliko njegovih izjava, samo sto on ne pokazuje svoje
emocije. . .’’Svakako majku sam voleo, ali to nista ne znaci. Sva
zdrava ljudska bica prizeljkuju manje-vise smrt onih koje
vole.’’. . .prvi put ih je ispoljio u razgovoru sa svestenikom. . .kao
da se plasio da se ispovedi i kao da je stalno od toga
bezao. . .opravdavao se izjavom da nema sta da prica, na kraju ga je
oterao fizickom prisilom. . .on pokazuje da je jako vezan za
ovozemaljski zivot i da ne razmislja o onom ‘Gore’ zivotu. . .ne sme
da se osloni na njega. . . Mersou je bilo malo cudno sto je Salaman
plakao za igubljenim psom, koji mu je tad bio sve sto je ustvari imao,
a on nije za rodjenom majkom. . .odbacio je laz gradjanskog sveta i
religije u tom afektnom ponasanju, dolazi do osecaja slobode, bas zato
sto se oslobodio pripadnosti drustva, koje je odbacio kao sto je i ono
njega odbacilo. . .dugi dani u zatvoru prolaze mu u razmisljanju o
najmanjim sitnicama i vracanju secanja iz celog zivota. . .on se u
zatvoru nalazi u slicnoj situaciji kao njegova majka u domu, oko nje
se gase zivoti i ona bezi iz te surove stvarnosti zajedno sa nekim
svojim vrsnjakom koji joj je bio kao verenik, ona je osecala blizinu
smrti, oslobadjanje i bila je spremna da sve to ponovo
prozivi. . .zato je Merso razmiljao u tom smeru da niko nema prava da
place za njom, jer je ona bila sebe pronasla. . .
Nadam se da su i naredna dela, koja cemo raditi, isto ovako
zanimljiva. . . :D

[Sofija Urosevic]

Nmg da citam sta je sve napisano... Ja cu samo da kazem da mi se roman svideo, bas. Kao i ta tema apsurda, sto Natalija rece. Mislim da Merso ustvari nije bezosecajan. Mislim da je egoista i da zeli da njemu bude lepo i zbog toga se ponasa da je bezosecajan. Mozda su ljudi ocekivali da ce Merso prihvatiti ponudu za molbu za pomilovanje i da ce ga osloboditi presude ali to je glupo zato sto bi pisac morao da 'promeni' lik Mersoa tj.  da on shvati da je trebao da postupa drugacije, sto je opet glupo. I dalje mi nije jasno zbog cega se ne pominje da je Merso izvrsio to ubistvo iz samoodbrane, posto je to "jasno kao dan". Ja ustvari u potpunosti razumem Mersoa, ali bi on trebao makar da se zapita da li je vecina njegovih postupaka normalna. Jedna od stvari koju ne razumem je zasto je napisao ono bolesno pismo umesto Remona.
Za sad mi samo ovo pada na pamet ali cu reci jos kad se setim.

[Bogdan Ristic]

Ne oseceam nikakvu potrebu da citam sta su drugi pisali, tako da cu da kazem samo ono sto ja mislim...

Kami je po meni vrlo specifican pisac koji pise kratkim recenicama, ne koristi puno opisa, i sto je najzaniljivije koristi tu ideju Apsurda.

Merso - Glavni lik ovog kratkog romana je cove najkrace recneo "Stranac" veoma je povucen, ne iskazuje emocije, razlikuje se od drustva i ima neki svoj "poseban" pogled na svet... Sve prihvata ravnodusno, apsurdno. Nije ga briga sta god da se desi, ni kada mu majka umre, ni kada oduzme zivot coveku, ni kada biva osudjen na smrtnu kaznu... Veoma cudna licnost, koja po meni nije bas "psihicki" stabilna, mada prihvatam ideju da je on covek "poseban" i kao takav mi "obicni" ljudi ne razumemo njegove postupke niti njegova razmisljanja...

Roman stranac je roman najkrace receno o apsurdu. Pisac kao da se na takav nacin ismeva polozaju coveka u drustvu, i kao da mu salje poruku da je sve u zivotu apsurdno, da sta god on radio, sudbina je jedna, svi zavrsavaju umirajuci, nebitno sta oni radili tokom svog zivota, obrni okreni isto se dogodi. 

Merso je covek koji iz samodbrane ubija arapina, i zbog toga zavrsava u zatvoru, gde mu preti smrtna kazna. Medjutim Merso to dozivljava "Kao da je u nedelju krenuo na pijac" njemu je svejedno sta ce se dogoditi, i to je ono sto je zanimljivo u II delu knjige, Mersou kao da sude zbog njegove ravnodusnosti prema celoj stvari. Zanimljiva je i povezanost sa njegovom majkom, Danas je umrla mama? na sahrani ne odlucuje ni da se kovceg otvori da poslednji put vidi svoju majku, niti pokazuje nikakva osecanja tuge, i to je situacija u kojoj biva osudjen od strane drugih ljudi. Ponovo se dogadja i sa marijom, kada "Ne zna da li je voli".... 

Na kraju krajeva ova knjiga je mogla biti napisana, a nikad ne objavljena.
A po meni najveci apsurd je taj sto ovaj roman nikada nije zavrsen.

[vera vas]

....... a nikad ne objavljena.    ???????  

2011/10/20 Bogdan Ristic <bogda...@hotmail.com>

[Sofija Urosevic]

roman je u potpunosti zavrsen.. vise nista nema da se kaze.

[vera vas]

Da li ovo stvarno mislis?

2011/10/21 Sofija Urosevic <sofijau...@gmail.com>

[aleksandar reljic]

nemam vremena ni mogućnosti da čitam šta su drugi rekli, al evo, tek da ne bude da se nisam javio :D

Francuski pisac Alber Kami rodjen je u današnjem Alžiru 1913., poginuo u automobilskoj nesreći u Francuskoj 1960. Dobio je Nobelovu nagradu za književnost 1957. Naslov romana ‚‚Stranac'' upućuje na osnovnu ideju čiji je nosilac glavni junak Merso, stranac medju ljudima, stranac u sopstvenom životu, uvek miran, ravnodušan i otudjen.

Radnja romana koji je napisan u prvom licu, sažetim stilom, faktografski ili činjenično, kao novinski izveštaj, dešava se u Alžiru, pod vrelim Suncem koje, naizgled, jedino izaziva odredjena raspoloženja junaka. Merso živi banalnim životom u kome se dogadjaji smenjuju bez nekog reda i smisla. Roman započinje ‚‚Danas je moja majka umrla", slede rečenice o beznačajnoj svakodnevnici u kojoj nema osećanja, uznemirenja. Dogadjaj koji to, naizgled negotično, menja (iako glavni junak satima hoda po vrućini sa revolverom u džepu kaputa), je tuča posle koje Merso postaje ubica. Takodje, sama činjenica da je Merso svoju žrtvu usmrtio sa više hitaca, iako bi jedan bio sasvim dovoljan, simoblično upućuje na to da je ovim činom Merso možda pucao i pokušao da usmrti i društvo u kome je stranac, roditelje koji su mu uskratili ljubav...

Drugi deo romana se odvija u zatvoru gde se radnja vrti oko sudske presude, ispitivanja i sudjenja. Merso je i dalje ravnodušan, bez pokajanja, objašnjenja ili pokušaja da izbegne smrtnu kaznu. Sa smrću se suočava ravnodušno, mada ne znasmo da li je na kraju zaista pogubljen ili se desilo nešto drugo,neko pomilovanje možda... To ostavlja utisak da je roman ne završen i da pisac čitaocu prepušta dsa sopstvenim razmišljanjem dovede priču do njenog kraja. Takodje, stiče se i utisak da se ovde ne sudi zbog ubistva nego zbog ravnodušnosti, bezosećajnosti., sve do susreta sa sveštenikom, prilikom ćega dolazi do prvog pokazivanja emocija, a čak i tada, Merso ne priznaje sveštenikovu brigu za njegovu dušu i ne pravi, na emocionalnom planu, razliku izemdju dobra i zla i smatra da je sve besmisleno. Ostalih naznaka o Mersoovom unutrašnjem životu nema, mada se može raspravljati o uticaju njegove majke na njegov emocionalni život, kao što i tužilac u romanu povezuje počinjeno ubistvo sa ponašanjem na njenoj sahrani, ali do konkretnih zaključaka se ne može doći jer glavni lik nema ni prošlost ni budućnost, samo sadašnjost nenametljivog i ravnodušnog činovnika.Medjutim , rečenica ‚‚Da bi se sve ovo konačno završilo, da se ne bih osećao toliko usamljen, ostalo mi je da poželim da na dan mog pogubljenja bude mnogo gledalaca i da me dočekaju s povicima mržnje" govori o tome da u Mersoovom stanstvovanju i usamljenosti postoji potreba za kontaktom sa drugim ljudima i njihovi mosećanjima ne bilo kom nivou, pa makar to bila i mržnja.

---

From: vera vas <ver...@gmail.com>
To: priro...@googlegroups.com
Sent: Saturday, October 22, 2011 1:51 AM
Subject: Re: Stranac